fenilefrin i linezolid

Pacijenti koji uzimaju triciklične antidepresive ili beta blokatore i pacijenti koji uzimaju ili su unutar poslednjih 14 dana uzimali inhibitore monoamonoksidaze (MAO I) (videti odeljak 4.5).

„Hipertenzivne interakcije” nastaju između Inhibitori monoaminooksidaze (MAO-I): simpatomimetičkih amina kao što je fenilefrin i inhibitora monoaminooksidaze (videti odeljak 4.3).

Kombinacije koje se ne preporučuju (odeljak 4.4): - Dopaminergički ergot alkaloidi (bromokriptin, kabergolin, lizurid i pergolid): rizik od vazokonstrikcije i/ili hipertenzivne krize - Vazokonstriktorni ergot alkaloidi (dihidroergotamin, ergotamin, metilergometrin, metisergid): rizik od vazokonstrikcije i/ili hipertenzivne krize - Linezolid: rizik od vazokonstrikcije i/ili hipertenzivne krize - Triciklični antidepresivi (desipramin, imipramin, nortriptilin): rizik od paroksizmalne hipertenzije sa mogućnošću aritmija (inhibicija ulaska adrenalina ili noradrenalina u simpatička vlakna). - Noradrenergičko-serotoninski antidepresivi (milnacipran, venlafaksin): rizik od paroksizmalne hipertenzije sa mogućnošću aritmija (inhibicija ulaska adrenalina ili noradrenalina u simpatička vlakna). - Selektivni inhibitori monoaminooksidaze tipa A (MAOI) (moklobemid, toloksatan): rizik od vazokonstrikcije i/ili hipertenzivne krize - Gvanetidin i slični lekovi: suštinsko povećanje krvnog pritiska (hiperaktivnost povezana sa smanjenjem simpatičkog tonusa i/ili inhibicije ulaska adrenalina ili noradrenalina u simpatička vlakna). Ukoliko je nemoguće izbeći ovu kombinaciju, koristiti uz oprez i smanjene doze simpatomimetičkog agensa. - Kardiotonični glikozidi, hinidin: povećan rizik od aritmija - Halogeni isparljivi anestetici (desfluran, enfluran, halotan, izofluran, metoksifluran, sevofluran): rizik od perioperativne hipertenzivne krize i aritmija. Kombinacije koje zahtevaju pažnju

Usled rizika od vazokonstrikcije i/ili hipertenzivne krize povezane sa njegovim indirektnim simpatomimetičkim dejstvom (pogledati odeljak 4.5), ne preporučuje se istovremena primena leka Biorphen 10 mg/ml i sledećih lekova: • dopaminergičkih (bromokriptin, kabergolin, lisurid, pergolid) ili vazokonstriktornih ergot alkaloida (dihidroergotamin, ergotamin ili metisergid, metilergometrin), • u kombinaciji sa linezolidom

Kombinacije koje se ne preporučuju (pogledati odeljak 4.4): - Dopaminergički ergot alkaloidi (bromokriptin, kabergolin, lizurid i pergolid): rizik od vazokonstrikcije i/ili hipertenzivne krize. - Vazokonstriktorni ergot alkaloidi (dihidroergotamin, ergotamin, metilergometrin, metisergid): rizik od vazokonstrikcije i/ili hipertenzivne krize. - Linezolid: rizik od vazokonstrikcije i/ili hipertenzivne krize - Triciklični antidepresivi (desipramin, imipramin, nortriptilin): rizik od paroksizmalne hipertenzije sa mogućnošću aritmija (inhibicija ulaska adrenalina ili noradrenalina u simpatička vlakna). - Noradrenergičko-serotoninski antidepresivi (milnacipran, venlafaksin): rizik od paroksizmalne hipertenzije sa mogućnošću aritmija (inhibicija ulaska adrenalina ili noradrenalina u simpatička vlakna). - Selektivni inhibitori monoaminooksidaze tipa A (MAOI) (moklobemid, toloksatan): rizik od vazokonstrikcije i/ili hipertenzivne krize - Gvanetidin i slični lekovi: suštinsko povećanje krvnog pritiska (hiperaktivnost povezana sa smanjenjem simpatičkog tonusa i/ili inhibicije ulaska adrenalina ili noradrenalina u simpatička vlakna). Ukoliko je nemoguće izbeći ovu kombinaciju, koristiti uz oprez i smanjene doze simpatomimetičkog agensa. - Kardiotonični glikozidi, hinidin: povećan rizik od aritmija. - Halogeni isparljivi anestetici (desfluran, enfluran, halotan, izofluran, metoksifluran, sevofluran): rizik od perioperativne hipertenzivne krize i aritmija. Kombinacije koje zahtevaju pažnju

Usled rizika od vazokonstrikcije i/ili hipertenzivne krize povezane sa njegovim indirektnim simpatomimetičkim dejstvom (pogledati odeljak 4.5), ne preporučuje se istovremena primena leka Biorphen i sledećih lekova:  dopaminergičkih (bromokriptin, kabergolin, lisurid, pergolid) ili vazokonstriktornih ergot alkaloida (dihidroergotamin, ergotamin ili metisergid, metilergometrin),  u kombinaciji sa linezolidom

Ako ne postoji mogućnost stalnog praćenja i merenja krvnog pritiska, linezolid ne treba davati pacijentima sa sledećim kliničkim stanjima ili pacijentima koji istovremeno primaju sledeće vrste lekova: - Pacijenti sa nekontrolisanom hipertenzijom, feohromocitomom, karcinoidnim tumorom, tireotoksikozom, bipolarnom depresijom, shizoafektivnim poremećajem, akutnim stanjima konfuzije. - Pacijenti koji uzimaju neki od sledećih lekova: inhibitore ponovnog preuzimanja serotonina (videti odeljak 4.4), triciklične antidepresive, agoniste 5-HT1 serotoninskih receptora (triptane), simpatikomimetičke supstance sa direktnim ili indirektnim delovanjem (uključujući adrenergičke bronhodilatatore, pseudoefedrin i fenilpropanolamin), vazopresivne supstance (npr. adrenalin, noradrenalin), dopaminergičke supstance (npr. dopamin, dobutamin), petidin ili buspiron.

MAO inhibitori povećavaju oralnu bioiskoristljivost i smanjuju razgradnju fenilefrina i potenciraju njegove efekte kao i efekte lerimazolina na kardiovaskularni sistem.  Rezerpin i drugi lekovi

fenilefrin i lerimazolin se dovoljno resorbuju da intereaguju sa drugim lekovima. Naročito treba voditi računa kod istovremene primene inhibitora MAO i lekova koji prazne depoe kateholamina, jer potenciraju sistemske kardiovaskularne efekte fenilefrina i lerimazolina

Nakon nazalne primene, fenilefrin se resorbuje u malim količinama ali ipak dovoljno da dovede do neželjenih interakcija sa drugim lekovima ili pogoršanja stanje kardiovaskularnih bolesnika. Fenilefrin se neravnomerno resorbuje iz digestivnog trakta jer se odmah metaboliše u crevima i jetri pomoću enzima monoaminooksidaze (MAO). Bioiskoristljivost fenilefrina je mala, oko 40%. Volumen distribucije je 200-500 L. Ne zna se da li se vezuje za proteine plazme. Fenilefrin se razgrađuje u svim tkivima ali pre svega u crevima i jetri. Metabolizam je ekstenzivan do sulfata i glukuronida koji se zatim eliminišu putem bubrega. Metaboliti nisu aktivni a poluvreme eliminacije je 2-3 h. Podaci o farmakokinetici lerimazolina ne postoje. Ipak sigurno je da se deo resorbuje iz nosne sluznice u sistemsku cirkulaciju i da može da intereaguje sa drugim lekovima kao što su MAO inhibitori i lekovi koji prazne depoe kateholamina (rezerpin i sl.)