hidroksikarbamid i imatinib

Ukoliko se lek Litalir koristi istovremeno sa drugim mijelosupresivnim lekovima, može biti neophodno prilagođavanje doza. Stariji pacijenti Stariji pacijenti mogu biti osetljiviji na dejstvo leka Litalir, kada bi trebalo primenjivati manje doze ovog leka. Deca Režim doziranja u ovoj populaciji nije utvrđen jer su retke indikacije za primenu leka kod dece. Pacijenti sa oštećenom funkcijom bubrega S obzirom na to da se ovaj lek eliminiše putem bubrega, treba razmotriti smanjenje doze leka Litalir u ovoj populaciji. Način primene leka Oralna upotreba. Ako pacijent to želi, ili ukoliko ima teškoća sa gutanjem kapsule, sadržaj kapsule se može rastvoriti u čaši vode i odmah popiti. Može da se desi da ne dođe do rastvaranja neke slabo rastvorljive pomoćne materije i da ona pluta na površini. Sadržaj kapsule ne sme da se inhalira, niti sme da dođe u direktan kontakt sa kožom ili sluzokožom. Ukoliko dođe do prosipanja, sadržaj se mora odmah obrisati.

Mijelosupresivna aktivnost može biti povećana ukoliko je pacijent primao ili prima radioterapiju ili citotoksičnu terapiju.

Depresija koštane srži je verovatnija kod pacijenata koji su prethodno bili na radioterapiji ili primali citotoksične lekove za lečenje malignih oboljenja. Kod njih treba davati lek Litalir uz oprez. Oporavak od mijelosupresije je brz kada se prekine primena leka Litalir.

Kod pacijenata koji su na terapiji hidroksikarbamidom, naročito ukoliko koriste druge citotoksične lekove, treba imati u vidu mogućnost povećanih vrednosti mokraćne kiseline, koja može dovesti do nastanka gihta ili u najgorem slučaju nefropatije uzrokovane mokraćnom kiselinom. Zbog toga je važno da se nivo mokraćne kiseline prati redovno i da se za vreme terapije unose velike količine tečnosti.

Kod pacijenata sa Ph+ ALL, postoji kliničko iskustvo sa istovremenim davanjem imatiniba sa hemioterapijom (videti odeljak 5.1), ali interakcije između imatiniba i lekova iz protokola hemioterapije nisu dobro utvrđene. Neželjene reakcije imatiniba, t.j. hepatotoksičnost, mijelosupresija i druga, mogu se pojačati i bilo je izveštaja da istovremena primena sa L-asparaginazom može da se poveže sa povećanom hepatotoksičnošću (videti odeljak 4.8). Stoga davanje imatiniba u kombinaciji zahteva posebnu opreznost.

Slučajevi oštećenja jetre, uključujući insuficijeniciju i nekrozu jetre, uočeni su kod primene imatiniba. Kad se imatinib kombinuje sa hemoterapijskim protokolima visokih doza uočava se povećanje teških hepatičnih reakcija. Kada se imatinib kombinuje u okviru hemoterapijskih protokola, za koje je poznato da su udruženi sa disfunkcijom jetre, funkciju jetre treba pažljivo pratiti (videti odeljke 4.5 i 4.8).

Kod pacijenata sa Ph+ ALL, postoji kliničko iskustvo sa istovremenom primenom imatiniba i hemioterapije (videti odeljak 5.1), ali interakcije između imatiniba i lekova iz protokola hemioterapije nisu dobro opisane. Neželjena dejstva imatiniba, tj. hepatotoksičnost, mijelosupresija i druga, mogu se pojačati i postoje izveštaji da istovremena primena sa L-asparaginazom može da se dovede u vezu sa povećanom hepatotoksičnošću (videti odeljak 4.8). Stoga, primena leka Glimatin u kombinaciji zahteva poseban oprez.

Slučajevi oštećenja jetre, uključujući insuficijenciju i nekrozu jetre, zabeleženi su kod primene imatiniba. Kada se imatinib kombinuje sa hemioterapijskim režimima visokih doza, uočava se povećanje broja ozbiljnih hepatičkih reakcija. U slučajevima kada se imatinib kombinuje sa hemioterapijskim režimima, za koje je poznato da su povezani sa disfunkcijom jetre, funkciju jetre treba pažljivo pratiti (videti odeljke 4.5 i 4.8).

Kod pacijenata sa Ph+ALL, postoji kliničko iskustvo sa istovremenim davanjem imatiniba sa hemioterapijom (videti odeljak 5.1), ali interakcije između imatiniba i lekova iz režima hemioterapije nisu dobro utvređene. Neželjena reakcija imatiniba, tj. hepatotoksičnost, mijelosupresija i druga, mogu se pojačati i bilo je izveštaja da istovremena primena sa L-asparaginazom može da se poveže sa povećanom hepatotoksičnošću (videti odeljak 4.8). Stoga davanje imatiniba u kombinaciji zahteva posebnu opreznost.

Slučajevi oštećenja jetre, uključujući insuficijenciju i nekrozu jetre, uočeni su kod primene imatiniba. Kad se imatinib kombinuje sa hemioterapijskim režimima visokih doza uočava se povećanje broja ozbiljnih hepatičnih reakcija. U slučajevima kada se imatinib kombinuje sa hemioterapijskim režimima, za koje je poznato da su povezani sa disfunkcijom jetre, funkciju jetre treba pažljivo pratiti (videti odeljke 4.5 i 4.8).

Kod pacijenata sa Ph+ ALL, postoji kliničko iskustvo sa istovremenom primenom imatiniba sa hemioterapijom (videti odeljak 5.1), ali interakcije između imatiniba i lekova iz protokola hemioterapije nisu dobro utvrđene. Neželjena dejstva imatiniba, tj. hepatotoksičnost, mijelosupresija i druga, mogu se pojačati i bilo je izveštaja da istovremena primena sa L-asparaginazom može da se poveže sa povećanom hepatotoksičnošću (videti odeljak 4.8). Prema tome, primena imatiniba u kombinaciji zahteva posebne mere opreza.

Slučajevi oštećenja funkcije jetre, uključujući insuficijeniciju i nekrozu jetre, uočeni su kod primene imatiniba. Kad se imatinib kombinuje sa hemioterapijskim režimima velikih doza, uočava se povećanje broja ozbiljnih hepatičkih reakcija. U slučajevima kada se imatinib kombinuje sa hemioterapijskim režimima, za koje je poznato da su povezani sa poremećajem funkcije jetre, funkciju jetre treba pažljivo pratiti (videti odeljke 4.5 i 4.8).