hidrohlortiazid i perindopril

Treba izbegavati istovremenu primenu leka DIUNORM sa solima kalijuma ili sa diureticima koji štede kalijum kod pacijenata koji istovremeno koriste ACE inhibitore, blokatore receptora angiotenzina (ARB) ili direktne inhibitore renina (DRI).

U ovom slučaju može biti potrebno da se smanji doza i/ili isključi diuretik i/ili lek Pricoron.

U ovom slučaju može biti potrebno da se smanji doza i/ili isključiti diuretik i/ili lek Prexanil.

Diuretici koji ne štede kalijum Pacijenti koji uzimaju diuretike, pogotovo oni kod kojih je smanjena zapremina tečnosti i/ili koncentracija elektrolita, mogu imati pojavu prekomernog smanjenja krvnog pritiska nakon započinjanja terapije ACE inhibitorom. Mogućnost pojave hipotenzivnog dejstva može se smanjiti prekidom primene diuretika, povećanim unosom tečnosti ili soli pre započinjanja terapije malim i rastućim dozama perindoprila. Kod arterijske hipertenzije, kada prvobitna terapija diuretikom može prouzrokovati smanjenje volumena/koncentracije elektrolita, diuretik mora biti isključen iz terapije pre započinjanja terapije ACE inhibitorom. U tom slučaju diuretici koji ne štede kalijum mogu se kasnije ponovo uvesti u terapiju ili se doziranje ACE inhibitora mora započeti sa manjim dozama koje se postepeno povećavaju.

Kod kongestivne srčane insuficijencije lečene diureticima, terapiju ACE inhibitorom treba započeti sa veoma malom dozom, ako je moguće nakon smanjenja doze diuretika koji ne štedi kalijum.

Kod arterijske hipertenzije, kada postoji mogućnost da je prethodna terapija diureticima dovela do deplecije elektrolita/tečnosti, mora se prekinuti terapija diuretikom pre započinjanja terapije ACE inhibitorom, u tom

Kada se u terapiji kongestivne srčane insuficijencije primenjuje diuretik, ACE inhibitor treba uvesti u terapiju sa veoma malom dozom, samo nakon smanjenja doze istovremeno primenjivanog diuretika koji ne štedi kalijum.

Kod arterijske hipertenzije, kada je ranija terapija mogla da izazove smanjenje soli/volumena, mora se ili prekinuti davanje diuretika pre uvođenja ACE inhibitora, u tom slučaju se diuretik koji ne štedi kalijum može kasnije ponovo uvesti ili se ACE inhibitor mora uvesti sa malom dozom koja će se postepeno povećavati.

Kod arterijske hipertenzije, kada postoji mogućnost da je prethodna terapija diureticima dovela do deplacije elektrolita/tečnosti, mora se prekinuti terapija diuretikom pre započinjanja terapije ACE inhibitorom. U tom slučaju se diuretik koji ne štedi kalijum može kasnije ponovo uvesti ili se terapija ACE inhibitorom mora započeti sa malom dozom, koja se zatim progresivno povećava.

Kod kongestivne srčane insuficijencije koja se leči diuretikom, lečenje ACE inhibitorom treba započeti sa veoma niskom dozom, po mogućstvu nakon smanjenja doze diuretika koji ne štedi kalijum.

U terapiji kongestivne insuficijencije srca diureticima, ACE inhibitor bi trebalo uvoditi u veoma maloj dozi i po mogućstvu nakon smanjenja doze diuretika koji ne štedi kalijum.

Kod nekih hipertenzivnih pacijenata koji nemaju očiglednu, od ranije prisutnu vaskularnu bolest bubrega, došlo je do povećanja koncentracije uree u krvi i kreatinina u serumu, koje je obično bilo neznatno i prolazno, a naročito kada se perindopril primenjivao istovremeno sa diureticima. Ovo će se verovatno pre desiti kod pacijenata koji su već ranije imali oštećenu bubrežnu funkciju. Potrebno je da se razmotri smanjenje doze i/ili prekid lečenja diuretikom i/ili lekom Lipertance.