etinilestradiol i fenobarbital

supstance koje indukuju mikrozomalne enzime jetre, kao što su rifampicin, rifabutin, barbiturati, primidon, fenilbutazon, fenitoin, deksametazon, grizeofulvin, topiramat, određeni inhibitori proteaze i modafinil. - Hypericum perforatum (kantarion) i ritonavir (verovatno indukcijom mikrozomalnih enzima jetre). Žene koje su na terapiji prethodno navedenim grupama lekova treba privremeno da koriste barijernu metodu ili neku drugu metodu kontracepcije. Žene koje primenjuju lekove koji indukuje mikrozomalne enzime treba da koriste barijernu metodu tokom 28 dana dok uzimaju lek i tokom još 28 dana nakon obustave leka. U slučaju da barijerni metod kontracepcije traje duže od cikulsa uzimanja tableta, žena treba da započne naredno pakovanje izostavivši uobičajeni period bez tableta.

Sniženje vrednosti etinilestradiola u serumu može dovesti do povećanja incidence probojnih krvarenja i menstrualnih poremećaja i može smanjiti efikasnost kombinovanog oralnog kontraceptiva. Preporučuje se upotreba nehormonskih metoda kontracepcije (npr. kondom i spermicidi) istovremeno sa lekom Lindynette 20 kada se istovremeno primenjuju lekovi koji sadrže etinilestradiol i supstance koje mogu sniziti nivo etinilestradiola. Kod dugotrajne primene ovih supstanci, kombinovane oralne kontraceptive ne treba razmatrati kao poželjnu metodu kontracepcije. Upotrebu dodatnih nehormonskih metoda kontracepcije treba obustaviti najmanje 7 dana nakon obustave supstanci koje mogu dovesti do sniženja nivoa etiniliestradiola u serumu. Produžena upotreba dodatnih nehormonskih kontraceptiva je opravdana i nakon obustave induktora mikrozomalnih enzima jetre, koji snižavaju nivoe etinilestradiola u serumu. Ponekad je potrebno nekoliko nedelja da indukcija enzima u potpunosti prestane. Ovo zavisi od doze, dužine primene i brzine eliminacije induktora.

Induktori enzima Interakcije koje se javljaju pri istovremenoj primeni lekova koji su induktori mikrozomalnih enzima (posebno citohrom P450 3A4) i koje dovode do povećanog klirensa polnih hormona, mogu da dovedu i do probojnog krvarenja i/ili neefikasnosti kontracepcije. Indukcija enzima se može primetiti već nakon nekoliko dana terapije lekovima koji indukuju enzime. Maksimalna indukcija enzima se obično postiže tokom nekoliko nedelja primene. Nakon obustave primene lekova koji indukuju enzme, indukcija enzima se može održati oko otprilike 4 nedelje. Žene koje su na kraćoj terapiji bilo kojim od ovih lekova, treba privremeno da koriste barijernu kontracepciju uz primenu KOK ili da izaberu drugu metodu kontracepcije. Barijerne metode kontracepcije treba koristiti tokom istovremene primene leka i 28 dana nakon prestanka primene leka. Ukoliko se period u kojem se koristi barijerna kontracepcija produži i pacijentkinja potroši tekuće pakovanje, potrebno je da se odmah nastavi sa primenom narednog pakovanja KOK. U ovom slučaju, menstrualno krvarenje ne treba da se očekuje pre završetka drugog pakovanja. Ukoliko kod pacijentkinje ne dođe do krvarenja u vremenskom periodu tokom koga se ne uzimaju tablete posle potrošenog i drugog pakovanja, potrebno je da se isključi mogućnost trudnoće pre nego što se počne sa narednim pakovanjem. Žene koje su na dugotrajnoj terapiji lekovima koji su induktori enzima, treba da koriste druge oblike kontracepcije. Za sledeće lekove je utvrđeno da stupaju u klinički značajne interakcije sa KOK:  Antikonvulzivi: barbiturati (uključujući fenobarbiton), pirimidon, fenitoin, karbamazepin, okskarbazepin, topiramat  Antibiotici/antimikotici: grizeofulvin, rifampicin  Biljni lekovi: biljni lekovi na bazi kantariona (Hypericum perforatum)  Antiretrovirusni lekovi: ritonavir, nelfinavir, nevirapin