hidrohlortiazid i fosinopril

Treba izbegavati istovremenu primenu leka DIUNORM sa solima kalijuma ili sa diureticima koji štede kalijum kod pacijenata koji istovremeno koriste ACE inhibitore, blokatore receptora angiotenzina (ARB) ili direktne inhibitore renina (DRI).

Inhibitori angiotenzin konvertujućeg enzima (ACE inhibitori), Antagonisti angiotenzin II receptora (AIIA) Postoji rizik od značajnog pada krvnog pritiska i/ili akutne bubrežne insuficijencije na početku terapije ACE inhibitorima kod pacijenata sa postojećom deplecijom natrijuma (pogotovo kod pacijenata sa stenozom bubrežne arterije). Ukoliko je prethodna diuretska terapija izazvala depleciju natrijuma treba ili prekinuti upotrebu diuretika tri dana pre uvođenja ACE inhibitora, ili započeti terapiju malim dozama ACE inhibitora.

ACE inhibitori (npr. kaptopril, enalapril), antagonisti angiotenzin II receptora: tokom započinjanja terapije ACE inhibitorima (ili antagonistima angiotenzin II receptora), postoji rizik od značajnog pada krvnog pritiska i/ili akutne bubrežne insuficijencije kod pacijenata sa prethodnom deplecijom natrijuma, a posebno kod pacijenata sa stenozom renalne arterije. Ukoliko je prethodna antihipertenzivna terapija diureticima uzrokovala depleciju natrijuma, potrebno je ukinuti uzimanje diuretike 3 dana pre započinjanja terapije ACE inhibitorima (ili antagonistima angiotenzin II receptora) ili terapiju ACE inhibitorima (ili antagonistima angiotenzin II receptora) započeti manjim dozama.

Diuretici Ukoliko se terapiji fosinoprilom dodaje diuretik, antihipertenzivni efekat obično je aditivni. Pacijenti koji su već na terapiji diureticima, a posebno oni kod kojih je terapija započeta u skorije vreme, kao i oni na ozbiljnoj restriktivnoj dijeti po pitanju unosa soli ili na dijalizi, mogu povremeno da osete nagli pad krvnog pritiska, obično u toku prvog sata nakon primene početne doze fosinopril-natrijuma. Mogućnost simptomatske hipotenzije kod fosinoprila može se smanjiti prekidom primene diuretika pre započinjanja terapije fosinoprilom (videti odeljke 4.2 i 4.4).

Pacijenti sa hipertenzijom koji su istovremeno na terapiji diureticima Pri započinjanju lečenja fosinoprilom, može doći do simptomatske hipotenzije. Ovo se češće dešava kod pacijenata koji istovremeno primenjuju diuretike. Zbog toga je kod ovih pacijenta neophodan oprez, usled mogućeg gubitka tečnosti i/ili elektrolita. Ukoliko je moguće, terapiju diureticima treba prekinuti 2-3 dana pre započinjanja terapije fosinoprilom. Kod pacijenata sa hipertenzijom kod kojih primenu diuretika nije moguće obustaviti, terapiju fosinoprilom treba započeti u dozi od 10 mg. Potrebno je kontrolisati funkciju bubrega i koncentraciju kalijuma u serumu. Dozu održavanja treba prilagoditi vrednostima krvnog pritiska. Ukoliko je potrebno, terapija diuretikom se može ponovo uvesti (videti odeljke 4.4 i 4.5). Ukoliko se fosinopril uvodiu terapiju pacijentima koji već uzimaju diuretike, preporučuje se pažljiv medicinski nadzor tokom nekoliko sati, do stabilizacije krvnog pritiska.

Tokom lečenja lekom DIUNORM postoji rizik od velikog pada krvnog pritiska i pogoršanja funkcije bubrega, ako se na početku lečenja dodatno uzimaju inhibitori (kao što je kaptopril). Zbog toga terapija diureticima treba da se prekine 2-3 dana pre započinjanja terapije ACE inhibitorima da bi se smanjio rizik od hipotenzije nakon primene prve doze.

Potrebno je korigovati depleciju volumena i/ili natrijuma pre nego što se hidrohlortiazid primeni u kombinaciji sa ACE-inhibitorima, antagonistima receptora angiotenzina (engl. angiotensin receptor blockers, ARB) ili direktnim inhibitorima renina (DIR). Inače, terapiju hidrohlortiazidom u početku treba sprovoditi pod strogim nadzorom lekara.

Ostalo: Efekat smanjenja krvnog pritiska ACE inhibitorima, antagonistima receptora angiotenzina ili direktnim inhibitorima renina je povećan kod primene lekova koji povećavaju aktivnost plazma renina (kao što su diuretici). Potreban je oprez kada se pored hidrohlortiazida koriste ACE inhibitori (ili ARB ili DRI), naročito kod pacijenata sa ozbiljnim nedostatkom natrijuma/ili volumena.

Ostali antihipertenzivi – aditivni efekat pri istovremenoj primeni. Dozu antihipertenzivnih lekova, posebno adrenergičkih blokatora, po potrebi smanjiti kad se u terapiju uvede Hemopres. Pre započinjanja terapije ACE inhibitorom diuretska terapija se obustavlja 2 - 3 dana pre, kako bi se sprečila pojava hipotenzije pri prvoj dozi.

Lekovi koji utiču na koncentraciju kalijuma u serumu Hipokalemijsko dejstvo hidrohlortiazida se može povećati istovremenom primenom kaliuretičkih diuretika, kortikosteroida, laksativa, ACTH, amfotericina, karbenoksolona, penicilina G, acetilsalicilne kiselina i derivata.

Lekovi koji utiču na koncentraciju kalijuma u serumu Hipokalemičko dejstvo hidrohlortiazida može biti pojačano istovremenom primenom kaliuretičkih diuretika, kortikosteroida, laksativa, adrenokortikotropina (ACTH), amfotericina, karbenoksolona, penicillina G i derivata salicilne kiseline ili antiaritmika.

Poremećaj ravnoteže elektrolita Treba vršiti periodične provere elektrolita u serumu radi otkrivanja mogućeg poremećaja ravnoteže elektrolita. Tiazidi, uključujući hidrohlortiazid, mogu da izazovu poremećaj ravnoteže tečnosti i elektrolita (hipokalemija, hiponatremija i hipohloremijska alkaloza). Pacijente treba periodično posmatrati radi praćenja kliničkih znakova i simptoma poremećaja ravnoteže tečnosti i elektrolita, kao što su suvoća usta, pojačan osećaj žeđi, slabost, letargija, pospanost, uznemirenost, bolovi i grčevi u mišićima, zamor u mišićima, hipotenzija, oligurija, tahikardija, mučnina i povraćanje. Iako hipokalemija može da se javi pri primeni tiazidnih diuretika, posebno kod brze diureze ili kod teške ciroze, istovremena primena fosinopril-natrijuma može da smanji hipokalemiju izazvanu diureticima. Neto efekat primene fosinopril-natrijum/HCTZ može biti povećana, smanjena ili nepromenjena koncentarcija kalijuma u serumu. Nedostatak hlorida je obično blag i ne zahteva lečenje. Tiazidi mogu da smanje urinarnu ekskreciju kalcijuma. Patološke promene u paratireoidnoj žlezdi sa hiperkalcemijom i hipofosfatemijom primećene su kod nekoliko pacijenata na dugotrajnoj terapiji tiazidima. Nisu primećene uobičajene komplikacije hiperparatireidizma, poput nefrolitijaze, resorpcije kosti i peptičke ulceracije. Terapiju tiazidima treba prekinuti pre izvođenja testova paratiroidne funkcije. Pokazalo se da tiazidi povećavaju urinarnu ekskreciju magnezijuma, što može da dovede do hipomagnezemije.