furosemid i losartan

Inhibitori angiotenzin-konvertujućeg enzima (ACE) i antagonisti receptora angiotenzina II Postoji rizik od iznenadne hipotenzije i/ili akutne insuficijencije bubrega kod pacijenata sa postojećim manjkom vode i natrijuma kada se započinje sa lečenjem ili povećava doza inhibitora angiotenzinkonvertujućeg enzima ili antagonistima receptora angiotenzina II. Prethodna terapija diuretikom u lečenju hipertenzije, koji je doveo do smanjenja natrijuma, zahteva jednu od sledeće dve mere:  prekid terapije diuretikom tokom 3 dana pre započinjanja lečenja ACE inhibitorom ili antagonistom receptora angiotenzina II, nakon čega sledi ponovna primena diuretika koji ne štedi kalijum, ako je potrebno;  primena niskih početnih doza ACE inhibitora ili antagoniste receptora angiotenzina II, praćeno postepenim titriranjem doza; Kod pacijenata sa kongestivnom srčanom insuficijencijom lečenih diureticima, početne doze ACE inhibitora treba da budu veoma niske, a lečenje, ako je to moguće, započeto nakon smanjenja doze istovremeno primenjenog diuretika koji ne štedi kalijum. U svim slučajevima, funkcija bubrega (koncentracija kreatinina u serumu) mora se pratiti tokom prvih nedelja terapije ACE inhibitorom ili antagonistom receptora angiotenzina II.

Inhibitori angiotenzin-konvertujućeg enzima (ACE) i blokatori receptora angiotenzina II Postoji rizik od iznenadne pojave hipotenzije i/ili akutne insuficijencije bubrega kod pacijenata sa već postojećom dehidracijom i manjkom natrijuma, na početku terapije ili sa povećanjem doze inhibitora angiotenzin-konvertujućeg enzima ili blokator receptora angiotenzina II. Prethodna antihipertenzivna terapija diureticima koja je dovela do smanjenja natrijuma, zahteva primenu bilo koji od ove dve mere:  Prestanak primene diuretika u trajanju od 3 dana pre početka terapije ACE inhibitorom ili blokatorom receptora angiotenzina II, praćeno ponovnom primenom diuretika koji ne štedi kalijum, ako postoji potreba.  Primena niskih početnih doza ACE inhibitora ili blokatora receptora angiotenzina II praćeno postepenom titracijom doze. Kod pacijenata sa kongestivnom srčanom insuficijencijom koji su na terapiji diureticima, početne doze ACE inhibitora treba da budu vrlo niske, a terapija, u koliko je moguće, započeta nakon smanjenja doze istovremeno primenjenog diuretika koji ne štedi kalijum. U svakom slučaju, potrebno je pratiti funkciju bubrega (nivo kreatinina u serumu) tokom prvih nedelja terapije ACE inhibitorom ili blokatorom receptora angiotenzina II.

Inhibitori angiotenzin-konvertujućeg enzima (ACE) i antagonisti receptora angiotenzina II Postoji rizik od iznenadne hipotenzije i / ili akutne insuficijencije bubrega kod pacijenata sa postojećim manjkom vode i natrijuma kada se započinje sa lečenjem ili povećava doza inhibitora angiotenzinkonvertujućeg enzima ili antagonistima receptora angiotenzina II. Prethodna terapija diuretikom u lečenju hipertenzije, koji je doveo do smanjenja natrijuma, zahteva jednu od sledeće dve mere:  prekid terapije diuretikom tokom 3 dana pre započinjanja lečenja ACE inhibitorom ili antagonistom receptora angiotenzina II, nakon čega sledi ponovna primena diuretika koji ne štedi kalijum, ako je potrebno.  primena niskih početnih doza ACE inhibitora ili antagoniste receptora angiotenzina II, praćeno postepenim titriranjem doza. Kod pacijenata sa kongestivnom srčanom insuficijencijom lečenih diureticima, početne doze ACE inhibitora treba da budu veoma niske, a lečenje, ako je to moguće, započeto nakon smanjenja doze istovremeno primenjenog diuretika koji ne štedi kalijum. U svim slučajevima, funkcija bubrega (koncentracija kreatinina u serumu) mora se pratiti tokom prvih nedelja terapije ACE inhibitorom ili antagonistom receptora angiotenzina II.

Inhibitori angiotenzin-konvertujućeg enzima (ACE) i antagonisti receptora angiotenzina II Postoji rizik od iznenadne hipotenzije i / ili akutne insuficijencije bubrega kod pacijenata sa postojećim manjkom vode i natrijuma kada se započinje sa lečenjem ili povećava doza inhibitora angiotenzinkonvertujućeg enzima ili antagonistima receptora angiotenzina II. Prethodna terapija diuretikom u lečenju hipertenzije, koji je doveo do smanjenja natrijuma, zahteva jednu od sledeće dve mere:  prekid terapije diuretikom tokom 3 dana pre započinjanja lečenja ACE inhibitorom ili antagonistom receptora angiotenzina II, nakon čega sledi ponovna primena diuretika koji ne štedi kalijum, ako je potrebno.  primena niskih početnih doza ACE inhibitora ili antagoniste receptora angiotenzina II, praćeno postepenim titriranjem doza. Kod pacijenata sa kongestivnom srčanom insuficijencijom lečenih diureticima, početne doze ACE inhibitora treba da budu veoma niske, a lečenje, ako je to moguće, započeto nakon smanjenja doze istovremeno primenjenog diuretika koji ne štedi kalijum. U svim slučajevima, funkcija bubrega (koncentracija kreatinina u serumu) mora se pratiti tokom prvih nedelja terapije ACE inhibitorom ili antagonistom receptora angiotenzina II. +

Inhibitori angiotenzin-konvertujućeg enzima (ACE) i blokatori receptora angiotenzina II Postoji rizik od iznenadne pojave hipotenzije i/ili akutne insuficijencije bubrega kod pacijenata sa već postojećom dehidracijom i manjkom natrijuma, na početku terapije ili sa povećanjem doze inhibitora angiotenzin-konvertujućeg enzima ili blokatora receptora angiotenzina II.  U slučaju arterijske hipertenzije, kada je prethodna terapija diureticima mogla da dovede do deplecije natrijuma, potrebno je prekinuti primenu diuretika u trajanju od 3 dana pre početka terapije ACE inhibitorom ili blokatorom receptora angiotenzina II, praćeno ponovnom primenom diuretika koji ne štedi kalijum, ako postoji potreba;  primeniti niske početne doze ACE inhibitora ili blokatora receptora angiotenzina II praćeno postepenom titracijom doze. Kod pacijenata sa kongestivnom srčanom insuficijencijom koji su na terapiji diureticima, početne doze ACE inhibitora treba da budu vrlo niske, a terapija, ukoliko je moguće, započeta nakon smanjenja doze istovremeno primenjenog diuretika koji ne štedi kalijum. U svakom slučaju, potrebno je pratiti funkciju bubrega (nivo kreatinina u serumu) tokom prvih nedelja terapije ACE inhibitorom ili blokatorom receptora angiotenzina II. Lekovi koji mogu da izazovu pojavu torsades de pointes:

Inhibitori angiotenzin-konvertujućeg enzima (ACE) i blokatori receptora angiotenzina II Postoji rizik od iznenadne pojave hipotenzije i / ili akutne insuficijencije bubrega kod pacijenata sa već postojećom dehidracijom i manjkom natrijuma, na početku terapije ili sa povećanjem doze inhibitora angiotenzin-konvertujućeg enzima ili blokator receptora angiotenzina II. Prethodna antihipertenzivna terapija diureticima koja je dovela do smanjenja koncentracije natrijuma, zahteva primenu bilo koje od ove dve mere: • Prestanak primene diuretika u trajanju od 3 dana pre početka terapije ACE inhibitorom ili blokatorom receptora angiotenzina II, praćeno ponovnom primenom diuretika koji ne štedi kalijum, ako postoji potreba. • primena niskih početnih doza ACE inhibitora ili blokatora receptora angiotenzina II praćeno postepenom titracijom doze. Kod pacijenata sa kongestivnom srčanom insuficijencijom koji su na terapiji diureticima, početne doze ACE inhibitora treba da budu vrlo niske, a terapija, u koliko je moguće, započeta nakon smanjenja doze istovremeno primenjenog diuretika koji ne štedi kalijum. U svakom slučaju, potrebno je pratiti funkciju bubrega (koncentraciju kreatinina u serumu) tokom prvih nedelja terapije ACE inhibitorom ili blokatorom receptora angiotenzina II.

Inhibitori angiotenzin-konvertujućeg enzima (ACE) i antagonisti receptora angiotenzina II Postoji rizik od iznenadne hipotenzije i / ili akutne insuficijencije bubrega kod pacijenata sa postojećim manjkom vode i natrijuma kada se započinje sa lečenjem ili povećava doza inhibitora angiotenzinkonvertujućeg enzima ili antagonistima receptora angiotenzina II. Prethodna terapija diuretikom u lečenju hipertenzije, koji je doveo do smanjenja natrijuma, zahteva jednu od sledeće dve mere:  prekid terapije diuretikom tokom 3 dana pre započinjanja lečenja ACE inhibitorom ili antagonistom receptora angiotenzina II, nakon čega sledi ponovna primena diuretika koji ne štedi kalijum, ako je potrebno.  primena niskih početnih doza ACE inhibitora ili antagoniste receptora angiotenzina II, praćeno postepenim titriranjem doza. Kod pacijenata sa kongestivnom srčanom insuficijencijom lečenih diureticima, početne doze ACE inhibitora treba da budu veoma niske, a lečenje, ako je to moguće, započeto nakon smanjenja doze istovremeno primenjenog diuretika koji ne štedi kalijum. U svim slučajevima, funkcija bubrega (nivoi kreatinina u serumu) mora se pratiti tokom prvih nedelja terapije ACE inhibitorom ili antagonistom receptora angiotenzina II. +

Simptomatska hipotenzija, posebno posle prve doze i posle povećanja doze, može da se javi kod pacijenata kod kojih je smanjen volumen tečnosti i/ili natrijuma usled intenzivne diuretske terapije, smanjenog unosa soli putem hrane, dijareje ili povraćanja. Ova stanja treba da budu korigovana pre primene leka ili treba primeniti manju početnu dozu (videti odeljak 4.2). Ovo se takođe odnosi i na decu uzrasta od 6 do 18 godina.

Pacijenti sa smanjenim intravaskularnim volumenom Kod pacijenata sa smanjenim intravaskularnim volumenom (npr. onih na terapiji velikim dozama diuretika) razmotriti početnu dozu 25 mg jednom dnevno (videti odeljak 4.4).

Simptomatska hipotenzija, posebno posle prve doze i posle povećanja doze, može se javiti kod pacijenata sa gubitkom tečnosti i/ili natrijuma kao posledicom intenzivne diuretske terapije, smanjenog unosa soli putem hrane, dijarejom ili povraćanjem. Ova stanja treba da budu korigovana pre primene leka ili treba primeniti manju početnu dozu (videti odeljak 4.2). Ovo se takođe odnosi i na decu uzrasta 6 – 18 godina.

Pacijenti sa smanjenim intravaskularnim volumenom Kod pacijenata sa smanjenim intravaskularnim volumenom (npr. onih na terapiji velikim dozama diuretika) treba razmotriti početnu dozu od 25 mg jednom dnevno (videti odeljak 4.4).

Симптоматска хипотензија, посебно после прве дозе и после повећања дозе, може да се јави код пацијената код којих је смањен волумен течности и/или натријума услед интензивне диуретске терапије, смањеног уноса соли путем хране, дијареје или повраћања. Ова стања треба да се коригују пре примене лосартана, или треба применити мању почетну дозу (видети одељак 4.2). Ово се такође односи и на децу узраста од 6 до 18 година.