hidroksihlorohin i lakozamid

Aktivnost antiepileptičkih lekova može biti oslabljena ako se istovremeno primenjuju sa hidroksihlorohinom. Istovremenu primenu sa lekovima koji imaju okulotoksični potencijal (videti takođe odeljak 4.4 "Retinopatija") ili hemotoksični potencijal treba izbegavati ako je moguće zbog potencijalnog aditivnog delovanja (videti odeljak 4.8). Postoji teorijski rizik od inhibicije unutarćelijske aktivnosti α-galaktozidaze kada se hidroksihlorohin daje istovremeno sa agalzidazom. Na hidroksihlorohin-sulfat se takođe može javiti nekoliko poznatih interakcija hlorohina iako se nisu pojavili posebni izveštaji o tome. To uključuje: pojačavanje njegovog direktnog blokirajućeg delovanja na neuromuskularnom spoju pomoću aminoglikozidnih antibiotika; antagonizam delovanja neostigmina i piridostigmina; smanjenje odgovora antitela na primarnu imunizaciju sa intradermalnim humanom vakcinom protiv besnila proizvedenom na diploidnim ćelijama. Farmakokinetičke interakcije Delovanje drugih lekova na hidroksihlorohin: Antacidi i kaolin Istovremena primena sa antacidima koji sadrže magnezijum ili sa kaolinom može da dovede do smanjene apsorpcije hlorohina. Prema ekstrapolaciji, hidroksihlorohin bi trebao da se primenjuje u razmaku od najmanje dva sata od primene antacida ili kaolina. Inhibitori ili induktori CYP In vitro, hidroksihlorohin se metaboliše uglavnom pomoću CYP2C8, CYP3A4 i CYP2D6, bez većeg uključivanja jednog CYP. Istovremena primena cimetidina, inhibitora CYP-pana, rezultirala je dvostrukim povećanjem izloženosti hlorohinu. U nedostatku in vivo ispitivanja interakcija, savetuje se oprez (npr. praćenje neželjenih reakcija) kada se istovremeno primenjuju cimetidine ili jaki inhibitori CYP2C8 ili CYP3A4 ili CYP2D6 (kao što su gemfibrozil, klopidogrel, ritonavir, itrakonazol, klaritromicin, sok od grejpfruta, fluoksetin, paroksetin, hinidin). Prijavljen je nedostatak delovanja hidroksihlorohina kada se istovremeno primenjivao rifampicin, snažni induktor CYP2C8 i CYP3A4. Savetuje se oprez (npr. praćenje efikasnosti) kada se istovremeno primenjuju jaki induktori CYP2C8 i/ili CYP3A4 (poput rifampicina, kantariona, karbamazepina, fenobarbitala, fenitoina). Efekat hidroksihlorohina na druge lekove: P-glikoproteinski supstrati Hidroksihlorohin inhibira P-gp in vitro u visokim koncentracijama. Stoga postoji mogućnost povećanih koncentracija P-gp supstrata kada se istovremeno daje hidroksihlorohin. Zabeležena je povećana koncentracija digoksina u serumu kada su se istovremeno davali digoksin i hidroksihlorohin. Savetuje se oprez (npr. praćenje neželjenih reakcija ili koncentracije u plazmi prema potrebi) kada se istovremeno primenjuju P-gp supstrati s uskim terapijskim indeksom (poput digoksina, dabigatrana). Supstrati CYP2D6 Hidroksihlorohin inhibira CYP2D6 in vitro. Kod pacijenata koji su primali hidroksihlorohin i jednu dozu metoprolola, CYP2D6 supstrata, Cmax i PIC metoprolola povećali su se 1,7 puta, što pokazuje da je hidroksihlorohin blagi inhibitor CYP2D6. Savetuje se oprez (npr. praćenje neželjenih reakcija ili koncentracije u plazmi, prema potrebi) kada se istovremeno primenjuju supstrati CYP2D6 sa uskim terapijskim indeksom (poput flekainida, propafenona). Supstrati CYP3A4 Hidroksihlorohin inhibira CYP3A4 in vitro. Pri istovremenoj primeni ciklosporina i hidroksihlorohina zabeležena je povećana koncentracija ciklosporina (supstrat CYP3A4 i p-gp) u plazmi. U nedostatku in vivo studija interakcija sa osetljivim supstratima CYP3A4, savetuje se oprez (npr. praćenje neželjenih reakcija) kada se supstrati CYP3A4 (kao što su ciklosporin, statini) primenjuju istovremeno sa hidroksihlorohinom. Prazikvantel U studiji interakcije sa jednom dozom, zabeleženo je da hlorohin smanjuje bioraspoloživost prazikvantela. Nije poznato da li postoji sličan efekat kada se istovremeno primenjuju hidroksihlorohin i prazikvantel. Po ekstrapolaciji, zbog sličnosti u strukturi i farmakokinetičkim parametrima između hidroksihlorohina i hlorohina, sličan efekat može se očekivati i za hidroksihlorohin.