hlorpromazin i maprotilin

Lekovi koji produžavaju QT interval, te povećavaju rizik od ventrikulatnih aritmija, uključujući torsade de pointes Produženje QT intervala povezano sa terapijom antipsihoticima, može da bude pogoršano istovremenom primenom sa drugim lekovima za koje je poznato da značajno produžavaju QT interval. Mora se izbegavati istovremena primena takvih lekova, kao što su:  antiaritmici klase Ia, npr. hinidin, prokainamid, dizopiramid  antiaritmici klase III, npr. amjodaron, dronedaron, sotalol, bretilijum  drugi antipsihotici, npr. tioridazin, flufenazin, pimozid, haloperidol, amisulpirid i sertindol, sultoprid, tiaprid, zuklopentiksol  litijum i triciklični antidepresivi, npr. doksepin, maprotilin, amitriptilin  neki antihistaminici, npr. terfenadin, astemizol, mizolastin  neki antimalarici, npr. hinin, meflokvin, hlorokvin, halofantrin  intravenski eritromicin, injekcije kotrimoksazola, injekcije pentamidina, klaritromicin  neki hinolonski antibiotici, npr. moksifloksacin, levofloksacin Navedena lista nije sveobuhvatna i moraju se izbegavati drugi pojedinačni lekovi za koje je poznato da značajno produžavaju QT interval (npr. cisaprid, domperidon, metadon). 

Istovremena primena hlorpromazina sa litijumom, drugim lekovima koji produžuju QT interval i dopaminergičkim antiparkinsonicima se ne preporučuje (videti odeljak 4.5).

antipsihotici i antibiotici). Treba proveriti informacije o drugim primenjenim lekovima i njihovom uticaju na QTc interval. Preporučuje se oprez pri primeni lekova koji produžavaju QT interval, posebno kod pacijenata kod kojih postoje faktori rizika. MAO inhibitori Inhibitori monoaminooksidaze (MAO) koji su potentni CYP2D6 inhibitori in vivo, kakav je moklobemid, kontraindikovani su tokom primene leka Maprotilin Zdravlje (videti odeljak 4.3). Maprotilin se ne sme davati najmanje 14 dana nakon prekida primene MAO inhibitora kako bi se izbegao rizik od ozbiljnih neželjenih reakcija, kakve su hiperpireksija, tremor, generalizovan klonički konvulzivni napad i delirijum, sa mogućim smrtnim ishodom. Isto važi i kada se MAO inhibitor uvodi u terapiju nakon prethodne terapije maprotilinom (videti odeljak 4.3). Antiaritmici Antiaritmici koji su potentni inhibitori CYP2D6 enzima, kao što su hinidin i propafenon, ne smeju se koristiti u kombinaciji sa maprotilinom. Antiholinergički efekti hinidina mogu da ispolje dozno-zavisni sinergizam sa maprotilinom. Antidijabetici Istovremena primena sa derivatima sulfoniluree ili insulinom može potencirati hipoglikemijske efekte antidijabetika. Pacijenti koji boluju od dijabetesa bi trebalo da redovnije kontrolišu glikemiju prilikom započinjanja ili prestanka lečenja maprotilinom (videti odeljak 4.4). Antipsihotici Istovremena primena antipsihotika (npr. fenotiazini, risperidon), može dovesti do povećanja koncentracije maprotilina u plazmi, sniženog praga konvulzivnog nadražaja i konvulzija. Istovremena primena sa inhibitorom CYP2D6 enzima tioridazinom može uzrokovati teške srčane aritmije. Stoga može biti neophodno prilagođavanje doza.

Konvulzije Postoje retki izveštaji o pojavi konvulzija pri primeni terapijskih doza maprotilina kod pacijenata bez konvulzija u anamnezi. U pojedinim slučajevima su utvrđeni drugi faktori rizika, kao što je uporedna primena lekova koji snižavaju prag konvulzivne aktivnosti. Rizik od pojave konvulzija se može povećati kada se istovremeno primenjuju antipsihotici (npr. fenotiazini, risperidon, videti odeljak 4.5), kada se istovremena primena benzodiazepina naglo obustavi, ili kada se preporučena doza maprotilina brzo prekorači. Dok uzročno-posledična veza nije utvrđena, rizik od konvulzija se može smanjiti: primenom niske inicijalne doze; održavanjem inicijalne doze tokom 2 nedelje, a zatim postepenim i malim povećanjima doze; podešavanjem doze održavanja na minimalni efektivni nivo; opreznim prilagođavanjem ili izbegavanjem istovremene primene lekova koji snižavaju prag konvulzija (npr. fenotiazini, risperidon); izbegavanjem naglog obustavljanja benzodiazepina. Potreban je brižljiv nadzor u slučaju odluke za sprovođenje uporedne elektrokonvulzivne terapije.

Komedikacija sa antipsihoticima (npr. fenotiazinima, risperidonom) može rezultirati povećanjem koncentracija maprotilina, sniženim pragom konvulzivnog nadražaja i konvulzijama (videti odeljak 4.5). Kombinacija sa inhibitorom CYP2D6 tioridazinom može dovesti do teških srčanih aritmija. Stoga može biti neophodno prilagođavanje doza.

Ostali CNS depresori (derivati morfina (analgetička, antitusička i supstituciona terapija), barbiturati, benzodiazepini i drugi anksiolitici, hipnotici, sedativi, antidepresivi, H1 antihistaminici, centralni antihipertenzivi) Povećana depresija CNS-a. Promene u pažnji mogu da budu opasne za vožnju i rukovanje mašinama.

CYP2D6 inhibitori Istovremena primena inhibitora CYP2D6 enzima može povećati koncentracije maprotilina, do ~3,5 puta kod pacijenata sa fenotipom ekstenzivnih metabolizera debrizokvina, menjajući ih u fenotip sporih metabolizera (videti odeljak 5.2).

Lekovi koji produžavaju korigovani QT interval (QTc) Rizik od produženja QTc intervala i/ili ventrikularnih aritmija uključujući ventrikularnu tahikardiju i (npr. Torsades de pointes TdP) je povećan tokom istovremene primene drugih lekova koji produžavaju QTc interval (npr. neki antipsihotici i antibiotici). Treba proveriti informacije o drugim primenjenim lekovima i njihovom uticaju na QTc interval. Preporučuje se oprez pri primeni lekova koji produžavaju QT interval, posebno kod pacijenata kod kojih postoje faktori rizika.

Maprotilin treba koristiti sa oprezom kod pacijenata sa faktorima rizika za produženje korigovanog QT intervala/TdP, uključujući sindrom kongenitalno produženog QT-a, starost 65 godina, ženski pol, strukturne bolesti srca/disfunkciju leve komore, stanja poput bubrežnih ili hepatičnih oboljenja, primena lekova koji inhibiraju metabolizam maprotilina i istovremena primena drugih lekova koji produžavaju QT interval (videti odeljak 4.5). Pre započinjanja lečenja treba korigovati eventualnu hipokalemiju i hipomagnezemiju.

Antiholinergički lekovi Maprotilin može pojačati dejstva antiholinergičkih lekova (npr. fenotiazina, antiparkinsonika, atropina, biperidena, antihistaminika) na zenice, centralni nervni sistem, creva i bešiku.