fosinopril i spironolactone

Diuretici koji štede kalijum, suplementi kalijuma ili zamene za so koje sadrže kalijum Iako vrednosti kalijuma u serumu obično ostaju unutar opsega normalnih vrednosti, kod nekih pacijenata koji uzimaju fosinopril može doći do hiperkalemije. Diuretici koji štede kalijum (npr. spironolakton, triamteren ili amilorid), suplementi kalijuma ili zamenske soli koje sadrže kalijum mogu dovesti do značajnog povećanja koncentracije kalijuma u serumu. Takođe, potreban je oprez kada se fosinopril primenjuje istovremeno sa drugim lekovima koji povećavaju koncentraciju kalijuma u serumu, kao sto su trimetoprim i kotrimoksazol (trimetoprim/sulfametoksazol), jer je poznato da trimetoprim deluje kao amilorid, diuretik koji štedi kalijum. Prema tome, ne preporučuje se istovremena primena fosinoprila sa navedenim lekovima. Ukoliko je indikovana njihova istovremena primena, treba ih primenjivati uz oprez i često pratiti koncentraciju kalijuma u serumu.

Hiperkalemija Tokom lečenja ACE-inhibitorima uključujući i fosinopril, kod nekih pacijenata primećene su povišene vrednosti kalijuma u serumu. Pacijenti sa rizikom od razvoja hiperkalemije uključuju one sa bubrežnom insuficijencijom i dijabetes melitusom. ACE inhibitori mogu da izazovu hiperkalemiju pošto inhibiraju oslobađanje aldosterona. Ovaj efekat obično nije značajan kod pacijenata sa normalnom funkcijom bubrega. Međutim, kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega i/ili kod pacijenata koji uzimaju suplemente kalijuma (uključujući zamenske soli), diuretike koji štede kalijum, trimetoprim ili ko-trimoksazol (takođe poznat kao trimetoprim/sulfametoksazol), a naročito antagoniste aldosterona ili blokatore angiotenzinskih receptora, može doći do hiperkalemije. Diuretike koji štede kalijum i blokatore angiotenzinskih receptora treba primenjivati uz oprez kod pacijenata koji uzimaju ACE inhibitore, uz redovno praćenje vrednosti kalijuma u serumu i funkcije bubrega (videti odeljak 4.5). Ako se istovremena upotreba bilo kog drugog od gore navedenih lekova smatra odgovarajućom, preporučuje se redovno praćenje vrednosti kalijuma u serumu (videti odeljak 4.5).

Prilikom uvođenja spironolaktona u terapiju dolazi do pojačanja dejstva drugih diuretika i antihipertenziva, tako da može biti neophodno smanjenje njihove doze za oko 50%, i naknadno prilagođavanje doziranja ukoliko je potrebno.

Diuretici Ukoliko se terapiji fosinoprilom dodaje diuretik, antihipertenzivni efekat obično je aditivni. Pacijenti koji su već na terapiji diureticima, a posebno oni kod kojih je terapija započeta u skorije vreme, kao i oni na ozbiljnoj restriktivnoj dijeti po pitanju unosa soli ili na dijalizi, mogu povremeno da osete nagli pad krvnog pritiska, obično u toku prvog sata nakon primene početne doze fosinopril-natrijuma. Mogućnost simptomatske hipotenzije kod fosinoprila može se smanjiti prekidom primene diuretika pre započinjanja terapije fosinoprilom (videti odeljke 4.2 i 4.4).

Pacijenti sa hipertenzijom koji su istovremeno na terapiji diureticima Pri započinjanju lečenja fosinoprilom, može doći do simptomatske hipotenzije. Ovo se češće dešava kod pacijenata koji istovremeno primenjuju diuretike. Zbog toga je kod ovih pacijenta neophodan oprez, usled mogućeg gubitka tečnosti i/ili elektrolita. Ukoliko je moguće, terapiju diureticima treba prekinuti 2-3 dana pre započinjanja terapije fosinoprilom. Kod pacijenata sa hipertenzijom kod kojih primenu diuretika nije moguće obustaviti, terapiju fosinoprilom treba započeti u dozi od 10 mg. Potrebno je kontrolisati funkciju bubrega i koncentraciju kalijuma u serumu. Dozu održavanja treba prilagoditi vrednostima krvnog pritiska. Ukoliko je potrebno, terapija diuretikom se može ponovo uvesti (videti odeljke 4.4 i 4.5). Ukoliko se fosinopril uvodiu terapiju pacijentima koji već uzimaju diuretike, preporučuje se pažljiv medicinski nadzor tokom nekoliko sati, do stabilizacije krvnog pritiska.

S obzirom da ACE inhibitori smanjuju produkciju aldosterona, ne bi trebalo da se primenjuju rutinski u terapiji zajedno sa spironolaktonom, posebno kod pacijenata sa izraženim oštećenjem funkcije bubrega.

U svim slučajevima, funkcija bubrega (koncentracija kreatinina) se mora pratiti tokom prvih nekoliko nedelja terapije ACE inhibitorom. diuretici koji štede kalijum (eplerenon, spironolakton) U slučaju terapije eplerenonom ili spironolaktonom u dozama od 12,5 mg do 50 mg na dan i sa malim dozama ACE inhibitora: U terapiji srčane insuficijencije klase II-IV (prema NYHA klasifikaciji) sa ejekcionom frakcijom <40%, prethodno lečenom ACE inhibitorima i diureticima Henleove petlje, postoji rizik od pojave hiperkalemije, potencijalno sa smrtnim ishodom, naročito u slučaju nepridržavanja propisanih preporuka vezanih za primenu ove kombinacije.