Provera interakcije aktivnih supstanci
Sažetak potvrđenih podataka iz dostupne SmPC dokumentacije.
Kratak odgovor
Ovu kombinaciju treba primenjivati uz oprez.
Može doći do prekomernog pada šećera u krvi.
Proverite zajedničku primenu sa lekarom ili farmaceutom i nemojte samostalno menjati propisanu terapiju.
Deo izvora važi samo za određene proizvode, doze ili puteve primene. Ta ograničenja su sačuvana u stručnim detaljima; proveru konkretnog pakovanja uradite kroz glavni alat.
Važno: Informacije ne zamenjuju procenu lekara ili farmaceuta. Nemojte samostalno menjati ili prekidati terapiju.
Prikazane su jedinstvene, izvorno podržane tvrdnje. Kada više SmPC dokumenata navodi isti nalaz, sadržaj se ne ponavlja.
Citati ispod su originalni evidence tekstovi povezani sa objavljenim interaction zapisima.
Istovremena primena drugih lekova može da potencira ili da umanji dejstvo leka Maninil 3,5. Drugi lekovi mogu da se koriste samo uz saglasnost lekara koji vodi terapiju. Glibenklamid se metaboliše uglavnom preko CYP2C9 i u manjoj meri preko CYP 3A4. Ovo treba uzeti u obzir ako se glibenklamid koristi istovremeno sa induktorima ili inhibitorima CYP 2C9. Hipoglikemija kao reakcija potenciranja hipoglikemijskog dejstva leka može nastati tokom istovremene upotrebe sa sledećim lekovima: - oralni antidijabetici i insulin - ACE inhibitori - anabolički steroidi i muški polni hormoni - antidepresivi (kao što su fluoksetin i MAO inhibitori) - hinolonski derivati - hloramfenikol - klaritromicin - klofibrat i analozi - kumarinski derivati - dizopiramid - fenfluramin - mikonazol - flukonazol - para-aminosalicilna kiselina - pentoksifilin, velike doze parenteralno - perhekselin - pirazolonski derivati - probenecid - salicilati - sulfinpirazon - sulfonamidi - simpatikolitici (kao npr. beta blokatori) - tetraciklini - tritokvalin - citostatici tipa ciklofosfamidaOtvori ALIMS dokument ↗
Teorijski, istovremena primena moksifloksacina i glibenklamida može dovesti do blage i prolazne hiperglikemije.Otvori ALIMS dokument ↗
U ispitivanjima u kojima su učestvovali ispitanici sa šećernom bolešću koji su istovremeno primali moksifloksacin i glibenklamid, došlo je do smanjenja maksimalne koncentracije glibenklamida u krvi za oko 21%.Otvori ALIMS dokument ↗
U studijama sprovedenim kod dobrovoljaca sa šećernom bolešću koji su istovremeno primali oralno moksifloksacin i glibenklamid, došlo je do smanjenja maksimalne koncentracije glibenklamida u krvi za oko 21%.Otvori ALIMS dokument ↗
