ritonavir i hidrokortizon

Prema tome, istovremena primena ritonavira, primenjenog kao antiretrovirusni lek ili kao farmakokinetički pojačivač sa navedenim glukokortikoidima se ne preporučuje, osim ukoliko potencijalna korist terapije prevazilazi rizik od sistemskih dejstava kortikosteroida. Treba razmotriti smanjenje doze glukokortikoida i pažljivo pratiti lokalna i sistemska dejstva ili preći na glukokortikoid koji nije supstrat za CYP3A4 (npr. beklometazon).

Lekovi slični troleandomicinu i ketokonazolu mogu inhibirati metabolizam glukokortikosteroida i stoga mogu smanjiti njihovu eliminaciju. To uključuje inhibitore HIV-proteaze (npr. ritonavir) i farmakokinetičke pojačivače (npr. lekove koji sadrže kobicistat) koji se koriste za lečenje HIV-a. Stoga, dozu glukokortikosteroida treba titrirati da bi se izbegla toksičnost steroida.

Očekuje se da će istovremeno lečenje inhibitorima CIP3A, uključujući preparate koji sadrže kobicistat, povećati rizik od sistemskih neželjenih dejstava. Ovu kombinaciju treba izbegavati osim ako korist nadmašuje povećani rizik od sistemskih neželjenih dejstava kortikosteroida, kada pacijente treba pratiti radi pojave sistemskih dejstava kortikosteroida (videti odeljak 4.5).

Očekuje se da istovremeno lečenje inhibitorima CYP3A, uključujući lekove koji sadrže kobicistat, povećava rizik od sistemskih neželjenih dejstava. Treba izbegavati kombinacije, osim u slučaju da očekivana korist opravdava povećani rizik od sistemskih neželjenih dejstava kortikosteroida. U tom slučaju pacijenta treba nadzirati zbog sistemskih neželjenih dejstava kortikosteroida.

Antivirusni lekovi – inhibitori HIV proteaze CYP3A4 inhibitori (i supstrati) 1) Inhibitori proteaze, kao što su indinavir i ritonavir, mogu povećati koncentracije kortikosteroida u plazmi. 2) Kortikosteroidi mogu indukovati metabolizam inhibitora HIV proteaze što dovodi do smanjenja njihove koncentracije u plazmi.