fluoksetin i ibuprofen

Lekovi koji utiču na hemostazu (oralni antikoagulansi, bez obzira na njihov mehanizam, inhibitori agregacije trombocita, uključujući acetilsalicilnu kiselinu i nesteroidne antiinflamatorne lekove) Rizik od pojačanog krvarenja. Potrebno je kliničko praćenje pacijenta i često merenje INR-a tokom primene oralnih antikoagulanasa. Može biti potrebno prilagoditi dozu ovih lekova tokom lečenja fluoksetinom, kao i nakon prekida njegove primene (videti odeljke 4.4 i 4.8).

Krvarenje Pri primeni SSRI prijavljeni su slučajevi krvarenja na koži, kao što su ekhimoze i purpura. Ekhimoze su prijavljene kao povremena neželjena dejstva u toku terapije fluoksetinom. Druge hemoragijske manifestacije (npr. ginekološke hemoragije, gastrointestinalna i druga krvarenja na koži i sluzokožama) su retko prijavljivane. SSRI i SNRI (inhibitori preuzimanja serotonina i noradrenalina) mogu povećati rizik od nastanka postporođajne hemoragije (videti odeljke 4.6 i 4.8). Neophodan je oprez kod pacijenata koji uzimaju SSRI, posebno ukoliko istovremeno primenjuju i oralne antikoagulanse, lekove koji utiču na funkciju trombocita (npr. atipični antipsihotici, kao što su klozapin, fenotiazini, većina tricikličnih antidepresiva, aspirin, nesteroidni antiinflamatorni lekovi) ili druge lekove koji mogu povećati rizik od krvarenja, kao i kod pacijenata sa poremećajima krvarenja u anamnezi (videti odeljak 4.5).

Lekovi koji utiču na hemostazu (oralni antikoagulansi, bez obzira na njihov mehanizam, inhibitori agregacije trombocita, uključujući acetilsalicilnu kiselinu i nesteroidne antiinflamatorne lekove) Rizik od pojačanog krvarenja. Potrebno je klinički pratiti pacijenta i učestalo meriti INR tokom primene oralnih antikoagulanasa. Može biti potrebno prilagoditi dozu tokom lečenja fluoksetinom, kao i nakon prekida njegove primene (videti odeljke 4.4. i 4.8.).

Krvarenje Kod primene selektivnih inhibitora preuzimanja serotonina prijavljeni su slučajevi poremećaja krvarenja na koži, kao što su ekhimoze i purpura. Ekhimoze su prijavljene kao povremen događaj u toku terapije fluoksetinom. Druge hemoragijske manifestacije (npr. ginekološke hemoragije, gastrointestinalna i druga kožna i mukozna krvarenja) su retko prijavljivana. Neophodan je oprez kod pacijenata koji uzimaju SSRI, posebno ukoliko se istovremeno primenjuju i oralni antikoagulansi, lekovi koji utiču na funkciju trombocita (npr. atipični antipsihotici, kao što su klozapin, fenotiazini, većina tricikličnih antidepresiva, aspirin, nesteroidni antiinflamatorni lekovi), ili drugi lekovi koji mogu povećati rizik od krvarenja, kao i kod pacijenata sa poremećajem krvarenja u istoriji bolesti (videti odeljak 4.5).

Inhibitori agregacije trombocita i selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina (engl. selective serotonin reuptake inhibitors, SSRI): povećan rizik od gastrointestinalnog krvarenja sa NSAIL (videti odeljak 4.4).

Gastrointestinalno krvarenje, ulceracije i perforacije Gastrointestinalno krvarenje, ulceracije ili perforacije, koje mogu biti sa smrtnim ishodom, a prijavljene su pri upotrebi svih NSAIL, mogu se javiti u bilo kom trenutku za vreme terapije, sa ili bez simptoma upozorenja ili ranije istorije gastrointestinalnih stanja. Rizik od gastrointestinalnog krvarenja, ulceracija ili perforacija je veći sa povećanjem doze NSAIL, kod pacijenata sa istorijom ulkusne bolesti, posebno sa komplikacijama krvarenja ili perforacijom (videti odeljak 4.3), kao i kod starijih pacijenata. Kod ovih pacijenta terapiju treba početi najmanjom mogućom dozom leka. Treba razmotriti kombinovanu terapiju sa lekovima za zaštitu želudačne sluzokože (npr. misoprostol ili inhibitori protonske pumpe) kod ovih pacijenta, kao i kod pacijenta koji istovremeno koriste male doze acetilsalicilne kiseline ili druge lekove koji povećavaju rizik od gastrointestinalnih komplikacija (videti tekst u nastavku i odeljak 4.5). Pacijenti sa istorijom gastrointestinalnih oboljenja, pogotovu stariji pacijenti, treba da prijave sve neuobičajene abdominalne simptome (posebno gastrointestinalno krvarenje), naročito ako su ove pojave primećene u početnim fazama terapije. Preporučuje se oprez kod pacijenata koji istovremeno uzimaju lekove koji mogu povećati rizik od ulceracije ili krvarenja, kao što su kortikosteroidi za oralnu primenu, antikoagulansi (npr. varfarin), selektivni inhibitori preuzimanja serotonina ili antiagregacijski lekovi kao što je acetilsalicilna kiselina (videti odeljak 4.5).

Gastrointestinalno krvarenje, ulceracije i perforacije Gastrointestinalno krvarenje, ulceracije ili perforacije, koje mogu biti sa smrtnim ishodom, a prijavljene su pri upotrebi svih NSAIL, mogu se javiti u bilo kom trenutku za vreme terapije, sa ili bez simptoma upozorenja ili ranije istorije gastrointestinalnih stanja. Rizik od gastrointestinalnog krvarenja, ulceracija ili perforacija je veći sa povećanjem doze NSAIL, kod pacijenata sa istorijom ulkusne bolesti posebno sa komplikacijama krvarenja ili perforacijom (videti odeljak 4.3), kao i kod starijih pacijenata. Kod ovih pacijenata terapiju treba početi najmanjom mogućom dozom leka. Treba razmotriti kombinovanu terapiju sa lekovima za zaštitu želudačne sluzokože (npr. misoprostol ili inhibitori protonske pumpe) kod ovih pacijenata, kao i kod pacijenata koji istovremeno koriste male doze acetilsalicilne kiseline ili druge lekove koji povećavaju rizik od gastrointestinalnih komplikacija (videti tekst u nastavku i odeljak 4.5). Pacijenti sa istorijom gastrointestinalnih oboljenja, pogotovo stariji pacijenti, treba da prijave sve neuobičajene abdominalne simptome (posebno gastrointestinalno krvarenje), naročito ako su ove pojave primećene u početnim fazama lečenja. Savetuje se oprez kod pacijenata koji istovremeno uzimaju lekove koji mogu povećati rizik od ulceracije ili krvarenja, kao što su kortikosteroidi za oralnu primenu, antikoagulansi kao što je varfarin, selektivni inhibitori preuzimanja serotonina ili antiagregacijski lekovi kao što je acetilsalicilna kiselina (videti odeljak 4.5).

Антиагрегационим лековима и селективним инхибиторима поновног преузимања серотонина: Повећан ризик од појаве гастроинтестиналног крварења (видети одељак 4.4).

Безбедност примене за гастроинтестинални тракт Гастроинтестинално крварење, улцерације или перфорације, које могу имати смртан исход, забележене су приликом примене НСАИЛ и могу се појавити у било ком тренутку током лечења са или без појаве симптома упозорења и претходне историје озбиљних гастроинтестиналних догађаја. Ризик од појаве гастроинтестиналног крварења, улцерација или перфорација је већи са повећањем дозе НСАИЛ и код пацијената са историјом улкусне болести, посебно са компликацијама крварења или перфорацијом (видети одељак 4.3) и код старијих пацијената. Код ових пацијената терапију треба започети најмањом доступном дозом. Код ових пацијената чија стања захтевају истовремено примену мале дозе ацетилсалицилне киселине или других лекова који могу повећати ризик од настанка нежељених гастроинтестиналних догађаја треба размотрити комбиновану терапију са заштитним лековима (нпр. мисопростол или инхибитори протонске пумпе) (видети у наставку текста и одељак 4.5). Пацијенти са историјом гастроинтестиналних обољења, нарочито старији пацијенти, треба да пријаве сваки неуобичајен абдоминални симптом (нарочито гастроинтестинално крварење), посебно на почетку примене лека. Потребан је опрез код пацијената који истовремено примењују лекове који могу повећати ризик од појаве улцерација или крварења, попут кортикостероида за оралну употребу, антикоагуланаса као што је варфарин, селективних инхибитора поновног преузимања серотонина или антиагрегационих лекова, као што је ацетилсалицилна киселина (видети одељак 4.5). Уколико се код пацијената који примају ибупрофен јаве гастроинтестинално крварење или улцерације, лечење се мора прекинути. НСАИЛ треба пажљиво примењивати код пацијената са историјом гастроинтестиналних обољења (улцерозни колитис, Кронова болест), јер се та стања могу погоршати (видети одељак 4.8).

Антиагрегациони лекови и селективни инхибитори преузимања серотонина (ССРИ): повећани ризик од гастроинтестиналног крварења (видети одељак 4.4).

Гастроинтестинални поремећаји: НСАИЛ треба пажљиво давати пацијентима са гастроинтестиналним обољењима у анамнези (улцерозни колитис, Кронова болест), јер може доћи до њиховог погоршања (видети одељак 4.8). Гастроинтестинално крварење, улцерација или перфорација, који могу бити са смртним исходом, пријављени су са свим НСАИЛ у било ком тренутку за време лечења, са или без симптома упозорења или раније историје гастроинтестиналних стања. Ризик од гастроинтестиналног крварења, улцерације или перфорације је већи са повећањем доза НСАИЛ, код пацијената са чиром у анамнези, посебно са компликацијама крварења или перфорацијом (видети одељак 4.3) и код старијих особа. Ти пацијенти би требало да започну лечење најмањом доступном дозом. Пацијенти са историјом гастроинтестиналне токсичности, посебно старије особе, треба да пријаве све неуобичајене абдоминалне симптоме (посебно гастроинтестинално крварење), посебно у почетним фазама лечења. Саветује се опрез пацијенатима који истовремено узимају лекове који могу повећати ризик од улцерације или крварења, као што су орални кортикостероиди, антикоагуланси као што је варфарин, селективни инхибитори преузимања серотонина или антитромботици као што је ацетилсалицилнa киселинa (видети одељак 4.5). Када дође до гастроинтестиналног крварења или улцерације код пацијената који узимају ибупрофен, терапију треба прекинути.

Инхибитори агрегације тромбоцита и селективни инхибитори поновног преузимања серотонина (енгл. selective serotonin reuptake inhibitors, SSRI): повећан ризик од гастроинтестиналног крварења са НСАИЛ (видети oдељак 4.4). 6 oд 11