hidrohlortiazid i irbesartan

Treba izbegavati istovremenu primenu leka DIUNORM sa solima kalijuma ili sa diureticima koji štede kalijum kod pacijenata koji istovremeno koriste ACE inhibitore, blokatore receptora angiotenzina (ARB) ili direktne inhibitore renina (DRI).

ACE inhibitori (npr. kaptopril, enalapril), antagonisti angiotenzin II receptora: tokom započinjanja terapije ACE inhibitorima (ili antagonistima angiotenzin II receptora), postoji rizik od značajnog pada krvnog pritiska i/ili akutne bubrežne insuficijencije kod pacijenata sa prethodnom deplecijom natrijuma, a posebno kod pacijenata sa stenozom renalne arterije. Ukoliko je prethodna antihipertenzivna terapija diureticima uzrokovala depleciju natrijuma, potrebno je ukinuti uzimanje diuretike 3 dana pre započinjanja terapije ACE inhibitorima (ili antagonistima angiotenzin II receptora) ili terapiju ACE inhibitorima (ili antagonistima angiotenzin II receptora) započeti manjim dozama.

Ostali antihipertenzivi – aditivni efekat pri istovremenoj primeni. Dozu antihipertenzivnih lekova, posebno adrenergičkih blokatora, po potrebi smanjiti kad se u terapiju uvede Hemopres. Pre započinjanja terapije ACE inhibitorom diuretska terapija se obustavlja 2 - 3 dana pre, kako bi se sprečila pojava hipotenzije pri prvoj dozi.

Lekovi koji utiču na koncentraciju kalijuma u serumu Hipokalemijsko dejstvo hidrohlortiazida se može povećati istovremenom primenom kaliuretičkih diuretika, kortikosteroida, laksativa, ACTH, amfotericina, karbenoksolona, penicilina G, acetilsalicilne kiselina i derivata.

Lekovi koji utiču na koncentraciju kalijuma u serumu Hipokalemičko dejstvo hidrohlortiazida može biti pojačano istovremenom primenom kaliuretičkih diuretika, kortikosteroida, laksativa, adrenokortikotropina (ACTH), amfotericina, karbenoksolona, penicillina G i derivata salicilne kiseline ili antiaritmika.

Lek Irbenida plus je kombinacija antagoniste angiotenzin II receptora, irbesartana, i tiazidnog diuretika hidrohlortiazida. Kombinacija ove dve aktivne supstance ima aditivni efekat i snižava krvni pritisak u većoj meri nego svaka aktivna supstanca pojedinačno.

Efekat hidrohlortiazida na smanjenje kalijuma u serumu je oslabljen dejstvom irbesartana koji štedi kalijum.

Iako se hipokalemija može javiti pri primeni tiazidnih diuretika, istovremena primena irbesartana može smanjiti hipokalemiju izazvanu diureticima. Rizik od pojave hipokalemije je najveći kod pacijenata sa cirozom jetre, intenzivnom diurezom, neadekvatnim unosom elektrolita i kod pacijenata koji su na istovremenoj terapiji kortikosteroidima ili ACTH. Obrnuto, usled dejstva irbesartana, može se javiti hiperkalemija, posebno u prisustvu renalne insuficijencije i/ili srčane insuficijencije i dijabetesa. Preporučuje se adekvatno praćenje koncentracije kalijuma u serumu kod pacijenata sa faktorima rizika. Diuretici koji štede kalijum, sredstva za nadoknadu kalijuma ili zamene za so koje sadrže kalijum, treba primenjivati uz oprez tokom terapije lekom Irbenida plus (videti odeljak 4.5).

Hidrohlortiazid je tiazidni diuretik. Mehanizam antihipertenzivnog dejstva tiazidnih diuretika nije u potpunosti poznat. Tiazidi utiču na renalne tubularne mehanizme reapsorpcije elektrolita, direktno povećavajući ekskreciju natrijuma i hlorida u približno jednakim količinama. Diuretsko dejstvo hidrohlortiazida smanjuje volumen plazme, pojačava aktivnost renina u plazmi, povećava sekreciju aldosterona, sa posledičnim porastom gubitka kalijuma i bikarbonata urinom i smanjenjem koncentracije kalijuma u serumu. Verovatno blokadom renin-angiotenzin-aldosteron sistema, istovremena primena irbesartana smanjuje gubitak kalijuma usled primene ovih diuretika. Pri primeni hidrohlortiazida, diureza počinje nakon 2 sata, a maksimalni efekat nastaje nakon 4 sata, dok dejstvo približno traje 6-12 sati.

Lek Rotazar plus je kombinacija antagoniste angiotenzin II receptora, irbesartana, i tiazidnog diuretika hidrohlortiazida. Kombinacija ove dve aktivne supstance ima aditivni efekat i snižava krvni pritisak u većoj meri nego svaka od ove dve aktivna supstanca pojedinačno.

Efekat hidrohlortiazida na smanjenje koncentracije kalijuma u serumu je oslabljen dejstvom irbesartana koji štedi kalijum.

Iako se hipokalemija može razviti pri primeni tiazidnih diuretika, istovremena primena irbesartana može smanjiti hipokalemiju izazvanu diureticima. Rizik od razvoja hipokalemije je najveći kod pacijenata sa cirozom jetre, sa intenzivnom diurezom, kod pacijenata koji ne unose adekvatne količine elektrolita i kod pacijenata koji su na istovremenoj terapiji kortikosteroidima ili adrenokortikotropne hormone (ACTH). Obrnuto, usled dejstva irbesartana, može se javiti hiperkalemija, posebno u prisustvu oštećenja funkcije bubrega i/ili srčane insuficijencije i dijabetesa. Preporučuje se adekvatno praćenje koncentracije kalijuma u serumu kod pacijenata sa faktorima rizika. Diuretici koji štede kalijum, sredstva za nadoknadu kalijuma ili zamene za so koje sadrže kalijum, treba uzimati sa oprezom tokom istovremene terapije lekom Rotazar plus (videti odeljak 4.5).