maravirok i flekainid

Na osnovu in vitro i kliničkih podataka, potencijal maraviroka da utiče na farmakokinetiku lekova koji se istovremeno upotrebljavaju je nizak. In vitro ispitivanja pokazala su da maravirok u klinički značajnim koncentracijama ne inhibira OATP1B1, MRP2 ili bilo koji od glavnih enzima P450 (CYP1A2, CYP2B6, CYP2C8, CYP2C9, CYP2C19, CYP2D6 i CYP3A4). Maravirok nije pokazao klinički značajano dejstvo na farmakokinetiku midazolama, oralnih kontraceptiva etinilestradiola i levonorgestrela, ili na odnos 6β- hidroksikortizola/kortizola u urinu, ukazujući na nepostojanje inhibicije ili indukcije CYP3A4 u uslovima in vivo. Pri većoj izloženosti maraviroku ne može se isključiti potencijalna inhibicija CYP2D6. Renalni klirens maraviroka iznosi približno 23% ukupnog klirensa maraviroka u slučaju kada maravirok nije istovremeno primenjen sa CYP3A4 inhibitorima. In vitro studije su pokazale da maravirok u klinički značajnim koncentracijama ne inhibira ni jedan od većih transportera renalnog preuzimanja (OAT1, OAT3, OCT2, OCTN1 i OCTN2). Dodatno, istovremena primena maraviroka sa tenofovirom (supstrat renalne eliminacije) i kotrimoksazolom (sadrži trimetoprim, inhibitor transporta katjona u bubrezima), nije pokazala uticaj na farmakokinetiku maraviroka. Dodatno, istovremena primena maraviroka sa lamivudinom/zidovudinom nije pokazala uticaj maraviroka na farmakokinetiku lamivudina ( primarno se eliminiše putem bubrega) ili zidovudina (ne metaboliše se preko P450 i eliminiše se putem bubrega). Maravirok inhibira P-glikoprotein u uslovima in vitro (IC50 iznosi 183 mikromola). Međutim, maravirok ne utiče značajno na farmakokinetiku digoksina u uslovima in vivo. Ne može se isključiti mogućnost da maravirok može povećati izloženost dabigatran eteksilatu, supstratu P-glikoproteina.