entakapon i varfarin

Zbog svog afiniteta prema citohrom P450 2C9 in vitro (videti odeljak 5.2), entakapon može potencijalno da interferira sa lekovima čiji metabolizam zavisi od ovog izoenzima, kao što je S-varfarin. Međutim, u jednoj studiji interakcije na zdravim dobrovoljcima, entakapon nije menjao koncentraciju S-varfarina u plazmi, dok je vrednost PIK za R-varfarin u proseku povećana za 18% [CI90 11–26%]. Vrednosti INR su u proseku povećane za 13% [CI90 6–19%]. Prema tome, preporučuje se kontrola vrednosti INR kada se terapija entakaponom započinje kod pacijenata koji primaju varfarin.

Entakapon se u velikoj meri vezuje za proteine plazme, uglavnom za albumin. U humanoj plazmi, nevezana frakcija iznosi otprilike 2,0% u rasponu terapijske koncentracije. U terapijskim koncentracijama entakapon ne istiskuje druge supstance koje se ekstenzivno vezuju (npr. varfarin, salicilnu kiselinu, fenilbutazon ili diazepam), a takođe, ni jedna od ovih supstanci pri terapijskim ili većim koncentracijama ne istiskuje entakapon.

Podaci iz in vitro studija u kojima su korišćeni mikrozomalni preparati humane jetre ukazuju na to da entakapon inhibira citohrom P450 2C9 (IC50 ~4 mikromolara). Entakapon pokazuje neznatnu ili nikakvu inhibiciju drugih vrsta izoenzima P450 (CYP1A2, CYP2A6, CYP2D6, CYP2E1, CYP3A i CYP2C19) (videti odeljak 4.5).

Zbog afiniteta koji entakapon pokazuje za citohrom P450 2C9 in vitro (videti odeljak 5.2), Carboma može potencijalno da interferira sa aktivnim supstancama čiji metabolizam zavisi od ovog izoenzima, kao što je S-varfarin. U studiji interakcije sa zdravim dobrovoljcima, entakapon nije promenio nivo S- varfarina u plazmi, dok je PIK za R-varfarin porastao u proseku za 18% [CI90 11-26%]. Vrednosti INR u proseku su se povećale za 13% [CI90 6-19%]. Zbog toga je kod pacijenata koji koriste varfarin potrebno češće kontrolisati INR nakon uvođenja leka Carboma.

Levodopa se u manjoj meri vezuje za proteine plazme, oko 10-30%, karbidopa oko 36%, dok se entakapon vezuje u znatno većoj meri za proteini plazme (oko 98%) i to uglavnom za albumine. U terapijskim koncentracijama entakapon ne istiskuje ostale lekove koje se takođe u velikoj meri vezuju za proteine plazme (npr. varfarin, salicilna kiselina, fenilbutazon ili diazepam). Takođe, ni ovi lekovi u terapijskim ili većim koncentracijama ne dovode do istiskivanja entakapona sa proteina plazme u značajnom stepenu.

Zbog afiniteta koji entakapon pokazuje za citohrom P450 2C9 in vitro (videti odeljak 5.2), lek Stalevo može potencijalno da interferira sa aktivnim supstancama čiji metabolizam zavisi od ovog izoenzima, kao što je S-varfarin. Ipak, u studiji interakcije sa zdravim dobrovoljcima, entakapon nije promenio koncentraciju S- varfarina u plazmi, dok je PIK za R-varfarin porastao u proseku za 18% CI90 11-26%. Vrednosti INR u proseku su se povećale za 13% CI90 6-19%. Zbog toga je kod pacijenata koji koriste varfarin potrebno češće kontrolisati INR nakon uvođenja leka Stalevo.

Levodopa se u manjoj meri vezuje za proteine plazme, oko 10-30%, karbidopa oko 36%, dok se entakapon vezuje u znatno većoj meri za proteine plazme (oko 98%) i to uglavnom za albumine u serumu. Pri terapijskim koncentracijama entakapon ne istiskuje druge aktivne supstance koje se takođe u velikoj meri vezuju za proteine plazme (npr. varfarin, salicilna kiselina, fenilbutazon ili diazepam), niti ove aktivne supstance u terapijskim ili većim koncentracijama dovode do istiskivanja entakapona sa proteina plazme u značajnom stepenu.