gentamicin i rokuronijum-bromid

Gentamicin treba primenjivati sa oprezom u stanjima koja su praćena mišićnom slabošću. Kod izuzetno gojaznih pacijenata, neophodno je pažljivo pratiti koncentraciju gentamicina u serumu i po potrebi smanjiti dozu leka. Istovremena primena drugih neurotoksičnih i/ili nefrotoksičnih lekova može da poveća mogućnost toksičnog dejstva gentamicina. Treba izbegavati istovremenu primenu gentamicina sa sledećim lekovima:  Neuromuskularni blokatori, kao što su sukcinilholin i tubokurarin. 

Miorelaksansi: pojačano dejstvo nedepolarišućih miorelaksanasa kao što je tubokurarin. Kod pacijenata koji su tokom anestezije primali miorelaksante tipa kurarea, zabeležena je pojava neuromuskularne blokade i respiratorne paralize nakon primene aminoglikozida. •

Neuromuskularna blokada Aminoglikozidi, uključujući i gentamicin, mogu da indukuju neuromuskularnu blokadu i respiratornu paralizu kod pacijenata koji su primili miorelaksans (po tipu kurarea) u toku anestezije.

Aminoglikozidi, uključujući i gentamicin, mogu da izazovu neuromuskularnu blokadu i respiratornu paralizu kod pacijenata koji su primili miorelaksans (po tipu kurarea) u toku anestezije.

Gentamicin/miorelaksansi i etar Blokada neuromuskularne funkcije može biti pojačana primenom etra ili drugih miorelaksanasa.

Pošto gentamicin ima dejstvo slično neuromuskularnim blokatorima, preporučuje se poseban oprez kod pacijenata sa neuromuskularnim poremećajima (na primer, mijastenija gravis, Parkinsonova bolest). Ovo se takođe odnosi na pacijente koji su na terapiji miorelaksansima. Ovo se takođe odnosi i na pacijente koji kontinuirano primaju miorelaksanse (npr. preoperativna primena).

U slučaju primene gentamicina u toku ili odmah nakon operacije, istovremeno sa nedepolarizujućim miorelaksansima, neuromuskularna blokada se može pojačati i produžiti. Ove interakcije mogu biti uzrok neočekivanih događaja. Zbog povećnog rizika, preporučuje se poseban oprez kod takvih pacijenata.

Neuromuskularna blokada i respiratorna paraliza su bile prijavljene kod pacijenata koji su istovremeno primali gentamicin i aminoglikozide, kao i kod pacijenata koji su tokom anestezije primali mišićne relaksante tipa kurare uz terapiju gentamicinom.

Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija Pokazano je da lekovi navedeni u nastavku utiču na jačinu i/ili trajanje dejstva nedepolarizujućih neuromuskularnih blokatora: Dejstvo drugih lekova na lek Rokuronijum bromid B. Braun Pojačano dejstvo:  Halogenizovani inhalacioni anestetici pojačavaju neuromuskularni blok prouzrokovan lekom Rokuronijum bromid B. Braun. Ovaj efekat postaje očigledan tek sa dozama održavanja (videti odeljak 4.2). Oporavak od bloka sa inhibitorima acetiholinesteraze takođe može biti inhibiran.  Nakon intubacije sa sukcinilholinom (videti odeljak 4.4).  Dugotrajna istovremena upotreba kortikosteroida i leka Rokuronijum bromid B. Braun u jedinicama intenzivne nege može dovesti do produženog trajanja neuromuskularnog bloka ili miopatije (videti odeljke 4.4 i 4.8). Drugi lekovi: - antibiotici: aminoglikozidi, linkozamidi i polipeptidni antibiotici, acilamino-penicilinski antibiotici.

Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija Za sledeće lekove je pokazano da utiču na jačinu i/ili dužinu dejstva nedepolarizujućih neuromuskularnih blokatora: Pojačan efekat:  Halogenizovani inhalacioni anestetici pojačavaju neuromuskularni blok prouzrokovan rokuronijum-bromidom. Efekat postaje očigledan tek sa dozama održavanja (videti odeljak 4.2). Oporavak (reverzija) od bloka sa acetilholinesteraznim inhibitorima, takođe, bi mogao biti inhibiran.  Velike doze: tiopentala, metoheksitala, ketamina, fentanila, gamahidroksibutirata, etomidata i propofola.  Drugi nedepolarizirajući neuromuskularni blokatori.  Prethodna primena suksametonijuma (videti odeljak 4.4).  Dugotrajna istovremena upotreba kortikosteroida i rokuronijum-bromida u jedinicama intenzivne nege može dovesti do produženog trajanja neuromuskularnog bloka ili miopatije (videti odeljke 4.4 i 4.8). Drugi lekovi:  antibiotici: aminoglikozidi, linkozamidi (npr. linkomicin i klindamicin), polipeptidni antibiotici, acilamino-penicilinski antibiotici, tetraciklini, velike doze metronidazola