dutasterid i tamsulosin

Kombinovana terapija se propisuje nakon pažljive procene odnosa rizika i koristi zbog potencijalno povećanog rizika od neželjenih događaja (uključujući i srčanu insuficijenciju), te nakon razmatranja drugih terapijskih mogućnosti koje uključuju monoterapiju.

Kardiovaskularna neželjena dejstva U dve četvorogodišnje kliničke studije, učestalost srčane insuficijencije (zajednički pojam za prijavljene događaje, prvenstveno srčana insuficijencija i kongestivna srčana insuficijencija) bila je marginalno veća među ispitanicima koji su primenjivali kombinaciju dutasterida i antagonista alfa1- adrenoreceptora, prvenstveno tamsulosina, nego kod ispitanika koji nisu primenjivali tu kombinaciju lekova. Međutim, u ovim studijama učestalost srčane insuficijencije je bila niža u svim grupama aktivno tretiranih ispitanika, nego u placebo grupi. Drugi dostupni podaci za dutasterid ili alfa1- adrenoreceptore ne podržavaju zaključak o povećanim kardiovaskularnim rizicima (videti odeljak 5.1).

Kardiovaskularni neželjeni događaji U četverogodišnjoj BHP studiji dutasterida u kombinaciji s tamsulosinom, kod 4844 muškarca (CombAT studija), učestalost prijavljenih događaja srčane insuficijencije u grupi koja je primala kombinaciju lekova (14/1610, 0,9%) je bila viša nego u obe grupe na monoterapiji: dutasteridom (4/1623, 0,2%) i tamsulosinom (10/1611, 0,6%). U okviru druge četvorogodišnje studije, u kojoj je bio uključen 8231 muškarac starosti od 50 do 75 godina, sa prethodno negativnim nalazom biopsije na karcinom prostate i početnim PSA između 2,5 ng/mL i 10,0 ng/mL za muškarce između 50 i 60 godina, ili između 3 ng/mL i 10,0 ng/mL za muškarce starije od 60 godina (REDUCE studija), zabeležena je veća učestalost združenog pojma srčane insuficijencije kod ispitanika koji su primenjivali dutasterid 0,5 mg jednom na dan (30/4105, 0,7%), u odnosu na ispitanike koji su uzimali placebo (16/4126, 0,4%). Post-hoc analiza studije je pokazala veća učestalost združenog pojma srčane insuficijencije kod ispitanika koji su istovremeno primenjivali dutasterid i antagonista alfa1-adrenoreceptora (12/1152, 1,0%), u odnosu na ispitanike koji su primenjivali dutasterid bez antagonista alfa1-adrenoreceptora (18/2953, 0,6%), placebo i antagonista alfa1-adrenoreceptora (1/1399, <0,1%), ili placebo bez antagonista alfa1-adrenoreceptora (15/2727, 0,6%). U meta analizi 12 randomiziranih, placebo- ili komparator-kontrolisanih kliničkih studija (n=18802), u kojima je ispitivan rizik od pojave kardiovaskularnih neželjenih događaja prilikom primene dutasterida (u poređenju s kontrolama), nije utvrđeno konzistentno statistički značajno povećanje rizika od srčane insuficijencije (RR 1.05; 95% CI 0,71, 1,57), akutnog infarkta miokarda (RR 1,00; 95% CI 0,77, 1,30) ili od moždanog udara (RR 1,20; 95% CI 0,88, 1,64).

Ostali dostupni podaci za kombinaciju dutasterida i antagonista alfa1 adrenergičkih receptora ne podržavaju zaključak o povećanom kardiovaskularnom riziku (videti odeljak 5.1).

Uzimajući u obzir potencijalno povećan rizik od pojave neželjenih dejstava (uključujući pojavu srčane insuficijencije), primena kombinovane terapije treba da bude propisana nakon pažljive procene koristi i rizika primene, kao i nakon razmatranja primene alternativnih terapijskih mogućnosti, uključujući monoterapiju (videti odeljak 4.2).

Lek Avodart se može primeniti kao jedini lek u terapiji ili u kombinaciji sa alfa-blokatorom tamsulosinom (0,4 mg) (videti odeljke 4.4, 4.8 i 5.1).

Kardiovaskularna neželjena dejstva U okviru četvorogodišnjeg BPH kliničkog ispitivanja primene leka Avodart u kombinaciji sa tamsulosinom kod 4844 ispitanika muškog pola (CombAT kliničko ispitivanje) incidenca prijavljenih događaja srčane insuficijencije u grupi kojoj je primenjena kombinovana terapija (14/1610, 0,9%) bila je veća nego u grupi kojoj je primenjena monoterapija; lek Avodart (4/1623, 0,2%) i tamsulosin (10/1611, 0,6%). U okviru drugog četvorogodišnjeg ispitivanja kod 8231 ispitanika muškog pola starosti od 50 do 75 godina, s prethodno negativnim nalazom biopsije na karcinom prostate i početnom PSA vrednošću između 2,5 ng/mL i 10,0 ng/mL za osobe muškog pola starosti između 50 i 60 godina ili između 3 nanograma/mL i 10,0 ng/mL za osobe muškog pola starijih od 60 godina (REDUCE ispitivanje) zabeležena je veća incidenca prijavljenih događaja srčane insuficijencije kod osoba kojima je primenjena terapija lekom Avodart u dozi od 0,5 mg jednom dnevno (30/4105, 0,7%) u odnosu na osobe kojima je primenjen placebo (16/4126, 0,4%). Post-hok analiza navedenog ispitivanja pokazala je veću incidencu prijavljenih događaja srčane insuficijencije kod osoba kojima je primenjena terapija lekom Avodart uz istovremenu primenu alfa-blokatora (12/1152, 1,0%) u odnosu na osobe kojima je primenjena terapija lekom Avodart bez primene alfa-blokatora (18/2953, 0,6%), primenjen placebo i alfa-blokator (1/1399, <0,1%), ili primenjen placebo bez primene alfa-blokatora (15/2727, 0,6%) (videti odeljak 4.4). U okviru meta-analize 12 randomizovanih placebo ili komparator kontrolisanih kliničkih ispitivanja (n=18,802), u kojima je procenjivan rizik od razvoja kardiovaskularnih neželjenih dejstava usled primene leka Avodart (u poređenju sa kontrolom), nije pronađen dosledni statistički značajan porast rizika od srčane insuficijencije (RR 1,05; 95% CI 0,71, 1,57), akutnog infarkta miokarda (RR 1,00; 95% CI 0,77, 1,30) ili šloga (RR 1,20; 95% CI 0,88, 1,64).

Lek Datust se može primeniti kao jedini lek u terapiji ili u kombinaciji sa alfa–blokatorom tamsulosinom (0,4 mg) (videti odeljke 4.4, 4.8 i 5.1).

Kardiovaskularna neželjena dejstva U četvorogodišnjoj BPH kliničkoj sudiji sprovedenoj kod 4844 muškaraca koji su primali kombinovanu terapiju dutasterida sa tamsulosinom (CombAT studija), učestalost prijavljenih događaja srčane insuficijencije (engl. composite term cardiac failure) u grupi koja je primala kombinovanu terapiju (14/1610, 0,9%) je bila veća nego u grupama koje su primale monoterapiju: dutasterid (4/1623, 0,2%) i tamsulosin (10/1611, 0,6%). U okviru drugog četvorogodišnjeg ispitivanja kod 8231 ispitanika muškog pola starosti od 50 do 75 godina, sa prethodno negativnim nalazom biopsije na karcinom prostate i početnom PSA vrednošću između 2,5 nanograma/mL i 10,0 nanograma/mL kod muškaraca starosti između 50 i 60 godina ili između 3 nanograma/mL i 10,0 nanograma/mL kod muškaraca starijih od 60 godina (REDUCE ispitivanje) zabeležena je veća učestalost prijavljenih događaja srčane insuficijencije (engl. composite term cardiac failure) kod pacijenata koji su primali 0,5 mg dutasterida jednom dnevno (30/4105, 0,7%), u poređenju sa onima koji su primali placebo (16/4126, 0,4%). Post-hok analiza ovog ispitivanja je pokazala da je učestalost prijavljenih događaja srčane insuficijencije veća kod pacijenata koji su pored dutasterida primali i alfa-blokator (12/1152, 1,0%) u poređenju sa pacijentima koji su primali samo dutasterid (18/2953, 0,6%), placebo i alfa-blokator (1/1399, <0,1%), ili placebo bez alfa-blokatora (15/2727, 0,6%) (videti odeljak 4.4). U okviru meta-analize 12 randomizovanih placebo ili komparator kontrolisanih kliničkih ispitivanja (n=18802), u kojima je procenjivan rizik od razvoja kardiovaskularnih neželjenih dejstava usled primene dutasterida (u poređenju sa kontrolom), nije pronađen dosledni statistički značajan porast rizika od srčane insuficijencije (RR 1,05; 95% CI 0.71, 1.57), akutnog infarkta miokarda (RR 1,00; 95% CI 0,77, 1,30) ili šloga (RR 1,20; 95% CI 0,88, 1,64).

Uzimajući u obzir potencijalno povećan rizik od pojave neželjenih dejstava (uključujući pojavu srčane insuficijencije), primena kombinovane terapije treba da bude propisana nakon pažljive procene koristi i rizika primene, kao i nakon razmatranja primene alternativnih terapijskih mogućnosti, uključujući monoterapiju (videti odeljak 4.2). Kardiovaskularni neželjeni događaji U dva klinička ispitivanja koja su trajala četiri godine, incidenca pojave srčane insuficijencije (skup prijavljenih događaja, primarno srčane insuficijencije i kongestivne srčane insuficijencije) bila je veća u grupi ispitanika kod kojih je primenjivana kombinovana terapija dutasterida i nekog od alfa blokatora, primarno tamsulosina, u odnosu na grupu ispitanika kod kojih nije primenjivana kombinovana terapija. Međutim, incidenca pojave srčane insuficijencije u ovim ispitivanjima je bila manja u svim aktivno lečenim grupama u poređenju sa placebo grupom, i ostali dostupni podaci za dutasterid ili alfa blokatore ne podržavaju zaključak o povećanim kardiovaskularnim rizicima (videti odeljak 5.1).

Lek Dutaprost može da se primenjuje kao monoterapija ili u kombinaciji sa alfa blokatorom tamsulosinom (0,4 mg) (videti odeljke 4.4, 4.8 i 5.1).

Kardiovaskularni neželjeni događaji U okviru BPH kliničkog ispitivanja primene dutasterida u kombinaciji sa tamsulosinom kod 4844 ispitanika muškog pola u trajanju od četiri godine (CombAT kliničko ispitivanje) incidenca prijavljenih događaja srčane insuficijencije u grupi u kojoj je primenjena kombinovana terapija (14/1610, 0,9%) bila je veća nego u grupi u kojoj je primenjena monoterapija: dutasterid (4/1623, 0,2%) i tamsulosin (10/1611, 0,6%). U okviru drugog ispitivanja koje je trajalo četiri godine kod 8231 ispitanika muškog pola starosti od 50 do 75 godina, sa prethodno negativnim nalazom biopsije na kancer prostate i početnom vrednošću koncentracije PSA između 2,5 nanogram/mL i 10,0 nanogram/mL za osobe muškog pola starosti između 50 i 60 godina ili između 3,0 nanogram/mL i 10,0 nanogram/mL za osobe muškog pola starijih od 60 godina (REDUCE ispitivanje) zabeležena je veća incidenca prijavljenih događaja srčane insuficijencije kod ispitanika kod kojih je primenjena terapija dutasteridom u dozi od 0,5 mg jednom dnevno (30/4105, 0,7%) u odnosu na ispitanike kod kojih je primenjen placebo (16/4126, 0,4%). Post-hoc analiza navedenog ispitivanja pokazala je veću incidencu prijavljenih događaja srčane insuficijencije kod ispitanika kod kojih je primenjena terapija dutasteridom uz istovremenu primenu alfa blokatora (12/1152, 1,0%) u odnosu na ispitanike kod kojih je primenjena terapija: dutasterid bez primene alfa blokatora (18/2953, 0,6%), placebo i alfa blokator (1/1399, <0,1%), ili placebo bez alfa blokatora (15/2727, 0,6%) (videti odeljak 4.4). U meta analizi 12 randomizovanih, placebo ili komparator kontrolisanih kliničkih studija (n=18802) u kojima je procenjivan rizik od razvoja kardiovaskularnih neželjenih događaja prilikom primene dutasterida (u poređenju sa kontrolama), nisu pronađena konzistentna statistički značajna povećanja rizika za nastanak srčane insuficijencije (RR 1,05; 95% CI 0,71, 1,57), akutnog infarkta miokarda (RR 1,00; 95% CI 0,77, 1,30) ili moždanog udara (RR 1,20; 95% CI 0,88, 1,64).