erlotinib i karbamazepin

Snažni induktori aktivnosti CYP3A4 pojačavaju metabolizam erlotiniba i značajno smanjuju koncentracije erlotiniba u plazmi. U jednoj kliničkoj studiji, istovremena upotreba erlotiniba i rifampicina (u dozi od 600 mg oralno, jednom dnevno tokom 7 dana), snažnog induktora CYP3A4, dovela je do smanjenja medijane vrednosti PIK erlotiniba od 69%. Istovremena primena rifampicina sa pojedinačnom dozom od 450 mg erlotiniba dovela je do srednje izloženosti erlotinibu (PIK) od 57,5% izloženosti nakon pojedinačne doze od 150 mg erlotiniba bez primene rifampicina. Zbog toga je potrebno izbegavati istovremenu primenu erlotiniba sa CYP3A4 induktorima. Za pacijente kod kojih je potrebno istovremeno lečenje lekom Erlotinib Actavis i snažnim CYP3A4 induktorom kao što je rifampicin, treba razmotriti povećanje doze na 300 mg pritom pažljivo pratiti bezbednost pacijenta (uključujući funkcije bubrega i jetre i elektrolite u serumu) i, ukoliko se dobro podnosi u periodu dužem od dve nedelje, treba razmotriti dalje povećanje do 450 mg uz pažljivo praćenje bezbednosti terapije. Do smanjene izloženosti erlotinibu može doći i pri istovremenoj upotrebi drugih induktora, npr. fenitoina, karbamazepina, barbiturata ili kantariona (Hypericum perforatum). Treba biti oprezan kada se ove aktivne supstance kombinuju sa erlotinibom. Treba uzeti u obzir i druge terapijske opcije koje nemaju snažnu CYP3A4 indukcionu aktivnost, kad god je to moguće.

Ispitivanja interakcija sprovedena su samo kod odraslih.

Interakcije sa drugim lekovima Snažni induktori CYP3A4 mogu da smanje efikasnost erlotiniba, dok snažni inhibitori CYP3A4 mogu da dovedu do pojačane toksičnosti. Istovremenu terapiju erlotinibom sa lekovima ovog tipa treba izbegavati (videti odeljak 4.5).

Snažni induktori aktivnosti CYP3A4 pojačavaju metabolizam erlotiniba i značajno smanjuju koncentracije erlotiniba u plazmi. U kliničkoj studiji pokazano je da istovremena primena erlotiniba i rifampicina (600 mg oralno, jednom dnevno u periodu od 7 dana), snažnog induktora CYP3A4, dovela do 69% smanjenja medijane vrednosti PIK erlotiniba. Istovremena primena rifampicina sa pojedinačnom dozom erlotiniba od 450 mg dovela je do srednje izloženosti erlotinibu (PIK) od 57,5% u odnosu na izloženost nakon pojedinačne doze od 150 mg erlotiniba u terapiji bez rifampicina. Iz tog razloga je potrebno izbegavati istovremenu primenu erlotiniba sa CYP3A4 induktorima. Kod pacijenata kod kojih je potrebna istovremena primena erlotiniba i snažnog induktora CYP3A4, kao što je rifampicin, treba razmotriti povećanje doze na 300 mg uz pažljivo praćenje pacijenta sa aspekta bezbednosti primene (uključujući praćenje parametara funkcije jetre i bubrega i serumske elektrolite), i ukoliko se dobro podnosi u periodu dužem od 2 nedelje, treba razmotriti dalje povećanje doze na 450 mg uz pažljivo praćenje bezbednosti terapije. Do smanjene izloženosti takođe može doći i pri primeni drugih induktora npr. fenitoina, karbamazepina, barbiturata ili kantariona (Hypericum perforatum). Potreban je oprez pri istovremenoj primeni ovih aktivnih supstanci sa erlotinibom. Kada god je moguće, treba razmotriti druge terapijske opcije, bez snažne CYP3A4 indukcione aktivnosti.

Interakcije su bile ispitivane samo na odraslim osobama.

Interakcije sa drugim lekovima Snažni induktori CYP3A4 mogu smanjiti efikasnost erlotiniba, dok snažni inhibitori CYP3A4 mogu dovesti do povećanja toksičnosti. Istovremenu primenu ovakvih lekova i erlotiniba treba izbegavati (videti odeljak 4.5).

Snažni induktori aktivnosti CYP3A4 pojačavaju metabolizam erlotiniba i značajno smanjuju koncentracije erlotiniba u plazmi. U kliničkom ispitivanju pokazano je da istovremena primena erlotiniba i rifampicina (600 mg oralno, jednom dnevno u periodu od 7 dana), snažnog induktora CYP3A4, dovela do 69% smanjenja medijane vrednosti PIK erlotiniba. Istovremena primena rifampicina sa pojedinačnom dozom erlotiniba od 450 mg dovela je do srednje izloženosti erlotinibu (PIK) od 57,5% u odnosu na izloženost nakon pojedinačne doze od 150 mg erlotiniba u terapiji bez rifampicina. Iz tog razloga je potrebno izbegavati istovremenu primenu erlotiniba sa CYP3A4 induktorima. Kod pacijenata kod kojih je potrebna istovremena primena erlotiniba i snažnog induktora CYP3A4, kao što je rifampicin, treba razmotriti povećanje doze na 300 mg uz pažljivo praćenje pacijenta sa aspekta bezbednosti primene (uključujući funkciju bubrega i jetre i elektrolite u serumu), i ukoliko se dobro podnosi u periodu dužem od 2 nedelje, treba razmotriti dalje povećanje doze na 450 mg uz pažljivo praćenje bezbednosti terapije. Do smanjene izloženosti takođe može doći i pri primeni drugih induktora npr. fenitoina, karbamazepina, barbiturata ili kantariona (Hypericum perforatum). Potreban je oprez pri istovremenoj primeni ovih aktivnih supstanci sa erlotinibom. Kada god je moguće, treba razmotriti druge terapijske opcije, bez snažne CYP3A4 indukcione aktivnosti.

Снажни индуктори активности CYP3А4 појачавају метаболизам ерлотиниба и значајно смањују концентрације ерлотиниба у плазми. У клиничком испитивању показано је да је истовремена примена ерлотиниба и рифампицина (600 mg орално, једном дневно у периоду од 7 дана), снажног индуктора CYP3А4, довела до 69% смањења медијане вредности ПИК ерлотиниба. Истовремена примена рифампицина са појединачном дозом ерлотиниба од 450 mg довела је до средње изложености ерлотинибу (ПИК) од 57,5% у односу на изложеност након појединачне дозе од 150 mg ерлотиниба у терапији без рифампицина. Из тог разлога је потребно избегавати истовремену примену ерлотиниба са CYP3А4 индукторима. Код пацијената код којих је потребна истовремена примена ерлотиниба и снажног индуктора CYP3А4, као што је рифампицин, треба размотрити повећање дозе на 300 mg уз пажљиво праћење пацијента са аспекта безбедности примене (укључујући функцију јетре и бубрега и серумске електролите), и уколико се добро подноси у периоду дужем од 2 недеље, треба размотрити даље повећање дозе на 450 mg уз пажљиво праћење безбедности терапије. До смањене изложености такође може доћи и при примени других индуктора нпр. фенитоина, карбамазепина, барбитурата или кантариона (hypericum perforatum). Потребан је опрез при истовременој примени ових активних супстанци са ерлотинибом. Када год је могуће, треба размотрити друге терапијске опције, без снажне CYP3А4 индукционе активности.

Испитивања интеракција вршена су само код одраслих.

Интеракције са другим лековима Снажни индуктори CYP3A4 могу смањити ефикасност ерлотиниба, док снажни инхибитори CYP3A4 могу довести до повећања токсичности. Истовремену примену лекова овог типа и ерлотиниба треба избегавати (видети одељак 4.5).

Snažni induktori aktivnosti CYP3A4 pojačavaju metabolizam erlotiniba i značajno smanjuju koncentracije erlotiniba u plazmi. U jednoj kliničkoj studiji, istovremena upotreba erlotiniba i rifampicina (u dozi od 600 mg oralno, jednom dnevno tokom 7 dana), snažnog induktora CYP3A4, dovelo je do smanjenja medijane vrednosti PIK erlotiniba od 69%. Istovremena primena rifampicina sa pojedinačnom dozom od 450 mg erlotiniba dovela je do srednje izloženosti erlotinibu (PIK) od 57,5% izloženosti nakon pojedinačne doze od 150 mg erlotiniba bez rifampicina. Zbog toga potrebno je izbegavati istovremenu primenu leka Inopran sa CYP3A4 induktorima. Za pacijente kojima je potrebno istovremeno lečenje lekom Inopran i snažnim CYP3A4 induktorima, kao što je rifampicin, treba razmotriti povećanje doze na 300 mg pritom pažljivo pratiti bezbednost pacijenta (uključujući funkcije bubrega i jetre i elektrolite u serumu), i ukoliko se dobro podnosi u periodu dužem od dve nedelje, treba razmotriti dalje povećanje na 450 mg uz pažljivo praćenje bezbednosti terapije. Do smanjene izloženosti erlotinibu može doći i pri istovremenoj upotrebi drugih induktora, npr. fenitoina, karbamazepina, barbiturata ili kantariona (Hypericum perforatum). Treba biti oprezan i kada se ove aktivne supstance kombinuju sa erlotinibom. Treba uzeti u obzir i druge terapijske opcije koje nemaju snažnu CYP3A4 indukcionu aktivnost, kad god je to moguće.