flurbiprofen i telmisartan

Potreban je oprez kod pacijenata na terapiji bilo kojim od navedenih lekova, jer su kod nekih pacijenata opisane interakcije lekova i flurbiprofena. Diuretici, ACE inhibitori i antagonisti angiotenzina II: NSAIL mogu umanjiti dejstvo diuretika i drugih antihipertenzivnih lekova. Diuretici mogu povećati rizik od nefrotoksičnosti usled primene NSAIL. Kod nekih pacijenata sa kompromitovanom bubrežnom funkcijom (npr. dehidrirani pacijenti ili starije osobe sa kompromitovanom bubrežnom funkcijom) istovremena primena ACE inhibitora ili antagonista angiotenzina II i lekova koji inhibiraju ciklooksigenazu može dovesti do daljeg oštećenja funkcije bubrega, uključujući moguću akutnu bubrežnu insuficijenciju, koja je obično reverzibilna. Interakcije treba uzeti u razmatranje kod pacijenata koji istovremeno primenjuju flurbiprofen i ACE inhibitore ili antagoniste angiotenzina II. Kombinacije ovih lekova treba primenjivati sa oprezom, naročito kod starijih osoba. Pacijenti treba da budu odgovarajuće hidrirani i treba razmotriti praćenje funkcije bubrega nakon započinjanja istovremene primene lekova, kao i periodično praćenje funkcije bubrega u toku terapije.

Nesteroidni antiinflamatorni lekovi Lekovi NSAIL grupe (npr. acetilsalicilna kiselina u antiinflamatornom režimu doziranja, COX-2 inhibitori i neselektivni NSAIL) mogu da smanje antihipertenzivno dejstvo antagonista receptora angiotenzina II.

Nesteroidni antiinflamatorni lekovi NSAIL (npr. acetilsalicilna kiselina u režimu doziranja za antiinflamatorne namene, inhibitori COX-2 i neselektivni NSAIL) mogu da smanje antihipertenzivno dejstvo antagonista angiotenzin II-receptora.

Nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL) NSAIL-i (tj. acetilsalicilna kiselina u antiinflamatornom doznom režimu, inhibitori COX-2 i neselektivni NSAIL) mogu da smanje diuretična, natriuretična i antihipertenzivna dejstva tiazidnih diuretika i antihipertenzivna dejstva antagonista receptora angiotenzina II.

Nesteroidni antiinflamatorni lekovi Nesteroidni antiinflamatorni lekovi (tj. acetilsalicilna kiselina u režimu doziranja pri kom ispoljava antiinflamatorno dejstvo, COX-2 inhibitori i neselektivni NSAIL) mogu da umanje antihipertenzivno dejstvo antagonista receptora angiotenzina II.

Nesteroidni antiinflamatorni lekovi NSAIL (t.j. acetilsalicilna kiselina u režimu doziranja za antiinflamatorne namene, inhibitori COX-2 i neselektivni NSAIL) mogu da smanje diuretična, natriuretična i antihipertenzivna dejstva tiazidnih diuretika i antihipertenzivna dejstva antagonista angiotenzin II-receptora.

Rizik može da se poveća u slučaju istovremene terapije sa drugim lekovima koji takođe mogu da izazovu pojavu hiperkalemije (zamene za so koje sadrže kalijum, diuretici 5 оd 15 koji štede kalijum, ACE inhibitori, antagonisti receptora angiotenzina II, nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL, uljučujući selektivne COX-2 inhibitore), heparin, imunosupresivi (ciklosporin ili takrolimus) i trimetoprim). Nastanak hiperkalemije zavisi od udruženih faktora rizika. Rizik se povećava u slučaju prethodno pomenutih kombinacija lečenja. Rizik je naročito visok kada se telmisartan koristi zajedno sa diureticima koji štede kalijum i kada se koristi zajedno sa zamenama za so koje sadrže kalijum. Kombinacija sa ACE inhibitorom ili NSAIL na primer, predstavlja manji rizik pod uslovom da se upozorenja za primenu leka strogo prate.

Rizik može da se poveća u slučaju istovremene terapije sa drugim lekovima koji takođe mogu da izazovu pojavu hiperkalemije (zamene za so koje sadrže kalijum, diuretici 5 оd 15 koji štede kalijum, ACE inhibitori, antagonisti receptora angiotenzina II, nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL, uljučujući selektivne COX-2 inhibitore), heparin, imunosupresivi (ciklosporin ili takrolimus) i trimetoprim). Nastanak hiperkalemije zavisi od udruženih faktora rizika. Rizik se povećava u slučaju prethodno pomenutih kombinacija lečenja. Rizik je naročito visok kada se telmisartan koristi zajedno sa diureticima koji štede kalijum i kada se koristi zajedno sa zamenama za so koje sadrže kalijum. Kombinacija sa ACE inhibitorom ili NSAIL na primer, predstavlja manji rizik pod uslovom da se upozorenja za primenu leka strogo prate. Istovremena upotreba se ne preporučuje

Digoksin Kada je telmisartan bio primenjen istovremeno sa digoksinom, zabeleženo je povećanje srednje maksimalne koncentracije digoksina u plazmi (49%) i minimalne koncentracije (20%). Prilikom započinjanja, prilagođavanja i prekida primene telmisartana, potrebno je pratiti koncentraciju digoksina u cilju održavanja koncentracije u terapijskom opsegu. Kao i drugi lekovi koji deluju na sistem renin-angiotenzin-aldosteron, telmisartan može da izazove hiperkalemiju (videti odeljak 4.4). Ovaj rizik se povećava u slučaju kombinovane terapije sa drugim lekovima i proizvodima koji takođe mogu da izazovu hiperkalemiju (zamene za kuhinjsku so koje sadrže kalijum, diuretici koji štede kalijum, ACE inhibitori, antagonisti receptora angiotenzina II, nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL, uključujući selektivne COX-2 inhibitore), heparin, imunosupresivi (ciklosporin ili takrolimus) i trimetoprim). Pojava hiperkalemije zavisi od povezanih faktora rizika. Rizik se povećava kod prethodno pomenutih kombinacija terapija. Ovaj rizik je naročito visok u kombinaciji sa diureticima koji štede kalijum i kada se kombinuje sa zamenama za kuhinjsku so koje sadrže kalijum. Kombinacija sa ACE inhibitorima ili NSAIL, na primer, predstavlja manji rizik, pod uslovom da se strogo poštuju mere opreza pri upotrebi leka.

Antihipertenzivni lekovi (diuretici, ACE inhibitori, angiotenzin II antagonisti) NSAIL mogu da oslabe dejstvo diuretika. Drugi antihipertenzivni lekovi mogu da povećaju rizik od nefrotoksičnosti prouzrokovane inhibicijom ciklooksigenaze, naročito kod pacijenata sa narušenom bubrežnom funkcijom.

Flurbiprofen u kombinaciji sa sledećim lekovima treba primenjivati sa oprezom

Antihipertenzivni lekovi (diuretici, ACE inhibitori, angiotenzin II antagonisti) NSAIL mogu da oslabe dejstvo diuretika i drugih antihipertenzivnih lekova koji mogu da povećaju rizik od nefrotoksičnosti prouzrokovane inhibicijom ciklooksigenaze, naročito kod pacijenata sa narušenom bubrežnom funkcijom (pacijenti treba da budu adekvatno hidrirani).