gliklazid i hidrokortizon

Glukokortikoidi (sistemska i lokalna primena, preparati za intraartikularnu, kutanu i rektalnu primenu) i tetrakozaktrin: povećava koncentraciju glukoze u krvi sa mogućom pojavom ketoze (smanjena tolerancija na ugljene hidrate izazvana glukokortikoidima).  Potrebno je upozoriti pacijenta i naglasiti mu značaj praćenja koncentracije glukoze u krvi, naročito na početku lečenja. Za vreme i posle primene glukokortikoida, može biti neophodno prilagođavanje doze antidijabetika. 

Glukokortikoidi (sistemska i lokalna primena, preparati za intraartikularnu, dermalnu i rektalnu primenu) tetrakozaktrin: povećavaju koncentraciju glukoze u krvi sa mogućom pojavom ketoze (smanjena tolerancija na ugljene hidrate izazvana glukokortikoidima). Potrebno je upozoriti pacijenta i naglasiti značaj praćenja koncentracije glukoze u krvi, naročito na početku lečenja. Možda će biti neophodno prilagođavanje doze antidijabetika za vreme i nakon lečenja glukokortikoidima. 

Glukokortikoidi (sistemska i lokalna primena, intraartikularni, dermalni i rektalni preparati) tetrakozaktrin: povećavaju koncentraciju glukoze u krvi sa mogućom ketozom (smanjena tolerancija na ugljene hidrate zbog glukokortikoida). Upozorite pacijenta i naglasite važnost praćenja koncentracije glukoze u krvi, naročito na početku lečenja. Možda će biti neophodno prilagođavanje doze antidijabetika za vreme i nakon lečenja glukokortikoidima. -

Glukokortikoidi (sistemska i lokalna primena: intraartikularni, dermalni i rektalni preparati) i tetrakozaktrin: povećanje nivoa glukoze u krvi sa mogućom ketozom (smanjena tolerancija na ugljene hidrate zbog glukokortikoida). Upozorite pacijenta i naglasite važnost praćenja glukoze u krvi, naročito na početku lečenja. Možda će biti neophodno prilagođavanje doze antidijabetika za vreme i nakon lečenja glukokortikoidima. -

Glukokortikoidi (sistemska i lokalna primena: intraartikularni, dermalni i rektalni preparati) i tetrakozaktrin: povećavaju koncentracije glukoze u krvi sa mogućom ketozom (smanjena tolerancija na ugljene hidrate zbog glukokortikoida). Treba upozoriti pacijenta i naglasite važnost praćenja koncentracije glukoze u krvi, naročito na početku lečenja. Možda će biti neophodno prilagođavanje doze antidijabetika za vreme i nakon lečenja glukokortikoidima. -

Glukokortikoidi (sistemska i lokalna primena: intra-artikularni, dermalni i rektalni preparati) i tetrakosaktrin: povećavaju koncentraciju glukoze u krvi sa mogućom ketozom (smanjenjem tolerancije na ugljene hidrate delovanjem glukokortikoida). Neophodno je upozoriti pacijenta na ovaj efekat i naglasiti značaj praćenja koncentracije glukoze u krvi, posebno na početku lečenja. Može biti potrebno prilagođavanje doze gliklazida za vreme i nakon terapije glukokortikoidima. -

Glukokortikoidi (sistemska i lokalna primena: intraartikularni, dermalni i rektalni preparati) i tetrakosaktrin: povećavaju koncentraciju glukoze u krvi sa mogućom ketozom (smanjenjem tolerancije na ugljene hidrate delovanjem glukokortikoida). Neophodno je upozoriti pacijenta na ovaj efekat i naglasiti značaj praćenja koncentracije glukoze u krvi, posebno na početku lečenja. Može biti neophodno prilagođavanje doze gliklazida za vreme i nakon terapije glukokortikoidima. 

Antidijabetici Zbog toga što kortikosteroidi mogu povećati koncentracije glukoze u krvi, može biti potrebno prilagođavanje doze antidijabetičnih lekova.

Glukokortikoidi smanjuju dejstvo oralnih antidijabetika (videti odeljke 4.4 i 4.8).

Kortikosteroide treba primenjivati oprezno kod pacijenata sa dijabetes melitusom, jer mogu pogoršati dijabetes. U slučaju upotrebe glukokortikoida, može se manifestovati latentni dijabetes melitus, smanjena je tolerancija na ugljene hidrate i povećana potreba za insulinom, odnosno za oralnim antidijabeticima. Zbog toga, pacijentima sa dijabetesom treba u redovnim intervalima proveravati nivo glukoze u krvi i izlučivanje glukoze u urinu.