fluoksetin i flekainid

Ostali lekovi koji se metabolišu putem CYP2D6 izoenzima Fluoksetin je snažan inhibitor izoenzima CYP2D6, tako da istovremena primena fluoksetina sa drugim lekovima koji se metabolišu posredstvom ovog sistema enzima, naročito onih koji imaju uzak terapijski indeks (kao što su flekainid, propafenon i nebivolol) i onih koji se titriraju, ali i sa lekovima kao što su atomoksetin, triciklični antidepresivi i risperidon, može dovesti do interakcija. Primenu ovih lekova treba započeti ili prilagoditi na najmanju efektivnu dozu. Ovo se takođe odnosi i ukoliko je fluoksetin primenjen u toku prethodnih 5 nedelja.

Ostali lekovi koji se metabolišu putem CYP2D6 izoenzima Fluoksetin je snažan inhibitor izoenzima CYP2D6, tako da istovremena primena fluoksetina sa drugim lekovima koji se takođe metabolišu posredstvom ovog enzimskog sistema, naročito onih koji imaju uzak terapijski indeks (kao što su flekainid, propafenon i nebivolol) i onih koji se titriraju, ali i sa lekovima kao što su atomoksetin, karbamazepin, triciklični antidepresivi i risperidon, može dovesti do interakcija. Primenu ovih lekova treba započeti sa najnižom efektivnom dozom ili prilagoditi na najnižu efektivnu dozu. Ovo se takođe odnosi i ukoliko je fluoksetin primenjen u toku prethodnih 5 nedelja.

Животно угрожавајући или понекад и нежељени догађаји са смртним исходом се могу јавити услед интеракције које узоркују повећања концентрације лека у плазми (видети одељак 4.9). Флекаинид се у великој мери метаболише помоћу CYP2D6, па истовремена примена са лековима који инхибирају (нпр. антидепресиви, неуролептици, пропранолол, ритонавир, неки антихистаминици) или индукују (нпр. фенитоин, фенобарбитон, карбамазепин) овај изоензим може респективно, повећати или смањити концентрацију флекаинида у плазми.

Интеракције са лековима могу такође повећати осетљивост на лек и довести до концентрација лека у плазми које су веће од терапијских (видети одељак 4.5).

Чини се да његов метаболизам укључује цитохром P450 изоензим CYP2D6, који показује генетски полиморфизам.

Антидепресиви: пароксетин, флуоксетин и други антидепресиви повећавају концентрације флекаинида у плазми; повећан ризик од настанка аритмија при истовременој примени са трицикличним антидепресивима.

Životno ugrožavajući ili ponekad i neželjeni događaji sa smrtnim ishodom se mogu javiti usled interakcija koje dovode do povećanja koncentracije leka u plazmi (videti odeljak 4.9). Flekainid se u velikoj meri metaboliše pomoću citohroma P450 CYP2D6, pa istovremena primena sa lekovima koji inhibiraju (npr. antidepresivi, neuroleptici, propranolol, ritonavir, neki antihistaminici) ili indukuju (npr.fenitoin, fenobarbiton, karbamazepin) ovaj izoenzim može povećati ili smanjiti koncentraciju flekainida u plazmi.

Povećana osetljivost na lek i koncentracija leka u plazmi koja je veća od terapijske može biti i posledica interakcije između lekova (videti odeljak 4.5).

Metabolizam flekainida uključuje citohrom P450 izoenzim CYP2D6, koji pokazuje genetski polimorfizam.

Antidepresivi: Paroksetin, fluoksetin i drugi antidepresivi povećavaju koncentraciju flekainida u plazmi. Istovremena primena sa tricikličnim antidepresivima dovodi do povećanog rizika od nastanka aritmija.