hidroksikarbamid i erlotinib

Ukoliko se lek Litalir koristi istovremeno sa drugim mijelosupresivnim lekovima, može biti neophodno prilagođavanje doza. Stariji pacijenti Stariji pacijenti mogu biti osetljiviji na dejstvo leka Litalir, kada bi trebalo primenjivati manje doze ovog leka. Deca Režim doziranja u ovoj populaciji nije utvrđen jer su retke indikacije za primenu leka kod dece. Pacijenti sa oštećenom funkcijom bubrega S obzirom na to da se ovaj lek eliminiše putem bubrega, treba razmotriti smanjenje doze leka Litalir u ovoj populaciji. Način primene leka Oralna upotreba. Ako pacijent to želi, ili ukoliko ima teškoća sa gutanjem kapsule, sadržaj kapsule se može rastvoriti u čaši vode i odmah popiti. Može da se desi da ne dođe do rastvaranja neke slabo rastvorljive pomoćne materije i da ona pluta na površini. Sadržaj kapsule ne sme da se inhalira, niti sme da dođe u direktan kontakt sa kožom ili sluzokožom. Ukoliko dođe do prosipanja, sadržaj se mora odmah obrisati.

Neki slučajevi bili su posledica teške dehidratacije usled dijareje, povraćanja i/ili anoreksije, dok je u drugim slučajevima istovremena hemioterapija bila doprinoseći faktor. Kod mnogo težih slučajeva dijareje ili dijareja koje traju duže ili dovode do dehidratacije, naročito u grupama pacijenata sa otežavajućim faktorima rizika (posebno istovremena hemioterapija ili primena drugih lekova, simptomi ili oboljenja ili druga predisponirajuća stanja, uključujući i starije životno doba) terapiju lekom Erlotinib Actavis treba prekinuti i sprovesti adekvatne mere, u cilju intenzivne rehidratacije pacijenta intravenskim putem. Dodatno, kod pacijena sa rizikom od dehidratacije treba pratiti funkciju bubrega i koncentraciju elektrolita u serumu, uključujući kalijum.

Do nekih slučajeva je došlo nakon teške dehidratacije usled dijareje, povraćanja i/ili anoreksije, dok su u nekim slučajevima uzroci nejasni usled istovremeno primenjene hemioterapije. U slučajevima teže ili upornije dijareje, ili stanjima koja vode dehidrataciji, posebno u grupama pacijenata sa otežavajućim faktorima rizika (posebno istovremena hemioterapija i primena drugih lekova, simptomi ili oboljenja ili druga predisponirajuća stanja, uključujući i starije životno doba) terapiju lekom Erlotinib Corapharm treba prekinuti i sprovesti adekvatne mere u cilju intenzivne rehidratacije pacijenata intravenskim putem. Dodatno, kod pacijenata koji su pod rizikom od dehidratacije potrebno je pratiti funkciju bubrega i elektrolite u serumu, uključujući kalijum.

Neki slučajevi su bili posledica teške dehidratacije usled dijareje, povraćanja i/ili anoreksije, dok su u nekim slučajevima uzroci nejasni usled istovremeno primenjene hemioterapije. U slučajevima teže ili upornije dijareje, ili stanjima koja vode dehidrataciji, posebno u grupama pacijenata sa otežavajućim faktorima rizika (pogotovo istovremena hemioterapija i primena drugih lekova, simptomi ili oboljenja ili druga predisponirajuća stanja, uključujući i starije životno doba) terapiju lekom Erlotinib Remedica treba prekinuti i sprovesti adekvatne mere u cilju intenzivne rehidratacije pacijenata intravenskim putem. Pored toga, kod pacijenata koji su pod rizikom od dehidratacije potrebno je pratiti funkciju bubrega i elektrolite u serumu, uključujući kalijum.

Неки случајеви били су последица тешке дехидратације услед дијареје, повраћања и/или анорексије, док је у другим случајевима истовремена хемиотерапија била доприносећи фактор. У случајевима теже или упорније дијареје, или стањима која воде дехидратацији, посебно у групама пацијената са отежавајућим факторима ризика (поготово истовремена хемиотерапија и примена других лекова, симптоми или обољења или друга предиспонирајућа стања, укључујући и старије животно доба) терапију ерлотинибом треба прекинути и спровести адекватне мере у циљу интензивне рехидратације пацијената интравенским путем. Додатно, код пацијената који су под ризиком од дехидратације потребно је пратити функцију бубрега и електролите у серуму, укључујући калијум.

Neki slučajevi bili su posledica teške dehidratacije usled dijareje, povraćanja i/ili anoreksije, dok je u drugim slučajevima istovremena hemioterapija bila doprinoseći faktor. Kod mnogo težih slučajeva dijareja ili dijareja koje traju duže ili dovode do dehidratacije, naročito u grupi pacijenata sa otežavajućim faktorima rizika (posebno istovremena hemioterapija ili primena drugih lekova, simptomi ili oboljenja ili druga predisponirajuća stanja, uključujući i starije životno doba) terapiju lekom Inopran treba prekinuti i sprovesti adekvatne mere, u cilju intenzivne rehidratacije pacijenta intravenskim putem. Dodatno, u cilju prevencije rizika od dehidratacije treba pratiti funkciju bubrega i koncentraciju elektrolita u serumu, uključujući kalijum.

Mijelosupresivna aktivnost može biti povećana ukoliko je pacijent primao ili prima radioterapiju ili citotoksičnu terapiju.

Depresija koštane srži je verovatnija kod pacijenata koji su prethodno bili na radioterapiji ili primali citotoksične lekove za lečenje malignih oboljenja. Kod njih treba davati lek Litalir uz oprez. Oporavak od mijelosupresije je brz kada se prekine primena leka Litalir.

Kod pacijenata koji su na terapiji hidroksikarbamidom, naročito ukoliko koriste druge citotoksične lekove, treba imati u vidu mogućnost povećanih vrednosti mokraćne kiseline, koja može dovesti do nastanka gihta ili u najgorem slučaju nefropatije uzrokovane mokraćnom kiselinom. Zbog toga je važno da se nivo mokraćne kiseline prati redovno i da se za vreme terapije unose velike količine tečnosti.

Gastrointestinalne perforacije Pacijenti koji primaju lek Erlotinib Actavis imaju povećan rizik od razvoja gastrointestinalne perforacije, koja je uočena povremeno (uključujući neke slučajeve sa smrtnim ishodom). Povećan rizik imaju pacijenti koji istovremeno primaju neki od antiangiogenih lekova, kortikosteroide, NSAIL i/ili hemioterapiju taksanima, ili oni koji u anamnezi imaju peptički ulkus ili divertikularnu bolest. Primenu leka Erlotinib Actavis treba trajno prekinuti kod pacijenata kod kojih se razvije gastrointestinalna perforacija (videti odeljak 4.8).

Gastrointestinalna perforacija Pacijenti na terapiji erlotinibom imaju povećan rizik od razvoja gastrointestinalne perforacije, koja je uočena povremeno (uključujući i pojedine slučajeve sa smrtnim ishodom). Pacijenti koji imaju povećan rizik su oni na istovremenoj terapiji antiangiogenim lekovima, kortikosteroidima, NSAIL i/ili hemioterapiji zasnovanoj na taksanima ili oni koji u anamnezi imaju peptički ulkus ili divertikularnu bolest. Terapiju erlotinibom treba trajno prekinuti kod pacijenata kod kojih dođe do razvoja gastrointestinalne perforacije (videti odeljak 4.8).