furosemid i lizinopril

Inhibitori angiotenzin-konvertujućeg enzima (ACE) i antagonisti receptora angiotenzina II Postoji rizik od iznenadne hipotenzije i/ili akutne insuficijencije bubrega kod pacijenata sa postojećim manjkom vode i natrijuma kada se započinje sa lečenjem ili povećava doza inhibitora angiotenzinkonvertujućeg enzima ili antagonistima receptora angiotenzina II. Prethodna terapija diuretikom u lečenju hipertenzije, koji je doveo do smanjenja natrijuma, zahteva jednu od sledeće dve mere:  prekid terapije diuretikom tokom 3 dana pre započinjanja lečenja ACE inhibitorom ili antagonistom receptora angiotenzina II, nakon čega sledi ponovna primena diuretika koji ne štedi kalijum, ako je potrebno;  primena niskih početnih doza ACE inhibitora ili antagoniste receptora angiotenzina II, praćeno postepenim titriranjem doza; Kod pacijenata sa kongestivnom srčanom insuficijencijom lečenih diureticima, početne doze ACE inhibitora treba da budu veoma niske, a lečenje, ako je to moguće, započeto nakon smanjenja doze istovremeno primenjenog diuretika koji ne štedi kalijum. U svim slučajevima, funkcija bubrega (koncentracija kreatinina u serumu) mora se pratiti tokom prvih nedelja terapije ACE inhibitorom ili antagonistom receptora angiotenzina II.

Inhibitori angiotenzin-konvertujućeg enzima (ACE) i blokatori receptora angiotenzina II Postoji rizik od iznenadne pojave hipotenzije i/ili akutne insuficijencije bubrega kod pacijenata sa već postojećom dehidracijom i manjkom natrijuma, na početku terapije ili sa povećanjem doze inhibitora angiotenzin-konvertujućeg enzima ili blokator receptora angiotenzina II. Prethodna antihipertenzivna terapija diureticima koja je dovela do smanjenja natrijuma, zahteva primenu bilo koji od ove dve mere:  Prestanak primene diuretika u trajanju od 3 dana pre početka terapije ACE inhibitorom ili blokatorom receptora angiotenzina II, praćeno ponovnom primenom diuretika koji ne štedi kalijum, ako postoji potreba.  Primena niskih početnih doza ACE inhibitora ili blokatora receptora angiotenzina II praćeno postepenom titracijom doze. Kod pacijenata sa kongestivnom srčanom insuficijencijom koji su na terapiji diureticima, početne doze ACE inhibitora treba da budu vrlo niske, a terapija, u koliko je moguće, započeta nakon smanjenja doze istovremeno primenjenog diuretika koji ne štedi kalijum. U svakom slučaju, potrebno je pratiti funkciju bubrega (nivo kreatinina u serumu) tokom prvih nedelja terapije ACE inhibitorom ili blokatorom receptora angiotenzina II.

Inhibitori angiotenzin-konvertujućeg enzima (ACE) i antagonisti receptora angiotenzina II Postoji rizik od iznenadne hipotenzije i / ili akutne insuficijencije bubrega kod pacijenata sa postojećim manjkom vode i natrijuma kada se započinje sa lečenjem ili povećava doza inhibitora angiotenzinkonvertujućeg enzima ili antagonistima receptora angiotenzina II. Prethodna terapija diuretikom u lečenju hipertenzije, koji je doveo do smanjenja natrijuma, zahteva jednu od sledeće dve mere:  prekid terapije diuretikom tokom 3 dana pre započinjanja lečenja ACE inhibitorom ili antagonistom receptora angiotenzina II, nakon čega sledi ponovna primena diuretika koji ne štedi kalijum, ako je potrebno.  primena niskih početnih doza ACE inhibitora ili antagoniste receptora angiotenzina II, praćeno postepenim titriranjem doza. Kod pacijenata sa kongestivnom srčanom insuficijencijom lečenih diureticima, početne doze ACE inhibitora treba da budu veoma niske, a lečenje, ako je to moguće, započeto nakon smanjenja doze istovremeno primenjenog diuretika koji ne štedi kalijum. U svim slučajevima, funkcija bubrega (koncentracija kreatinina u serumu) mora se pratiti tokom prvih nedelja terapije ACE inhibitorom ili antagonistom receptora angiotenzina II.

Inhibitori angiotenzin-konvertujućeg enzima (ACE) i antagonisti receptora angiotenzina II Postoji rizik od iznenadne hipotenzije i / ili akutne insuficijencije bubrega kod pacijenata sa postojećim manjkom vode i natrijuma kada se započinje sa lečenjem ili povećava doza inhibitora angiotenzinkonvertujućeg enzima ili antagonistima receptora angiotenzina II. Prethodna terapija diuretikom u lečenju hipertenzije, koji je doveo do smanjenja natrijuma, zahteva jednu od sledeće dve mere:  prekid terapije diuretikom tokom 3 dana pre započinjanja lečenja ACE inhibitorom ili antagonistom receptora angiotenzina II, nakon čega sledi ponovna primena diuretika koji ne štedi kalijum, ako je potrebno.  primena niskih početnih doza ACE inhibitora ili antagoniste receptora angiotenzina II, praćeno postepenim titriranjem doza. Kod pacijenata sa kongestivnom srčanom insuficijencijom lečenih diureticima, početne doze ACE inhibitora treba da budu veoma niske, a lečenje, ako je to moguće, započeto nakon smanjenja doze istovremeno primenjenog diuretika koji ne štedi kalijum. U svim slučajevima, funkcija bubrega (koncentracija kreatinina u serumu) mora se pratiti tokom prvih nedelja terapije ACE inhibitorom ili antagonistom receptora angiotenzina II. +

Inhibitori angiotenzin-konvertujućeg enzima (ACE) i blokatori receptora angiotenzina II Postoji rizik od iznenadne pojave hipotenzije i/ili akutne insuficijencije bubrega kod pacijenata sa već postojećom dehidracijom i manjkom natrijuma, na početku terapije ili sa povećanjem doze inhibitora angiotenzin-konvertujućeg enzima ili blokatora receptora angiotenzina II.  U slučaju arterijske hipertenzije, kada je prethodna terapija diureticima mogla da dovede do deplecije natrijuma, potrebno je prekinuti primenu diuretika u trajanju od 3 dana pre početka terapije ACE inhibitorom ili blokatorom receptora angiotenzina II, praćeno ponovnom primenom diuretika koji ne štedi kalijum, ako postoji potreba;  primeniti niske početne doze ACE inhibitora ili blokatora receptora angiotenzina II praćeno postepenom titracijom doze. Kod pacijenata sa kongestivnom srčanom insuficijencijom koji su na terapiji diureticima, početne doze ACE inhibitora treba da budu vrlo niske, a terapija, ukoliko je moguće, započeta nakon smanjenja doze istovremeno primenjenog diuretika koji ne štedi kalijum. U svakom slučaju, potrebno je pratiti funkciju bubrega (nivo kreatinina u serumu) tokom prvih nedelja terapije ACE inhibitorom ili blokatorom receptora angiotenzina II. Lekovi koji mogu da izazovu pojavu torsades de pointes:

Inhibitori angiotenzin-konvertujućeg enzima (ACE) i blokatori receptora angiotenzina II Postoji rizik od iznenadne pojave hipotenzije i / ili akutne insuficijencije bubrega kod pacijenata sa već postojećom dehidracijom i manjkom natrijuma, na početku terapije ili sa povećanjem doze inhibitora angiotenzin-konvertujućeg enzima ili blokator receptora angiotenzina II. Prethodna antihipertenzivna terapija diureticima koja je dovela do smanjenja koncentracije natrijuma, zahteva primenu bilo koje od ove dve mere: • Prestanak primene diuretika u trajanju od 3 dana pre početka terapije ACE inhibitorom ili blokatorom receptora angiotenzina II, praćeno ponovnom primenom diuretika koji ne štedi kalijum, ako postoji potreba. • primena niskih početnih doza ACE inhibitora ili blokatora receptora angiotenzina II praćeno postepenom titracijom doze. Kod pacijenata sa kongestivnom srčanom insuficijencijom koji su na terapiji diureticima, početne doze ACE inhibitora treba da budu vrlo niske, a terapija, u koliko je moguće, započeta nakon smanjenja doze istovremeno primenjenog diuretika koji ne štedi kalijum. U svakom slučaju, potrebno je pratiti funkciju bubrega (koncentraciju kreatinina u serumu) tokom prvih nedelja terapije ACE inhibitorom ili blokatorom receptora angiotenzina II.

Inhibitori angiotenzin-konvertujućeg enzima (ACE) i antagonisti receptora angiotenzina II Postoji rizik od iznenadne hipotenzije i / ili akutne insuficijencije bubrega kod pacijenata sa postojećim manjkom vode i natrijuma kada se započinje sa lečenjem ili povećava doza inhibitora angiotenzinkonvertujućeg enzima ili antagonistima receptora angiotenzina II. Prethodna terapija diuretikom u lečenju hipertenzije, koji je doveo do smanjenja natrijuma, zahteva jednu od sledeće dve mere:  prekid terapije diuretikom tokom 3 dana pre započinjanja lečenja ACE inhibitorom ili antagonistom receptora angiotenzina II, nakon čega sledi ponovna primena diuretika koji ne štedi kalijum, ako je potrebno.  primena niskih početnih doza ACE inhibitora ili antagoniste receptora angiotenzina II, praćeno postepenim titriranjem doza. Kod pacijenata sa kongestivnom srčanom insuficijencijom lečenih diureticima, početne doze ACE inhibitora treba da budu veoma niske, a lečenje, ako je to moguće, započeto nakon smanjenja doze istovremeno primenjenog diuretika koji ne štedi kalijum. U svim slučajevima, funkcija bubrega (nivoi kreatinina u serumu) mora se pratiti tokom prvih nedelja terapije ACE inhibitorom ili antagonistom receptora angiotenzina II. +

Diuretici Kada se pacijentima koji primaju lek Irumed u terapiju dodatno uključi i diuretik, postiže se aditvni antihipertenzivni efekat. Kod pacijenata koji su na terapiji diureticima, a posebno kod onih kojima je nedavno uvedena terapija diureticima, može se povremeno javiti izrazit pad krvnog pritiska kada se u terapiju doda lek Irumed. Kako bi se mogućnost pojave simptomatske hipotenzije uzrokovane lekom Irumed svela na minimum, preporučuje se prekid lečenja diureticima, pre uvođenja leka Irumed u terapiju (videti odeljke 4.2 i 4.4).

Pacijenti koji su na terapiji diureticima Na početku terapije lizinoprilom može doći do pojave simptomatske hipotenzije. Hipotenzija će se verovatnije javiti kod pacijenata koji uzimaju diuretike. Iz tog razloga preporučuje se oprez, s obzirom na to da ovi pacijenti mogu imati depleciju volumena i/ili soli. Ukoliko je moguće, primenu diuretika treba prekinuti 2 do 3 dana pre započinjanja terapije lizinoprilom. Kod hipertenzivnih pacijenata kod kojih primenu diuretika nije moguće prekinuti, početna doza leka Irumed, iznosi 5 mg. Potrebno je pratiti funkciju bubrega i koncentraciju kalijuma u serumu. Dalje doziranje, prilagođava se vrednostima krvnog pritiska. Ukoliko je potrebno, može se nastaviti sa primenom diuretika (videti odeljke 4.4 i 4.5).

Simptomatska hipotenzija Kod pacijenata sa nekomplikovanom hipertenzijom, simptomatska hipotenzija se retko javlja. Kod pacijenata sa hipertenzijom koji primenjuju lek Irumed, veća je verovatnoća pojave hipotenzije kod pacijenta sa deplecijom volumena (usled terapije diureticima, smanjene količine soli u ishrani, dijalize, proliva ili povraćanja), kao i kod pacijenata sa ozbiljnom renin-zavisnom hipertenzijom (videti odeljke 4.5 i 4.8). Kod pacijenata sa srčanom insuficijencijom, sa udruženom insuficijencijom bubrega ili bez nje, zabeleženi su slučajevi simptomatske hipotenzije. To će se najverovatnije manifestovati kod pacijenata sa teškim stepenom srčane insuficijencije, što se pokazuje primenom visokih doza diuretika Henleove petlje, hiponatremijom ili oštećenjem funkcije bubrega. Kod pacijenata koji imaju povećan rizik od simptomatske hipotenzije, potreban je pažljiv nadzor pri početku terapije i prilagođavanju doze. Slično treba postupiti i sa pacijentima sa ishemijskom bolešću srca ili cerebrovaskularnom bolešću kod kojih prekomerni pad krvnog pritiska može dovesti do infarkta miokarda ili cerebrovaskularnog insulta. Ukoliko se javi hipotenzija, pacijenta treba staviti u ležeći položaj, i ako je potrebno, primeniti intravensku infuziju fiziološkog rastvora. Prolazna hipotenzivna reakcija nije kontraindikacija za sledeće doze leka, koje se mogu primeniti na uobičajeni način, bez problema, kada se krvni pritisak uspostavi nakon povećanja volumena. Kod nekih pacijenata sa srčanom insuficijencijom koji imaju normalan ili nizak krvni pritisak, može doći do dodatnog snižavanja krvnog pritiska nakon uzimanja leka Irumed. Ovaj efekat je očekivan i obično nije razlog za prekid lečenja. U slučaju kad hipotenzija postane simptomatska, može biti neophodno smanjiti dozu leka ili prekinuti terapiju lekom Irumed.

Diuretici Kada se pacijentima koji primaju lek Irumed u terapiju dodatno uključi i diuretik, postiže se aditvni antihipertenzivni efekat. Kod pacijenata koji su na terpiji diureticima, a posebno kod onih kojima je nedavno uvedena terpija diureticima, može se povremeno javiti izrazit pad krvnog pritiska kada se u terapiju doda lek Irumed. Kako bi se mogućnost pojave simptomatske hipotenzije uzrokovane lekom Irumed svela na minimum, preporučuje se prekid lečenja diureticima, pre uvođenja leka Irumed u terapiju (videti odeljke 4.2 i 4.4).

Simptomatska hipotenzija Kod pacijenata sa nekomplikovanom hipertenzijom, simptomatska hipotenzija se retko javlja. Kod pacijenata sa hipertenzijom koji primenjuju lek Irumed, veća je verovatnoća pojave hipotenzije kod pacijenta sa deplecijom volumena (usled terapije diureticima, smanjene količine soli u ishrani, dijalize, proliva ili povraćanja), kao i kod pacijenata sa ozbiljnom renin-zavisnom hipertenzijom (videti odeljke 4.5 i 4.8). Kod pacijenata sa srčanom insuficijencijom, sa udruženom insuficijencijom bubrega ili bez nje, zabeleženi su slučajevi simptomatske hipotenzije. To će se najverovatnije manifestovati kod pacijenata sa teškim stepenom srčane insuficijencije, što se pokazuje primenom visokih doza diuretika Henleove petlje, hiponatremijom ili oštećenjem funkcije bubrega. Kod pacijenata koji imaju povećan rizik od simptomatske hipotenzije,potreban je pažljiv nadzor pri početku terapije i prilagođavanju doze. Slično treba postupiti i sa pacijentima sa ishemijskom bolešću srca ili cerebrovaskularnom bolešću kod kojih prekomerni pad krvnog pritiska može dovesti do infarkta miokarda ili cerebrovaskularnog insulta. Ukoliko se javi hipotenzija, pacijenta treba staviti u ležeći položaj, i ako je potrebno, primeniti intravensku infuziju fiziološkog rastvora. Prolazna hipotenzivna reakcija nije kontraindikacija za sledeće doze leka, koje se mogu primeniti na uobičajeni način, bez problema, kada se krvni pritisak uspostavi nakon povećanja volumena. Kod nekih pacijenata sa srčanom insuficijencijom koji imaju normalan ili nizak krvni pritisak, može doći do dodatnog snižavanja krvnog pritiska nakon uzimanja leka Irumed. Ovaj efekat je očekivan i obično nije razlog za prekid lečenja. U slučaju kad hipotenzija postane simptomatska, može biti neophodno smanjiti dozu leka ili prekinuti terapiju lekom Irumed.