ibuprofen i hidrokortizon

kortikosteroidi: ibuprofen može povećati rizik od gastrointestinalnog krvarenja; -

Istovremena upotreba leka PEDEA sa sledećim lekovima se ne preporučuje: -

Kortikosteroidi: istovremena primena povećava rizik od nastanka gastrointestinalnih ulceracija ili krvarenja.

• Ibuprofen može da poveća rizik od gastrointestinalnog krvarenja posebno ukoliko se uzima sa kortikosteroidima.

NSAIL – velike doze acetilsalicilne kiseline 1) Može doći do povećanja incidence gastrointestinalnog krvarenja i ulceracija kada se kortikosteroidi primenjuju istovremeno sa NSAIL. 2) Kortikosteroidi mogu povećati klirens velikih doza acetilsalicilne kiseline, što može dovesti do smanjenja koncentracije salicilata u serumu. Prekid terapije kortikosteroidom može dovesti do povećanja koncentracije salicilata u serumu, što vodi povećanju rizika od toksičnosti salicilata.

Acetilsalicilna kiselina i nesteroidne antiinflamatorne lekove treba koristiti sa oprezom zajedno sa kortikosteroidima (videti odeljak 4.5). 23. Prijavljen je Kapošijev sarkom kod pacijenata koji su primali kortikosteroidnu terapiju. Prekid primene kortikosteroida može dovesti do kliničke remisije. 24. Kortikosteroide treba primenjivati sa oprezom kod pacijenata sa konvulzijama. 25. Velike doze kortikosteroida mogu da izazovu akutni pankreatitis. Ne postoji univerzalno slaganje oko toga da li su kortikosteroidi sami po sebi odgovorni za nastanak peptičkog ulkusa za vreme trajanja terapije; međutim, glukokortikoidna terapija može maskirati simptome peptičkog ulkusa tako da se perforacija ili krvavljenje mogu pojaviti bez značajnog bola. Glukokortikoidna terapija može maskirati peritonitis i druge znakove ili simptome povezane sa gastrointestinalnim poremećajima kao što su perforacija, opstrukcija ili pankreatitis. U kombinaciji sa NSAIL (nesteroidni antiinflamatorni lekovi) povećan je rizik od nastanka gastrointestinalnog ulkusa.

Kortikosteroidi: povećan rizik od gastrointestinalnih ulceracija ili krvarenja sa NSAIL (videti odeljak 4.4).

Gastrointestinalno krvarenje, ulceracije i perforacije Gastrointestinalno krvarenje, ulceracije ili perforacije, koje mogu biti sa smrtnim ishodom, a prijavljene su pri upotrebi svih NSAIL, mogu se javiti u bilo kom trenutku za vreme terapije, sa ili bez simptoma upozorenja ili ranije istorije gastrointestinalnih stanja. Rizik od gastrointestinalnog krvarenja, ulceracija ili perforacija je veći sa povećanjem doze NSAIL, kod pacijenata sa istorijom ulkusne bolesti, posebno sa komplikacijama krvarenja ili perforacijom (videti odeljak 4.3), kao i kod starijih pacijenata. Kod ovih pacijenta terapiju treba početi najmanjom mogućom dozom leka. Treba razmotriti kombinovanu terapiju sa lekovima za zaštitu želudačne sluzokože (npr. misoprostol ili inhibitori protonske pumpe) kod ovih pacijenta, kao i kod pacijenta koji istovremeno koriste male doze acetilsalicilne kiseline ili druge lekove koji povećavaju rizik od gastrointestinalnih komplikacija (videti tekst u nastavku i odeljak 4.5). Pacijenti sa istorijom gastrointestinalnih oboljenja, pogotovu stariji pacijenti, treba da prijave sve neuobičajene abdominalne simptome (posebno gastrointestinalno krvarenje), naročito ako su ove pojave primećene u početnim fazama terapije. Preporučuje se oprez kod pacijenata koji istovremeno uzimaju lekove koji mogu povećati rizik od ulceracije ili krvarenja, kao što su kortikosteroidi za oralnu primenu, antikoagulansi (npr. varfarin), selektivni inhibitori preuzimanja serotonina ili antiagregacijski lekovi kao što je acetilsalicilna kiselina (videti odeljak 4.5).

Gastrointestinalno krvarenje, ulceracije i perforacije Gastrointestinalno krvarenje, ulceracije ili perforacije, koje mogu biti sa smrtnim ishodom, a prijavljene su pri upotrebi svih NSAIL, mogu se javiti u bilo kom trenutku za vreme terapije, sa ili bez simptoma upozorenja ili ranije istorije gastrointestinalnih stanja. Rizik od gastrointestinalnog krvarenja, ulceracija ili perforacija je veći sa povećanjem doze NSAIL, kod pacijenata sa istorijom ulkusne bolesti posebno sa komplikacijama krvarenja ili perforacijom (videti odeljak 4.3), kao i kod starijih pacijenata. Kod ovih pacijenata terapiju treba početi najmanjom mogućom dozom leka. Treba razmotriti kombinovanu terapiju sa lekovima za zaštitu želudačne sluzokože (npr. misoprostol ili inhibitori protonske pumpe) kod ovih pacijenata, kao i kod pacijenata koji istovremeno koriste male doze acetilsalicilne kiseline ili druge lekove koji povećavaju rizik od gastrointestinalnih komplikacija (videti tekst u nastavku i odeljak 4.5). Pacijenti sa istorijom gastrointestinalnih oboljenja, pogotovo stariji pacijenti, treba da prijave sve neuobičajene abdominalne simptome (posebno gastrointestinalno krvarenje), naročito ako su ove pojave primećene u početnim fazama lečenja. Savetuje se oprez kod pacijenata koji istovremeno uzimaju lekove koji mogu povećati rizik od ulceracije ili krvarenja, kao što su kortikosteroidi za oralnu primenu, antikoagulansi kao što je varfarin, selektivni inhibitori preuzimanja serotonina ili antiagregacijski lekovi kao što je acetilsalicilna kiselina (videti odeljak 4.5).

Кортикостероидима: Повећан је ризик од појаве гастроинтестиналних улцерација или крварења (видети одељак 4.4)

Безбедност примене за гастроинтестинални тракт Гастроинтестинално крварење, улцерације или перфорације, које могу имати смртан исход, забележене су приликом примене НСАИЛ и могу се појавити у било ком тренутку током лечења са или без појаве симптома упозорења и претходне историје озбиљних гастроинтестиналних догађаја. Ризик од појаве гастроинтестиналног крварења, улцерација или перфорација је већи са повећањем дозе НСАИЛ и код пацијената са историјом улкусне болести, посебно са компликацијама крварења или перфорацијом (видети одељак 4.3) и код старијих пацијената. Код ових пацијената терапију треба започети најмањом доступном дозом. Код ових пацијената чија стања захтевају истовремено примену мале дозе ацетилсалицилне киселине или других лекова који могу повећати ризик од настанка нежељених гастроинтестиналних догађаја треба размотрити комбиновану терапију са заштитним лековима (нпр. мисопростол или инхибитори протонске пумпе) (видети у наставку текста и одељак 4.5). Пацијенти са историјом гастроинтестиналних обољења, нарочито старији пацијенти, треба да пријаве сваки неуобичајен абдоминални симптом (нарочито гастроинтестинално крварење), посебно на почетку примене лека. Потребан је опрез код пацијената који истовремено примењују лекове који могу повећати ризик од појаве улцерација или крварења, попут кортикостероида за оралну употребу, антикоагуланаса као што је варфарин, селективних инхибитора поновног преузимања серотонина или антиагрегационих лекова, као што је ацетилсалицилна киселина (видети одељак 4.5). Уколико се код пацијената који примају ибупрофен јаве гастроинтестинално крварење или улцерације, лечење се мора прекинути. НСАИЛ треба пажљиво примењивати код пацијената са историјом гастроинтестиналних обољења (улцерозни колитис, Кронова болест), јер се та стања могу погоршати (видети одељак 4.8).

Кортикостероиди: јер они могу повећати ризик од гастроинтестиналне улцерације или крварења (видети одељак 4.4).