fosinopril i kalijum-hlorid

Diuretici koji štede kalijum, suplementi kalijuma ili zamene za so koje sadrže kalijum Iako vrednosti kalijuma u serumu obično ostaju unutar opsega normalnih vrednosti, kod nekih pacijenata koji uzimaju fosinopril može doći do hiperkalemije. Diuretici koji štede kalijum (npr. spironolakton, triamteren ili amilorid), suplementi kalijuma ili zamenske soli koje sadrže kalijum mogu dovesti do značajnog povećanja koncentracije kalijuma u serumu. Takođe, potreban je oprez kada se fosinopril primenjuje istovremeno sa drugim lekovima koji povećavaju koncentraciju kalijuma u serumu, kao sto su trimetoprim i kotrimoksazol (trimetoprim/sulfametoksazol), jer je poznato da trimetoprim deluje kao amilorid, diuretik koji štedi kalijum. Prema tome, ne preporučuje se istovremena primena fosinoprila sa navedenim lekovima. Ukoliko je indikovana njihova istovremena primena, treba ih primenjivati uz oprez i često pratiti koncentraciju kalijuma u serumu.

Hiperkalemija Tokom lečenja ACE-inhibitorima uključujući i fosinopril, kod nekih pacijenata primećene su povišene vrednosti kalijuma u serumu. Pacijenti sa rizikom od razvoja hiperkalemije uključuju one sa bubrežnom insuficijencijom i dijabetes melitusom. ACE inhibitori mogu da izazovu hiperkalemiju pošto inhibiraju oslobađanje aldosterona. Ovaj efekat obično nije značajan kod pacijenata sa normalnom funkcijom bubrega. Međutim, kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega i/ili kod pacijenata koji uzimaju suplemente kalijuma (uključujući zamenske soli), diuretike koji štede kalijum, trimetoprim ili ko-trimoksazol (takođe poznat kao trimetoprim/sulfametoksazol), a naročito antagoniste aldosterona ili blokatore angiotenzinskih receptora, može doći do hiperkalemije. Diuretike koji štede kalijum i blokatore angiotenzinskih receptora treba primenjivati uz oprez kod pacijenata koji uzimaju ACE inhibitore, uz redovno praćenje vrednosti kalijuma u serumu i funkcije bubrega (videti odeljak 4.5). Ako se istovremena upotreba bilo kog drugog od gore navedenih lekova smatra odgovarajućom, preporučuje se redovno praćenje vrednosti kalijuma u serumu (videti odeljak 4.5).

Istovremena primena sa sledećim lekovima može izazvati hiperkalemiju: - ACE inhibitori, - nesteroidni antiinflamatorni lekovi, - ciklosporin, - beta-blokatori, - heparin, - digoksin

Neophodan je poseban oprez ukoliko se lek koristi istovremeno sa lekovima koji potencijalno povećavaju koncentraciju kalijuma, kao što su ACE inhibitori, antagonisti receptora angiotenzina II, nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL), beta-blokatori, heparin, digoksin i ciklosporin (videti odeljak 4.5). U toku dugotrajne suplementacije preporučuje se periodičnio određivanje koncentracije kalijuma u serumu, naročito ukoliko postoji povećani rizik od hiperkalemije (npr. oštećena funkcija bubrega ili oboljenje srca (videti odeljak 4.5).

● Lekovi koji smanjuju izlučivanje kalijuma To uključuje: - diuretike koji štede kalijum (npr. triamteren, amilorid, spironolakton), - antagoniste AT1-receptora, - ACE inhibitore, - takrolimus, - ciklosporin, - nesteroidne antiinflamatorne lekove, - periferne analgetike, - heparin. Teška hiperkalemija, negativno utiče na srčani ritam i može se javiti kada se ovi lekovi primenjuju istovremeno sa kalijum-hloridom.

Kalijum hlorid 7,45% B. Braun treba primenjivati sa oprezom u slučaju: ● srčanih oboljenja, ● poremećaja povezanih sa retencijom kalijuma, kao što je oštećenje bubrežne funkcije, Addison-ova bolest, anemija srpastih ćelija. Za terapiju pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega i pacijenata na dijalizi obavezno je dobiti mišljenje nefrologa. ● istovremenog lečenja sa diureticima koji štede kalijum, antagonistima AT1-receptora, ACE inhibitorima ili potencijalno nefrotoksičnim lekovima (nesteroidni antiinflamatorni lekovi itd.), videti i odeljak 4.5.

Inhibitori angiotenzin konvertujućeg enzima (ACE) (npr. kaptopril, enalapril) dovode do zadržavanja kalijuma inhibiranjem proizvodnje aldosterona.

Lek Kalium chlorid Fresenius treba primenjivati sa oprezom kod: - pacijenata sa srčanim oboljenjima (posebno kod pacijenata koji primaju glikozide digitalisa) - predispozicije za hiperkalemiju (npr. insuficijencija bubrega i nadbubrežne žlezde, akutna dehidratacija, veliki gubitak tkiva, kao što su teške opekotine) - istovremenog lečenja sa diureticima koji štede kalijum, antagonistima aldosterona, ACE inhibitorima ili potencijalno nefrotoksičnim lekovima (nesteroidni antiinflamatorni lekovi itd.), kao i bilo kojim drugim lekovima koji sadrže kalijum.