empagliflozin i insulin glulizin

Lek Synjardy ne bi trebalo da se koristi u terapiji pacijenata sa dijabetes melitusom tipa 1. Podaci iz programa kliničkog ispitivanja kod pacijenata sa dijabetes melitusom tipa 1 pokazali su povećanu incidencu DKA koja je po učestalosti bila česta kod pacijenata na terapiji empagliflozinom u dozi od 10 mg i 25 mg, kada je ovaj lek bio primenjivan kao dodatak insulinu, u poređenju sa placebom.

Kada se empagliflozin primenjuje u kombinaciji sa sulfonilurejom ili insulinom, može se razmotriti manja doza sulfonilureje ili insulina, kako bi se smanjio rizik od hipoglikemije (videti odeljke 4.5. i 4.8.).

Insulin i insulinski sekretagozi Insulin i insulinski sekretagozi, kao što je sulfonilureja, mogu povećati rizik od hipoglikemije. Zato mogu biti potrebne niže doze insulina ili insulinskog sekretagoga kako bi se smanjio rizik od hipoglikemije kada se empagliflozin primenjuje u kombinaciji sa ovim lekovima (videti odeljke 4.2. i 4.8.).

Pacijente je potrebno savetovati da preduzmu mere opreza kako bi izbegli hipoglikemiju tokom upravljanja vozilima i rukovanja mašinama, naročito ako se lek Jardiance uzima u kombinaciji sa sulfonilurejom i/ili insulinom.

Kada se empagliflozin primenjivao sa sulfonilurejom ili insulinom, najčešće prijavljena neželjena reakcija bila je hipoglikemija (videti opis odabranih neželjenih reakcija).

Lek Apidra Solostar se mora primeniti u kombinaciji sa insulinom srednje dugog ili dugog dejstva ili analogom bazalnog insulina, a može se primenjivati i sa oralnim hipoglikemicima. Doza leka Apidra Solostar podešava se individualno.

Praćenje U cilju poboljšanja praćenja bioloških lekova, naziv i broj serije primenjenog leka treba jasno zabeležiti. Prevođenje pacijenta na novu vrstu insulina ili insulin glulizin drugog priozvođača mora da se obavi pod strogim medicinskim nadzorom. Promene jačine, naziva leka (proizvođač), tipa (regularni, Neutral Protamine Hagedorn [NPH], lente, dugodelujući itd.), porekla (životinjski, humani, analog humanog insulina) i/ili metode proizvodnje mogu da dovedu do promene u doziranju. Istovremena terapijska primena oralnih antidijabetika može, takođe, da zahteva korekciju. Pacijenti moraju biti upućeni da neprekidno menjaju mesto ubrizgavanja kako bi smanjili rizik od nastanka lipodistrofije i kutane amiloidoze. Na mestima na kojima su se javile te reakcije moguć je potencijalni rizik od odložene resorpcije insulina i pogoršanja kontrola glikemije nakon primene injekcija insulina. Zabeleženo je da iznenadna promena mesta ubrizgavanja i primena na nezahvaćenom području dovodi do hipoglikemije. Nakon promene mesta ubrizgavanja preporučuje se praćenje koncentracije glukoze u krvi, a može se razmotriti prilagođavanje doze antidijabetičkih lekova.

Supstance koje mogu da pojačaju hipoglikemijsko dejstvo i da povećaju osetljivost na hipoglikemiju uključuju: oralne antidijabetike, ACE inhibitore, dizopiramid, fibrate, fluoksetin, inhibitore MAO, pentoksifilin, propoksifen, salicilate i sulfonamidske antibiotike.

Brojne supstance utiču na metabolizam glukoze i mogu da uslove prilagođavanje doza insulin glulizina, kao i posebno pažljivo praćenje efekata lečenja.

Kada se lek Synjardy primenjuje u kombinaciji sa derivatom sulfoniluree i/ili insulinom, može biti potrebna manja doza derivata sulfoniluree i/ili insulina, kako bi se smanjio rizik od hipoglikemije (videti odeljke 4.5 i 4.8).

Insulin i insulinski sekretagozi Insulin i insulinski sekretagozi, kao što su derivati sulfoniluree, mogu povećati rizik od hipoglikemije. Zato, može biti potrebna manja doza insulina ili insulinskog sekretagoga kako bi se smanjio rizik od hipoglikemije kada se ovi lekovi primenjuju u kombinaciji sa empagliflozinom (videti odeljke 4.2 i 4.8).

Pacijente je potrebno savetovati da preduzmu mere opreza kako bi izbegli hipoglikemiju tokom upravljanja vozilima i rukovanja mašinama, naročito ako se lek Synjardy primjenjuje u kombinaciji sa derivatom sulfoniluree i/ili insulinom.