flekainid i propranolol

Антиаритмици групе II: Треба узети у обзир могућност за адитивни негативни инотропни ефекат антиаритмика из групе II (нпр. бета блокатори), ако су примењивани истовремено са флекаинидом.

Животно угрожавајући или понекад и нежељени догађаји са смртним исходом се могу јавити услед интеракције које узоркују повећања концентрације лека у плазми (видети одељак 4.9). Флекаинид се у великој мери метаболише помоћу CYP2D6, па истовремена примена са лековима који инхибирају (нпр. антидепресиви, неуролептици, пропранолол, ритонавир, неки антихистаминици) или индукују (нпр. фенитоин, фенобарбитон, карбамазепин) овај изоензим може респективно, повећати или смањити концентрацију флекаинида у плазми.

Интеракције са лековима могу такође повећати осетљивост на лек и довести до концентрација лека у плазми које су веће од терапијских (видети одељак 4.5).

Чини се да његов метаболизам укључује цитохром P450 изоензим CYP2D6, који показује генетски полиморфизам.

Antiaritmici grupe II: Istovremena primena flekainida sa antiaritmicima iz grupe II (npr. beta blokatori i drugi depresori srčanog ritma) može imati aditivni negativni inotropni efekat.

Životno ugrožavajući ili ponekad i neželjeni događaji sa smrtnim ishodom se mogu javiti usled interakcija koje dovode do povećanja koncentracije leka u plazmi (videti odeljak 4.9). Flekainid se u velikoj meri metaboliše pomoću citohroma P450 CYP2D6, pa istovremena primena sa lekovima koji inhibiraju (npr. antidepresivi, neuroleptici, propranolol, ritonavir, neki antihistaminici) ili indukuju (npr.fenitoin, fenobarbiton, karbamazepin) ovaj izoenzim može povećati ili smanjiti koncentraciju flekainida u plazmi.

Povećana osetljivost na lek i koncentracija leka u plazmi koja je veća od terapijske može biti i posledica interakcije između lekova (videti odeljak 4.5).

Metabolizam flekainida uključuje citohrom P450 izoenzim CYP2D6, koji pokazuje genetski polimorfizam.