eplerenon i karbamazepin

CYP3A4 induktori Istovremena primena kantariona (jak CYP3A4 induktor) sa eplerenonom je dovela do smanjenja PIK eplerenona za 30%. Još izrazitije smanjenje PIK može se javiti kada se koriste snažniji CYP3A4 induktori, kao što je rifampicin. Zbog rizika od smanjenja efikasnosti eplerenona, ne preporučuje se istovremena primena snažnih CYP3A4 induktora (kao što su rifampicin, karbamazepin, fenitoin, fenobarbital i kantarion) sa eplerenonom (videti odeljak 4.4).

CYP3A4 Induktori Istovremena primena kantariona (CYP3A4 induktor) i eplerenona izazvala je smanjenje PIK eplerenona za 30%. Do izraženijeg smanjenja PIK eplerenona može doći primenom snažnijih CYP3A4 induktora, poput rifampicina. Zbog rizika od smanjene efikasnosti eplerenona, ne preporučuje se istovremena primena snažnih induktora CYP3A4 (npr. rifampicina, karbamazepina, fenitoina, fenobarbitala i kantariona) i eplerenona (videti odeljak 4.4).

CYP3A4 induktori Istovremena primena kantariona (snažan CYP3A4 induktor) sa eplerenonom je dovela do smanjenja PIK eplerenona za 30%. Još izrazitije smanjenje PIK može se javiti kada se primenjuje snažniji CYP3A4 induktor, kao što je rifampicin. Zbog rizika od smanjenja efikasnosti eplerenona, istovremena primena snažnih CYP3A4 induktora (kao što su rifampicin, karbamazepin, fenitoin, fenobarbital i kantarion) sa eplerenonom se ne preporučuje (videti odeljak 4.4).

CYP3A4 induktori Istovremena primena kantariona (CYP3A4 induktor) sa eplerenonom je dovela do smanjenja PIK eplerenona za 30%. Još izrazitije smanjenje PIK može se javiti kada se koriste snažniji CYP3A4 induktori, kao što je rifampicin. Zbog rizika od smanjenja efikasnosti eplerenona, ne preporučuje se istovremena primena snažnih CYP3A4 induktora (kao što su rifampicin, karbamazepin, fenitoin, fenobarbital i kantarion) sa eplerenonom (videti odeljak 4.4).

Hiponatremija Poznato je da se hiponatremija javlja pri upotrebi karbamazepina. Kod pacijenata sa već postojećim bubrežnim stanjima povezanim sa niskim natrijumom ili kod pacijenata lečenih istovremeno lekovima koji dovode do smanjenja natrijuma (npr. diuretici, lekovi kod neadekvatne ADH sekreciju), koncentraciju natrijuma u serumu treba odrediti pre započinjanja terapije karbamazepinom. Nakon toga, koncentraciju serumskog natrijuma treba meriti nakon otprilike dve nedelje, a zatim u mesečnim intervalima tokom prva tri meseca terapije, ili u skladu sa kliničkom potrebom. Ovi faktori rizika se posebno odnose na starije pacijente. U slučaju hiponatremije, ograničenje unosa vode je važna protivmera, ukoliko je klinički indikovano.

Hiponatremija Poznato je da se hiponatremija javlja prilikom primene karbamazepina. Pre započinjanja terapije karbamazepinom, treba izmeriti koncentracije natrijuma u serumu kod pacijenata sa već postojećim oboljenjima bubrega povezanim sa malom koncentracijom natrijuma ili kod pacijenata koji istovremeno uzimaju lekove za smanjenje koncentracije natrijuma (npr. diuretici, lekovi povezani sa neadekvatnim lučenjem ADH). Nakon toga, koncentracije natrijuma u serumu treba meriti nakon približno dve nedelje i potom u mesečnim intervalima u toku prva tri meseca terapije, ili u skladu sa kliničkim potrebama. Ovi faktori rizika se mogu posebno odnositi na starije pacijente. Ukoliko se javi hiponatremija, smanjenje unosa vode je važna kontramera, ukoliko je klinički indikovana.

Hiponatremija Poznato je da se hiponatremija javlja prilikom korišćenja karbamazepina. Pre započinjanja terapije karbamazepinom, trebalo bi proveriti koncentraciju natrijuma u serumu kod pacijenata sa već postojećim stanjem bubrega udruženim sa niskom koncentracijom natrijuma ili kod pacijenata koji istovremeno uzimaju lekove za snižavanje koncentracije natrijuma (npr. diuretici, lekovi povezani sa neodgovarajućim lučenjem ADH). Nakon toga, koncentraciju natrijuma u serumu treba meriti nakon približno dve nedelje i potom na mesečnim intervalima u toku prva tri meseca terapije, ili prema kliničkoj potrebi. Ovi faktori rizika se mogu posebno odnositi na starije pacijente. Ukoliko se javi hiponatremija, ukoliko je klinički indikovano, smanjenje unosa vode je važna kontra mera.

Hiponatremija Poznato je da se hiponatremija javlja prilikom primene karbamazepina. Kod pacijenata sa već postojećim bolestima bubrega udruženim sa niskom koncentracijom natrijuma ili kod pacijenata koji istovremeno uzimaju lekove za snižavanje koncentracije natrijuma (npr. diuretici, lekovi povezani sa neodgovarajućim lučenjem ADH), potrebno je izmeriti koncentraciju natrijuma u serumu, pre započinjanja terapije karbamazepinom. Nakon toga, koncentraciju natrijuma u serumu treba izmeriti nakon otprilike dve nedelje, a zatim svakih mesec dana u toku prva tri meseca terapije, ili prema kliničkoj potrebi. Ovi faktori rizika mogu da budu od posebnog značaja za starije pacijente. Ukoliko se javi hiponatremija, ograničenje unosa vode je važna kontramera, ukoliko je klinički indikovano.