hidroksihlorohin i klaritromicin

Inhibitori ili induktori CYP In vitro, hidroksihlorohin se metaboliše uglavnom pomoću CYP2C8, CYP3A4 i CYP2D6, bez većeg uključivanja jednog CYP. Istovremena primena cimetidina, inhibitora CYP-pana, rezultirala je dvostrukim povećanjem izloženosti hlorohinu. U nedostatku in vivo ispitivanja interakcija, savetuje se oprez (npr. praćenje neželjenih reakcija) kada se istovremeno primenjuju cimetidine ili jaki inhibitori CYP2C8 ili CYP3A4 ili CYP2D6 (kao što su gemfibrozil, klopidogrel, ritonavir, itrakonazol, klaritromicin, sok od grejpfruta, fluoksetin, paroksetin, hinidin).

In vitro, hidroksihlorohin se metaboliše uglavnom pomoću CYP2C8, CYP3A4 i CYP2D6, kao i pomoću FMO-1 i MAO-A, bez većeg uključivanja jednog CYP ili enzima.

Lekovi za koje je poznato da produžavaju QT interval/sa potencijalom da izazovu srčanu aritmiju: hidroksihlorohin treba sa oprezom primenjivati kod pacijenta koji primaju lekove za koje je poznato da produžavaju QT interval, npr. antiaritmike klase IA i III, tricikličke antidepresive, antipsihotike, neke antiinfektive (antibakterijske lekove poput fluorohinolona, npr. moksifloksacin, makrolide, npr. azitromicin, antiretrovirusne lekove kao što je sakvinavir, antimikotike kao što je flukonazol, antiparazitike poput pentamidina) zbog povećanog rizika od ventrikularne aritmije (videti odeljke 4.4, 4.8 i 4.9).

tokom istovremene primene sa agensima za produžavanje QT intervala (videti odeljak 4.5) jer to može dovesti do povećanog rizika od ventrikularnih aritmija. Stepen produžavanja QT intervala može se povećati sa porastom koncentracije leka. Stoga se preporučena doza ne sme prekoračiti (videti takođe odeljke 4.5 i 4.8).

Kardiovaskularni događaji Prilikom upotrebe makrolida, uključujući i klaritromicin prijavljeni su slučajevi produženja repolarizacije srca i QT intervala, što povećava rizik od srčane aritmije i torsade de pointes (videti odeljak 4.8). Iz tog razloga, s obzirom da sledeće situacije mogu dovesti do povećanog rizika od ventrikularnih aritmija (uključujući torsade de pointes), klaritromicin treba koristiti s oprezom kod: - pacijenata sa koronarnom arterijskom bolešću, teškom srčanom insuficijencijom, poremećajem sprovođenja ili klinički značajnom bradikardijom - pacijenata sa poremećajem vrednosti elektrolita kao što je hipomagnezijemija. Klaritromicin ne treba davati pacijentima sa hipokalijemijom (videti odeljak 4.3) - pacijenata koji istovremeno uzimaju druge lekove koji mogu produžiti QT interval (videti odeljak 4.5). Istovremena primena klaritromicina kod pacijenata koji već koriste astemizol, cisaprid, pimozid i terfenadin je kontraindikovana (videti odeljak 4.3). Klaritromicin se ne sme koristiti kod pacijenata koji imaju kongenitalno ili dokumentovano produženje QT intervala ili ventrikularne aritmije u anamnezi (videti odeljak 4.3).

Kardiovaskularni događaji Produžena srčana repolarizacija i QT interval, povećavaju rizik od nastanka srčanih aritmija i torsades de pointes i primećeni su pri lečenju makrolidima, uključujući klaritromicin (videti odeljak 4.8). Zbog povećanog rizika od produženja QT intervala i ventrikularnih aritmija (uključujući torsades de pointes), upotreba klaritromicina je kontraindikovana kod: pacijenata koji uzimaju astemizol, cisaprid, domperidon, pimozid i terfenadin: pacijenata sa hipokalemijom; pacijenata sa produženim QT intervalom ili ventrikularnim aritmijama u anamnezi (videti odeljak 4.3). Osim toga, klaritromicin treba primenjivati uz oprez kod: - pacijenata sa oboljenjem koronarnih arterija, teškom srčanom insuficijencijom, poremećajem provodljivosti ili klinički značajnom bradikardijom; - pacijenata sa hipomagnezemijom - pacijenata koji istovremeno uzimaju druge lekove koji su povezani sa produženjem QT intervala sa izuzetkom onih čija je primena kontraindikovana.

Kardiovaskularni događaji: Produžena srčana repolarizacija i QT interval, povećavaju rizik od nastanka srčanih aritmija i torsades de pointes i primećeni su pri lečenju makrolidima, uključujući klaritromicin (videti odeljak 4.8). Zbog povećanog rizika od produženja QT intervala i ventrikularnih aritmija (uključujući torsades de pointes), upotreba klaritromicina je kontraindikovana: kod pacijenata koji uzimaju astemizol, cisaprid, domperidon, pimozid i terfenadin; pacijenata sa hipokalemijom; pacijenata sa produženim QT intervalom ili ventrikularnim srčanim aritmijama u anamnezi (videti odeljak 4.3). Osim toga, klaritromicin uz oprez treba primenjivati kod:  pacijenata sa oboljenjem koronarnih arterija, teškom srčanom insuficijencijom, poremećajem provodljivosti ili klinički značajnom bradikardijom  pacijenata sa hipomagnezemijom.  pacijenata koji istovremeno uzimaju druge lekove koji su povezani sa produženjem QT intervala sa izuzetkom onih čija je primena kontraindikovana.

Kardiovaskularni događaji: Produžena srčana repolarizacija i QT interval, povećavaju rizik od nastanka srčanih aritmija i torsades de pointes i primećeni su pri lečenju makrolidima, uključujući klaritromicin (videti odeljak 4.8). Zbog povećanog rizika od produženja QT intervala i ventrikularnih aritmija (uključujući torsades de pointes), upotreba klaritromicina je kontraindikovana: kod pacijenata koji uzimaju astemizol, cisaprid, domperidon, pimozid i terfenadin; pacijenata sa hipokalemijom; pacijenata sa produženim QT intervalom ili ventrikularnim srčanim aritmijama u anamnezi (videti odeljak 4.3). Osim toga, klaritromicin uz oprez treba primenjivati kod: • pacijenata sa oboljenjem koronarnih arterija, teškom srčanom insuficijencijom, poremećajem provodljivosti ili klinički značajnom bradikardijom • pacijenata sa hipomagnezemijom. • pacijenata koji istovremeno uzimaju druge lekove koji su povezani sa produženjem QT intervala sa izuzetkom onih čija je primena kontraindikovana.

Kardiovaskularni događaji: Produžena srčana repolarizacija i QT interval, povećavaju rizik od nastanka srčanih aritmija i torsades de pointes i primećeni su pri lečenju makrolidima, uključujući klaritromicin (videti odeljak 4.8). Zbog povećanog rizika od produženja QT intervala i ventrikularnih aritmija (uključujući torsades de pointes), upotreba klaritromicina je kontraindikovana kod: pacijenata koji uzimaju astemizol, cisaprid, domperidon, pimozid i terfenadin; pacijenata sa hipokalemijom; pacijenata sa produženim QT intervalom ili ventrikularnim srčanim aritmijama u anamnezi (videti odeljak 4.3). Osim toga, klaritromicin uz oprez treba primenjivati kod:  pacijenata sa oboljenjem koronarnih arterija, teškom srčanom insuficijencijom, poremećajem provodljivosti ili klinički značajnom bradikardijom  pacijenata sa hipomagnezemijom  pacijenata koji istovremeno uzimaju druge lekove koji su povezani sa produženjem QT intervala sa izuzetkom onih čija je primena kontraindikovana.

Hidroksihlorohin i hlorohin Klaritromicin treba koristiti sa oprezom kod pacijenata koji primenjuju ove lekove za koje je poznato da produžavaju QT interval usled potencijala da izazovu srčanu aritmiju i ozbiljne neželjene kardiovaskularne događaje. Opservacioni podaci su pokazali da je istovremena primena azitromicina sa hidroksihlorohinom kod pacijenata sa reumatoidnim artritisom povezana sa povećanim rizikom od kardiovaskularnih događaja i kardiovaskularne smrtnosti. Zbog potencijalna za sličan rizik i kod primene ostalih makrolida, kada se koriste u kombinaciji sa hidroksihlorohinom ili hlorohinom, treba pažljivo razmotriti odnos koristi i rizika pre propisivanja klaritromicin svim pacijentima koji uzimaju hidroksihlorohin ili hlorohin.

Pažljivo razmotriti odnos koristi i rizika prilikom propisivanja klaritromicina kod svih pacijenata koji uzimaju hidroksihlorohin ili hlorohin, zbog potencijalnog povećanja rizika od kardiovaskularnih događaja i kardiovaskularne smrti (videti odeljak 4.5)