karboplatin i furosemid

 Istovremena terapija sa nefrotoksičnim ili ototoksičnim lekovima kao što su aminoglikozidi, vankomicin,kapreomicin i diuretici se ne preporučuje, jer to može dovesti do povećanja ili pogoršanja toksičnosti posebno kod pacijenata sa oslabljenom funkcijom bubrega, jer karboplatin izaziva promene renalnog klirensa.

Istovremena terapija sa nefrotoksičnim ili ototoksičnim lekovima kao što su aminoglikozidi, vankomicin,kapreomicin i diuretici se ne preporučuje, jer to može dovesti do povećanja ili pogoršanja toksičnosti posebno kod pacijenata sa oslabljenom funkcijom bubrega, jer karboplatin izaziva promene renalnog klirensa.

Ototoksični lekovi Istovremena upotreba ototoksičnih lekova povećava rizik od kohleovestibularnog oštećenja. Ako je ova kombinacija istovremene primene lekova neophodna, potrebno je praćenje funkcije sluha. Navedeni lekovi su specifični glikopeptidi kao što su vankomicin i teikoplanin, aminoglikozidi, jedinjenja platine i diuretici Henleove petlje.

Poremećaji sluha (povremeno) su prijavljivani prilikom istovremene primene sa aminoglikozidnim antibioticima. Primena veoma visokih doza furosemida injekcijom, posebno kada se ne poštuje preporučena brzina primene (4 do 6 minuta za direktnu IV injekciju ili 4 mg u minuti za infuziju), može dovesti do prolaznih smanjenja oštrine sluha koje su neuobičajene. Ova reakcija se takođe može javiti kada se lek primenjuje zajedno sa jednim od aminoglikozidnih antibiotika, koji su ototoksični.

Ototoksični lekovi Istovremena primena ototoksičnih lekova povećava rizik od kohleovestibularnog oštećenja. Ako je istovremena primena neophodna, potrebno je pojačati praćenje funkcije sluha. Pomenuti lekovi su specifični glikopeptidi kao što su: vankomicin i teikoplanin, aminoglikozidi, jedinjenja platine i diuretici Henleove petlje.

Poremećaji sluha (povremeno) su prijavljivani prilikom istovremene primene sa aminoglikozidnim antibioticima.

Ototoksični lekovi Istovremena upotreba ototoksičnih lekova povećava rizik od kohleovestibularnog oštećenja. Ako je ova kombinacija istovremene primene lekova neophodna, potrebno je praćenje funkcije sluha. Navedeni lekovi su specifično glikopeptidi kao što su vankomicin i teikoplanin, aminoglikozidi, jedinjenja platine i diuretici Henleove petlje.

Ototoksični lekovi Istovremena primena ototoksičnih lekova povećava rizik od kohleovestibularnog oštećenja. Ako je istovremena primena neophodna, potrebno je pojačati praćenje funkcije sluha. Pomenuti lekovi su specifično glikopeptidi kao što su vankomicin i teikoplanin, aminoglikozidi, jedinjenja platine i diuretici Henleove petlje.

Ototoksični lekovi Istovremena upotreba ototoksičnih lekova povećava rizik od kohleovestibularnog oštećenja. Ako je ova vrsta istovremene primene neophodna, potrebno je praćenje funkcije sluha. Pomenuti lekovi su specifično glikopeptidi kao što su vankomicin i teikoplanin, aminoglikozidi, jedinjenja platine i diuretici Henleove petlje.

Diuretici Henleove petlje: Istovremenoj upotrebi karboplatina sa diuretikom Henleove petlje treba pristupiti sa oprezom zbog kumulativne nefrotoksičnosti i ototoksičnosti.

jedinjenja platine i diuretici Henleove petlje. Kombinacije koje se ne savetuju Litijum Sa povećanjem koncentracije litijuma u krvi mogu se pojaviti znaci predoziranja, kao što je to slučaj kada su pacijenti na dijeti sa malo natrijuma (smanjeno izlučivanje litijuma urinom). Ako se istovremena upotreba ne može izbeći, potrebno je strogo praćenje koncentracije litijuma u krvi i prilagođavanje doze. Kombinacije koje zahtevaju mere opreza pri upotrebi Acetilsalicilna kiselina u antiinflamatornim dozama (≥ 1 g po dozi i / ili ≥ 3 g dnevno) ili u analgetskim ili antipiretskim dozama (≥ 500 mg po dozi i / ili <3 g dnevno) Akutna bubrežna insuficijencija može se pojaviti kod dehidriranih pacijenata usled smanjene glomerularne filtracije, nastale kao posledica smanjene sinteze bubrežnog prostaglandina. Pored toga, može doći do smanjenja antihipertenzivnog dejstva. Pacijente treba hidrirati, a funkciju bubrega pratiti na početku lečenja. Nesteroidni antiinflamatorni lekovi Akutna bubrežna insuficijencija može se pojaviti u rizičnoj populaciji (stari i/ili dehidrirani pacijenti) usled smanjene glomerularne filtracije (inhibicija vazodilatatornih prostaglandina izazvana NSAIL). Pored toga, može doći do smanjenog antihipertenzivnog dejstva. Pacijente treba hidrirati, a bubrežnu funkciju pratiti na početku lečenja. Ostali lekovi koji smanjuju kalijum Postoji povećan rizik od pojave hipokalemije. Koncentraciju kalijuma u krvi treba pratiti i po potrebi korigovati. Glikozidi digitalisa Hipokalemija pojačava toksične efekte glikozida digitalisa. Hipokalemija treba da se koriguje pre započinjanja terapije i treba izvršiti kliničko praćenje koncentracije elektrolita i elektrokardiografsko praćenje. Diuretici koji štede kalijum, sami ili u kombinaciji (amilorid, kalijum kanrenoat, eplerenon, spironolakton, triamteren) Iako odgovarajuća upotreba furosemida u kombinaciji sa ovim lekovima može biti od koristi kod pojedinih pacijenata, ne može se isključiti mogućnost pojave hipokalemije i posebno kod pacijenata sa insuficijencijom bubrega i dijabetesom. Potrebna je kontrola koncentracije kalijuma u krvi i, po potrebi, EKG praćenje. Ukoliko je potrebno, lečenje se može ponovo proceniti. Aminoglikozidi Postoji povećan rizik od nefrotoksičnosti i ototoksičnosti izazvane aminoglikozidima (funkcionalna insuficijencija bubrega usled dehidratacije izazvane diuretikom). Istovremena primena ovih lekova je moguća ako se prati stanje hidratacije pacijenata, bubrežne i kohleovestibularne funkcije i ako je potrebno, koncentracije aminoglikozida u plazmi. Fenitoin (i ekstrapolacijom fosfenitoin) Diuretski efekat može biti smanjen za do 50%. Mogu se koristiti veće doze furosemida. Karbamazepin Postoji rizik od simptomatske hiponatremije. Potrebni su kliničko i laboratorijsko praćenje. Ako je moguće, treba koristiti drugačiju klasu diuretika. Inhibitori angiotenzin-konvertujućeg enzima (ACE) i antagonisti receptora angiotenzina II Postoji rizik od iznenadne hipotenzije i/ili akutne insuficijencije bubrega kod pacijenata sa postojećim manjkom vode i natrijuma kada se započinje sa lečenjem ili povećava doza inhibitora angiotenzinkonvertujućeg enzima ili antagonistima receptora angiotenzina II. Prethodna terapija diuretikom u lečenju hipertenzije, koji je doveo do smanjenja natrijuma, zahteva jednu od sledeće dve mere:  prekid terapije diuretikom tokom 3 dana pre započinjanja lečenja ACE inhibitorom ili antagonistom receptora angiotenzina II, nakon čega sledi ponovna primena diuretika koji ne štedi kalijum, ako je potrebno;  primena niskih početnih doza ACE inhibitora ili antagoniste receptora angiotenzina II, praćeno postepenim titriranjem doza; Kod pacijenata sa kongestivnom srčanom insuficijencijom lečenih diureticima, početne doze ACE inhibitora treba da budu veoma niske, a lečenje, ako je to moguće, započeto nakon smanjenja doze istovremeno primenjenog diuretika koji ne štedi kalijum. U svim slučajevima, funkcija bubrega (koncentracija kreatinina u serumu) mora se pratiti tokom prvih nedelja terapije ACE inhibitorom ili antagonistom receptora angiotenzina II. Torsadogeni lekovi: antiaritmici klase Ia (hinidin, hidrokvinidine, diizopiramid) i klase III (amjodaron, sotalol, ibutilid, dofetilid), određeni fenotiazinski neuroleptici (hlorpromazin, cijamemazin, flufenazin, levomepromazin, pipotiazin), benzamidi (amisulprid, sulpirid, sultoprid, tiaprid), butirofenoni (droperidol, haloperidol, pipamrenon), drugi neuroleptici (pimozid, sertindol, flupentiksol, zuklopenthiksol), drugih lekova: bepridil, cisaprid, difemanil, dolasetron IV, dronedaron, spiramicin IV, eritromicin IV, mizolastin, levoflokacin , halofantrin, lumefantrin, pentamidin, vinkamin IV, moksifloksacin, mekvitazin, metadon, prakaloprid, toremifen, jedinjenja arsena, citalopram, escitalopram, itd. Postoji povećan rizik od ventrikularnih aritmija, posebno torsades de pointes. Hipokalemiju treba korigovati pre lečenja i treba izvršiti kliničko praćenje koncentracije elektrolita i elektrokardiografsko praćenje. Metformin Može se javiti laktična acidoza izazvana metforminom, prouzrokovana mogućom funkcionalnom insuficijencijom bubrega povezanom sa diureticima, naročito diureticima Henleove petlje. Metformin se ne sme koristiti ako koncentracija kreatinina u serumu prelazi 15 mg/L (135 mmol/L) kod muškaraca i 12 mg/L (110 mmol/L) kod žena. Kontrastni mediji na bazi joda Ako terapija diuretikom izazove dehidrataciju, postoji povećan rizik od akutne funkcionalne insuficijencije bubrega, naročito kada se koriste velike doze jodnog kontrastnog sredstva. Pacijenti moraju biti rehidrirani pre primene jodnog kontrastnog sredstva. Baklofen Postoji povećan rizik od hipotenzije, naročito ortostatske hipotenzije. Krvni pritisak treba pratiti i po potrebi prilagoditi dozu antihipertenziva. Kombinacije koje treba razmotriti Ciklosporin Postoji rizik od povišene koncentracije kreatinina u serumu bez promene koncentracija ciklosporina u plazmi, čak i kada nema manjka vode/natrijuma. Pored toga, postoji rizik od hiperurikemije i komplikacija poput gihta. Neuroleptici Postoji povećan rizik od hipotenzije, naročito ortostatske hipotenzije. Imipraminski antidepresivi Postoji povećan rizik od hipotenzije, naročito ortostatske hipotenzije. Amifostin Postoji povećan rizik od hipotenzije, naročito ortostatske hipotenzije. Alfa-blokatori za upotrebu u urologiji: alfuzosin, doksazosin, prazosin, terazosin, tamsulosin Postoji pojačan hipotenzivni efekat i povećan rizik od ortostatske hipotenzije. Jedinjenja platine Postoji rizik od povećanja ototoksičnih i/ili nefrotoksičnih dejstava.

Lekovi na bazi platine Postoji rizik od dodatnih ototoksičnih i/ili nefrotoksičnih efekata.