fluoksetin i klozapin

Lekovi koji utiču na hemostazu (oralni antikoagulansi, bez obzira na njihov mehanizam, inhibitori agregacije trombocita, uključujući acetilsalicilnu kiselinu i nesteroidne antiinflamatorne lekove) Rizik od pojačanog krvarenja. Potrebno je kliničko praćenje pacijenta i često merenje INR-a tokom primene oralnih antikoagulanasa. Može biti potrebno prilagoditi dozu ovih lekova tokom lečenja fluoksetinom, kao i nakon prekida njegove primene (videti odeljke 4.4 i 4.8).

Krvarenje Pri primeni SSRI prijavljeni su slučajevi krvarenja na koži, kao što su ekhimoze i purpura. Ekhimoze su prijavljene kao povremena neželjena dejstva u toku terapije fluoksetinom. Druge hemoragijske manifestacije (npr. ginekološke hemoragije, gastrointestinalna i druga krvarenja na koži i sluzokožama) su retko prijavljivane. SSRI i SNRI (inhibitori preuzimanja serotonina i noradrenalina) mogu povećati rizik od nastanka postporođajne hemoragije (videti odeljke 4.6 i 4.8). Neophodan je oprez kod pacijenata koji uzimaju SSRI, posebno ukoliko istovremeno primenjuju i oralne antikoagulanse, lekove koji utiču na funkciju trombocita (npr. atipični antipsihotici, kao što su klozapin, fenotiazini, većina tricikličnih antidepresiva, aspirin, nesteroidni antiinflamatorni lekovi) ili druge lekove koji mogu povećati rizik od krvarenja, kao i kod pacijenata sa poremećajima krvarenja u anamnezi (videti odeljak 4.5).

Lekovi koji utiču na hemostazu (oralni antikoagulansi, bez obzira na njihov mehanizam, inhibitori agregacije trombocita, uključujući acetilsalicilnu kiselinu i nesteroidne antiinflamatorne lekove) Rizik od pojačanog krvarenja. Potrebno je klinički pratiti pacijenta i učestalo meriti INR tokom primene oralnih antikoagulanasa. Može biti potrebno prilagoditi dozu tokom lečenja fluoksetinom, kao i nakon prekida njegove primene (videti odeljke 4.4. i 4.8.).

Krvarenje Kod primene selektivnih inhibitora preuzimanja serotonina prijavljeni su slučajevi poremećaja krvarenja na koži, kao što su ekhimoze i purpura. Ekhimoze su prijavljene kao povremen događaj u toku terapije fluoksetinom. Druge hemoragijske manifestacije (npr. ginekološke hemoragije, gastrointestinalna i druga kožna i mukozna krvarenja) su retko prijavljivana. Neophodan je oprez kod pacijenata koji uzimaju SSRI, posebno ukoliko se istovremeno primenjuju i oralni antikoagulansi, lekovi koji utiču na funkciju trombocita (npr. atipični antipsihotici, kao što su klozapin, fenotiazini, većina tricikličnih antidepresiva, aspirin, nesteroidni antiinflamatorni lekovi), ili drugi lekovi koji mogu povećati rizik od krvarenja, kao i kod pacijenata sa poremećajem krvarenja u istoriji bolesti (videti odeljak 4.5).

Verovatno zahvaljujući svojim antiholinergičkim svojstvima, primena klozapina je povezana sa različitim stepenom poremećaja crevne peristaltike, koje varira od konstipacije do crevne opstrukcije, fekalne impakcije i paralitičkog ileusa, megakolona i infarkta/ishemije creva (videti odeljak 4.8). U retkim slučajevima ovakvi događaji se završavaju smrtnim ishodom. Neophodna je posebna pažnja kod pacijenata koji su na istovremenoj terapiji lekovima za koje se zna da izazivaju konstipaciju (posebno onim sa antiholinergičkim osobinama kao što su neki antipsihotici, antidepresivi i antiparkinsonici), kod pacijenata koji imaju oboljenje debelog creva u anamnezi ili hiruršku intervenciju donjeg dela abdomena u anamnezi, jer to može pogoršati stanje. Izuzetno je važno da se konstipacija prepozna i aktivno leči.

Verovatno zahvaljujući svojim antiholinergičkim svojstvima, primena klozapina je povezana sa različitim stepenom poremećaja crevne peristaltike, koje varira od konstipacije do crevne opstrukcije, fekalne impakcije, paralitičkog ileusa, megakolona i intestinalnog infarkta/ishemije creva (videti odeljak 4.8). U retkim slučajevima ovakvi događaji se završavaju smrtnim ishodom. Neophodna je posebna pažnja kod pacijenata koji su na istovremenoj terapiji lekovima za koje se zna da izazivaju konstipaciju (posebno onih sa antiholinergičkim osobinama kao što su neki antipsihotici, antidepresivi i antiparkinsonici), kod pacijenata koji imaju oboljenje debelog creva u anamnezi ili hiruršku intervenciju donjeg dela trbuha u anamnezi, jer to može pogoršati stanje. Najvažnije je da se konstipacija prepozna i aktivno leči.

Verovatno zahvaljujući svojim antiholinergičkim svojstvima, primena klozapina je povezana sa različitim stepenom pogoršanja crevne peristaltike, koje varira od konstipacije do crevne opstrukcije, fekalne impakcije, paralitičkog ileusa, megakolona i infarkta/ishemije creva (videti odeljak 4.8). U retkim slučajevima ovakvi događaji su se završavali smrtnim ishodom. Neophodna je posebna pažnja kod pacijenata koji su na istovremenoj terapiji lekovima za koje se zna da izazivaju konstipaciju (posebno onih sa antiholinergičkim osobinama kao što su neki antipsihotici, antidepresivi i antiparkinsonici), kod pacijenata koji imaju oboljenje debelog creva u anamnezi ili hiruršku intervenciju donjeg dela abdomena u anamnezi, jer to može pogoršati stanje. Izuzetno je značajno da se konstipacija prepozna i aktivno leči.

Verovatno zahvaljujući svojim antiholinergičkim svojstvima, primena klozapina je povezana sa različitim stepenom poremećaja crevne peristaltike, koje varira od konstipacije do crevne opstrukcije, fekalne impakcije, paralitičkog ileusa, megakolona i infarkta/ishemije creva (videti odeljak 4.8). U retkim slučajevima ovakvi događaji su se završavali smrtnim ishodom. Neophodna je posebna pažnja kod pacijenata koji su na istovremenoj terapiji lekovima za koje se zna da izazivaju konstipaciju (posebno onih sa antiholinergičkim osobinama kao što su neki antipsihotici, antidepresivi i antiparkinsonici), kod pacijenata koji imaju oboljenje debelog creva u anamnezi ili hiruršku intervenciju donjeg dela abdomena u anamnezi, jer to može pogoršati stanje. Izuzetno je značajno da se konstipacija prepozna i aktivno leči.

Verovatno zahvaljujući svojim antiholinergičkim svojstvima, primena leka Leponex je povezan sa različitim stepenom poremećaja crevne peristaltike, koje varira od konstipacije do crevne opstrukcije, fekalne impakcije, paralitičkog ileusa, megakolona i intestinalnog infarkta/ishemije creva (videti odeljak 4.8). U retkim slučajevima ovakvi događaji se završavaju sa smrtnim ishodom. Neophodna je posebna pažnja kod pacijenata koji su na istovremenoj terapiji lekovima za koje se zna da izazivaju konstipaciju (posebno onih sa antiholinergičkim osobinama kao što su neki antipsihotici, antidepresivi i antiparkinsonici), kod pacijenata koji imaju oboljenje debelog creva u anamnezi ili operaciju donjeg dela trbuha u anamnezi, jer to može pogoršati sitauciju. Najvažnije je da se konstipacija prepozna i aktivno leči. Groznica (

Serotoninski sindrom ili događaji slični neuroleptičkom malignom sindromu U retkim slučajevima, kod pacijenata lečenih fluoksetinom je zabeležen serotoninski sindrom ili događaji slični neuroleptičkom malignom sindromu, posebno kada se fluoksetin primjenjivao istovremeno sa drugim serotonergičkim (između ostalih i sa L-triptofanom) i/ili neuroleptičkim lekovima (videti odeljak 4.5.). S obzirom na to da ta stanja mogu ugroziti život pacijenta, terapija fluoksetinom se mora odmah prekinuti i započeti simptomatsko lečenje ako se primete karakteristični simptomi i znaci kao što su hipertermija, promene mentalnog statusa uključujući konfuziju, razdražljivost i izrazitu agitaciju, koje mogu napredovati do delirijuma i kome.

produženje QT intervala) može biti povećan, jer fluoksetin može inhibirati njegov metabolizam. Kombinacije koje zahtevaju oprez u toku primene Fenitoin Zabeležene su promene u koncentracijama fenitoina u krvi tokom istovremene primene sa fluoksetinom. U nekim slučajevima su se javili simptomi toksičnosti. Neophodno je razmotriti konzervativnu šemu titriranja leka koji se istovremeno primenjuje i pratiti kliničko stanje pacijenta. Serotonergički lekovi (litijum, tramadol, triptani, triptofan, selegilin (MAO-B inhibitori), kantarion (Hypericum perforatum)) Zabeleženi su slučajevi blažeg oblika serotoninskog sindroma kada su se SSRI primenjivali sa lekovima koji takođe imaju serotonergičko dejstvo. Zbog toga ove lekove sa fluoksetinom treba primjenjivati uz oprez i pažljivo i učestalo kliničko praćenje (videti odeljak 4.4). Produženje QT intervala Nisu sprovedena farmakokinetička i farmakodinamička ispitivanja interakcija fluoksetina i drugih lekova koji produžavaju QT interval. Ne može se isključiti kumulativni efekat fluoksetina i tih lekova. Zato je potreban oprez pri istovremenoj primeni fluoksetina sa lekovima koji produžavaju QT interval, kao što su antiaritmici klase IA i III, antipsihotici (npr. derivati fenotiazina, pimozid, haloperidol), triciklički antidepresivi, određeni antimikrobni lekovi (npr. sparfloksacin, moksifloksacin, eritromicin IV, pentamidin), antimalarici, naročito halofantrin i određeni antihistaminici (astemizol, mizolastin) (videti odeljke 4.4, 4.8 i 4.9).

Kardiovaskularni efekti U toku postmarketinškog praćenja leka prijavljeni su slučajevi produženja QT intervala i ventrikularne aritmije uključujući torsade de pointes (videti odeljke 4.5, 4.8 i 4.9). Fluoksetin treba oprezo primenjivati kod pacijenata sa kongenitalnim sindromom produženog QT intervala, kod pacijenata sa porodičnom istorijom produženog QT intevala, zatim kod pacijenata sa drugim kliničkim stanjima koja mogu predisponirati nastanak aritmija (npr. hipokalemija, hipomagnezemija, bradikardija, akutni infarkt miokarda ili dekompenzovana srčana insuficijencija) ili kod povećane izloženosti fluoksetinu (npr. insuficijencija jetre), kao i kod istovremene primene sa drugim lekovima za koje je poznato da mogu dovesti do produženja QT intervala i/ili torsades de pointes (videti odeljak 4.5). Ako se leče pacijenti sa stabilnom srčanom bolešću, EKG pregled treba uzeti u obzir pre nego što se započne terapija. Ako se pojave znaci srčanih aritmija tokom terapije fluoksetinom, terapiju treba obustaviti i uraditi EKG pregled.