hlorpromazin i levofloksacin

Lekovi koji produžavaju QT interval, te povećavaju rizik od ventrikulatnih aritmija, uključujući torsade de pointes Produženje QT intervala povezano sa terapijom antipsihoticima, može da bude pogoršano istovremenom primenom sa drugim lekovima za koje je poznato da značajno produžavaju QT interval. Mora se izbegavati istovremena primena takvih lekova, kao što su:  antiaritmici klase Ia, npr. hinidin, prokainamid, dizopiramid  antiaritmici klase III, npr. amjodaron, dronedaron, sotalol, bretilijum  drugi antipsihotici, npr. tioridazin, flufenazin, pimozid, haloperidol, amisulpirid i sertindol, sultoprid, tiaprid, zuklopentiksol  litijum i triciklični antidepresivi, npr. doksepin, maprotilin, amitriptilin  neki antihistaminici, npr. terfenadin, astemizol, mizolastin  neki antimalarici, npr. hinin, meflokvin, hlorokvin, halofantrin  intravenski eritromicin, injekcije kotrimoksazola, injekcije pentamidina, klaritromicin  neki hinolonski antibiotici, npr. moksifloksacin, levofloksacin Navedena lista nije sveobuhvatna i moraju se izbegavati drugi pojedinačni lekovi za koje je poznato da značajno produžavaju QT interval (npr. cisaprid, domperidon, metadon). 

Istovremena primena hlorpromazina sa litijumom, drugim lekovima koji produžuju QT interval i dopaminergičkim antiparkinsonicima se ne preporučuje (videti odeljak 4.5).

Postoji povećan rizik od agranulocitoze kada se antipsihotici primenjuju istovremeno sa lekovima koji imaju mijelosupresivni potencijal, kao što je karbamazepin ili određeni antibiotici i citotoksični lekovi.

Lekovi koji produžavaju QT interval Levofloksacin, kao i druge fluorohinolone, treba primenjivati sa oprezom kod pacijenata koji primaju lekove za koje se zna da produžavaju QT interval (npr. antiartimike IA i III klase, triciklične antidepresive, makrolide, antipsihotike; videti odeljak 4.4 “Produžavanje QT intervala”).

Produžavanje QT intervala Levofloksacin, kao i druge fluorohinolone, treba primenjivati sa oprezom kod pacijenata kod kojih postoji rizik od produžavanja QT intervala, kao u slučaju: - sindroma kongenitalno produženog QT intervala, - istovremene primene lekova koji produžavaju QT interval (npr. antiaritmici I i III klase, triciklični antidepresivi, makrolidi, antipsihotici), - poremećaj ravnoteže elektrolita (npr. hipokalemija, hipomagnezemija), - srčanih oboljenja (npr. srčane insuficijencije, infarkta miokarda, bradikardija) Stariji pacijenti i žene mogu biti osetljivi na lekove koji produžavaju QT interval. Zato treba biti oprezan prilikom primene fluorohinolona (levofloksacina) u ovim populacijama (videti odeljke 4.2„Stariji pacijenti”, 4.5, 4.8, 4.9).

Lekovi koji produžavaju QT interval Kao i druge fluorohinolone, levofloksacin treba oprezno koristiti kod pacijenata koji uzimaju lekove koji produžavaju QT interval (npr. antiaritmici klase Ia i III, triciklični antidepresivi, makrolidi, antipsihotici) (videti odeljak 4.4. »Produženje QT intervala«).

Produženje QT intervala Potreban je oprez prilikom primene fluorohinolona, uključujući levofloksacin, kod pacijenata sa faktorima rizika za produženje QT intervala, kao što su:  sindrom kongenitalno produženog QT intervala  istovremena primena lekova za koje se zna da produžavaju QT interval (npr. antiaritmici klase Ia i III, triciklični antidepresivi, makrolidi, antipsihotici)  nekorigovani elektrolitni disbalans (npr. hipokalemija, hipomagnezemija)  oboljenja srca (npr. srčana insuficijencija, infarkt miokarda, bradikardija). Stariji pacijenti i žene mogu biti osetljiviji na lekove koji produžuju QTc interval. Zbog toga, je kod ovih populacija potreban oprez kada se primenjuju fluorohinoloni, uključujući levofloksacin (videti odeljke 4.2. »Doziranje kod starijih« i odeljke 4.5, 4.8 i 4.9).

Teofilin, fenbufen i njemu slični nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL) U kliničkoj studiji nisu zapažene farmakokinetičke interakcije teofilina i levofloksacina. Međutim, može da dođe do izraženog smanjenja praga za pojavu moždanih konvulzija, kod istovremene primene hinolona i teofilina, NSAIL ili drugih lekova koji smanjuju prag za pojavu konvulzija. Koncentracije levofloksacina su bile za oko 13% veće kod njegove istovremene primene sa fenbufenom.

Pacijenti koji su skloni epileptičnim napadima Fluorohinoloni mogu da snize prag za nastanak konvulzija i da na taj način budu okidač za epileptični napad. Levofloksacin je kontraindikovan kod pacijenata sa epilepsijom u anamnezi (videti odeljak 4.3), i kao i druge hinolone, treba ga veoma oprezno koristiti kod pacijenata sa rizikom od pojave konvulzija i kod pacijenata koji istovremeno uzimaju lekove koji snižavaju prag za pojavu cerebralnih napada, kao što je teofilin (videti odeljak 4.5). U slučaju pojave konvulzija (videti odeljak 4.8), primenu levofloksacina treba obustaviti.

Lekovi koji produžavaju QT interval Levofloksacin, kao i druge fluorohinolone, treba primenjivati sa oprezom kod pacijenata koji primaju lekove za koje se zna da produžavaju QT interval (npr. antiartimike IA i III klase, triciklične antidepresive, makrolide, antipsihotike; (videti odeljak 4.4 “Produžavanje QT intervala”).

Produžavanje QT intervala Levofloksacin, kao i druge fluorohinolone, treba primenjivati sa oprezom kod pacijenata kod kojih postoji rizik od produžavanja QT intervala, kao u slučaju: - sindroma kongenitalno produženog QT intervala, - istovremene primene lekova koji produžavaju QT interval (npr. antiaritmici I i III klase, triciklični antidepresivi, makrolidi, antipsihotici), - neregulisan poremećaj ravnoteže elektrolita (npr. hipokalemija, hipomagnezemija), - srčanih oboljenja (npr. srčane insuficijencije, infarkta miokarda, bradikardija) Stariji pacijenti i žene mogu biti osetljivi na lekove koji produžavaju QT interval. Zato treba biti oprezan prilikom primene fluorohinolona (levofloksacina) u ovim populacijama (videti odeljke 4.2 Stariji pacijenti, 4.5, 4.8, 4.9).

Лекови који продужавају QТ интервал Левофлоксацин, као и друге флуорохинолоне, треба примењивати са опрезом код пацијената који примају лекове за продужавање QТ интервала (нпр. антиаритмике класе IА и III, трицикличне антидепресиве, макролиде, антипсихотике; видети одељак 4.4 – Продужење QТ интервала).