hidroksihlorohin i tamoksifen

Ne preporučuje se istovremena primena hidroksihlorohina sa lekovima za koje se zna da indukuju toksičnost retine, kao što je tamoksifen. Hipoglikemija Pokazalo se da hidroksihlorohin može da prouzrokuje tešku hipoglikemiju, uključujući gubitak svesti koji može da bude opasan po život kod pacijenata lečenih i nelečenih antidijabeticima. Pacijente lečene hidroksihlorohinom treba upozoriti na rizik od pojave hipoglikemije i objasniti im kliničke znake i simptome koji se javljaju u hipoglikemiji. Pacijentima koji imaju kliničke simptome hipoglikemije tokom terapije hidroksihlorohinom treba proveriti koncentraciju glukoze u krvi i proveriti opravdanost lečenja po potrebi. Produžavanje QT intervala Hidroksihlorohin može produžiti QTc interval kod pacijenata sa specifičnim faktorima rizika. Hidroksihlorohin treba primjenjivati sa oprezom kod pacijenata sa urođenim ili potvrđenim stečenim produžavanjem QT intervala i/ili sa poznatim faktorima rizika za produžavanje QT intervala kao što su: srčana bolest, npr. insuficijencija srca, infarkt miokarda proaritmijska stanja, npr. bradikardija (<50 bpm) ventrikularni poremećaji ritma u anamnezi neodgovarajuća hipokalemija i/ili hipomagnezijemija tokom istovremene primene sa agensima za produžavanje QT intervala (videti odeljak 4.5) jer to može dovesti do povećanog rizika od ventrikularnih aritmija. Stepen produžavanja QT intervala može se povećati sa porastom koncentracije leka. Stoga se preporučena doza ne sme prekoračiti (videti takođe odeljke 4.5 i 4.8). Ako se tokom lečenja hidroksihlorohinom pojave znaci srčane aritmije, lečenje treba prekinuti i treba uraditi EKG. Hronična kardijalna toksičnost Kod pacijenata lečenih hidroksihlorohinom prijavljeni su slučajevi kardiomiopatije koja je rezultirala srčanim zastojem, a u nekim slučajevima i sa smrtnim ishodom (videti odeljke 4.8 i 4.9). Preporučuje se kliničko praćenje znaka i simptoma kardiomiopatije, a ako se razvije kardiomiopatija primenu leka treba prekinuti. Potrebno je razmotriti hroničnu toksičnost kada su dijagnostikovani poremećaji sprovođenja (blok grane snopa /atrio-ventrikularni srčani blok) kao i biventrikularna hipertrofija (videti odeljak 4.8). Teške neželjene reakcije na koži (engl. severe cutaneous adverse reactions, SCARs) Tokom lečenja hidroksihlorohinom zabeleženi su slučajevi teških neželjenih reakcija na koži na lekove (engl. severe cutaneous adverse reactions, SCAR), uključujući reakciju na lek sa eozinofilijom i sistemskim simptomima (engl. drug reaction with eosinophilia and systemic symptoms, DRESS), akutnu generalizovanu egzantematoznu pustulozu (AGEP), Stevens-Johnsonov sindrom (SJS) i toksičnu epidermalnu nekrolizu (TEN). Pacijenti sa ozbiljnim dermatološkim reakcijama mogu da zahtevaju hospitalizaciju, jer ova stanja mogu biti opasna po život i sa smrtnim ishodom. Ako se jave znaci i simptomi koji ukazuju na pojavu ozbiljnih reakcija na koži, primenu hidroksihlorohina treba odmah prekinuti i razmotriti alternativnu terapiju. Ostale mere opreza Lek HYPLAXY se mora primenjivati sa oprezom kod pacijenata koji uzimaju lekove koji mogu izazvati neželjene reakcije oka ili kože. Oprez je takođe potreban kada se lek koristi: - kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre ili bubrega i kod onih koji uzimaju lekove za koje se zna da deluju na jetru i bubrege. Treba vršiti procenu nivoa hidroksihlorohina u plazmi kod pacijenata sa ozbiljno ugroženom funkcijom bubrega ili jetre, a dozu treba prilagoditi u skladu sa tim. - kod pacijenata sa teškim gastrointestinalnim, neurološkim poremećajima ili poremećajima krvi. Takođe se preporučuje oprez kod pacijenata koji su osetljivi na hinin, koji imaju nedostatak glukoza-6-fosfat dehidrogenaze, koji imaju porphyria cutanea tarda jer može doći do njenog pogoršanja uz primenu hidroksihlorohina, te kod pacijenata sa psorijazom jer verojatno povećava rizik od nastanka kožnih reakcija. Mala deca su posebno osetljiva na toksična dejsva 4-aminohinolina, stoga bi pacijente trebalo upozoriti da lek HYPLAXY treba čuvati van domašaja dece. Ostalo praćenje dugotrajne terapije Pacijenti koji su na dugotrajnoj terapiji trebali bi periodično da kontrolišu kompletnu krvnu sliku, a primenu hidroksihlorohina treba prekinuti ako se pojave bilo kakve abnormalnosti (videti odeljak 4.8). Svi pacijenti koji su na dugotrajnoj terapiji trebali bi periodično da obavljaju preglede funkcije skeletnih mišića i refleksa tetiva. Ako se pojavi slabost, treba prestati s primenom leka (videti odeljak 4.8). Potencijalni karcinogeni rizik Podaci o karcinogenosti životinja dostupni su samo za jednu vrstu za matični lek hlorohin, i ovo istraživanje je bilo negativno (videti odeljak 5.3). Kod ljudi, nema dovoljno podataka da bi se isključio povećan rizik od kancera kod pacijenata koji se dugotrajno leče. Suicidno ponašanje i psihijatrijski poremećaji Suicidno ponašanje i psihijatrijski poremećaji prijavljeni su kod nekih pacijenata lečenih hidroksihlorohinom (videti odeljak 4.8). Psihijatrijske neželjene reakcije obično se javljaju tokom prvog meseca nakon početka terapije hidroksihlorohinom, a prijavljene su i kod pacijenata bez prethodnih psihijatrijskih poremećaja u anamnezi. Potrebno je uputiti pacijente da se odmah obrate lekaru za savet ako se tokom lečenja pojave psihijatrijski simptomi. Ekstrapiramidalni poremećaji Pri primeni hidroksihlorohina se mogu pojaviti ekstrapiramidalni poremećaji (videti odeljak 4.8).

Istovremenu primenu sa lekovima koji imaju okulotoksični potencijal (videti takođe odeljak 4.4 "Retinopatija") ili hemotoksični potencijal treba izbegavati ako je moguće zbog potencijalnog aditivnog delovanja (videti odeljak 4.8).