duloksetin i klomipramin

Serotonergički lekovi U retkim slučajevima prijavljen je serotoninski sindrom kod pacijenata koji su upotrebljavali lekove iz grupe SSRI/SNRI istovremeno sa serotonergičkim lekovima. Preporučuje se oprez kada se duloksetin primenjuje istovremeno sa serotonergičkim lekovima kao što su SSRI; SNRI; triciklični antidepresivi poput klomipramina ili amitriptilina; inhibitori MAO poput moklobemida ili linezolida; preparati na bazi kantariona (Hypericum perforatum); triptani; tramadol; buprenorfin; petidin i triptofan (videti odeljak 4.4).

Serotoninski sindrom Kao i kod drugih serotonergičkih lekova, prilikom terapije duloksetinom može se javiti serotoninski sindrom, stanje koje može biti opasno po život, posebno pri istovremenoj primeni sa drugim serotonergičkim lekovima (uključujući selektivne inhibitore preuzimanja serotonina (SSRI), inhibitore ponovnog preuzimanja serotonina i noradrenalina (SNRI), triciklične antidepresive ili triptane) i lekova koji utiču na metabolizam serotonina, poput MAOI ili antipsihotika ili drugih antagonista dopamina koji mogu uticati na sisteme serotonergičke neurotransmisije, ili sa buprenorfinom /opioidima (videti odeljke 4.3 i 4.5). Ukoliko je istovremena primena duloksetina i drugih serotonergičkih lekova koji mogu da utiču na serotonergičke i/ili dopaminergičke neurotransmiterske sisteme klinički neophodna, preporučuje se pažljivo praćenje pacijenta, posebno pri započinjanju lečenja i povećanju doze. Simptomi serotoninskog sindroma mogu uključivati promene mentalnog statusa (npr. uznemirenost, halucinacije, komu), nestabilnost autonomnog nervnog sistema (npr. tahikardiju, promenljiv krvni pritisak, hipertermiju), neuromuskularne aberacije (npr. hiperrefleksiju, gubitak koordinacije) i/ili gastrointestinalne simptome (npr. mučninu, povraćanje, dijareju).

Serotoninski sindrom Kao i kod drugih serotonergičkih lekova, prilikom terapije duloksetinom može se javiti serotoninski sindrom, stanje koje može biti opasno po život, posebno pri istovremenoj primeni sa drugim serotonergičkim lekovima (uključujući selektivne inhibitore preuzimanja serotonina (SSRI), inhibitore ponovnog preuzimanja serotonina i noradrenalina (SNRI), triciklične antidepresive ili triptane) i lekova koji utiču na metabolizam serotonina, poput MAOI ili antipsihotika ili drugih antagonista dopamina koji mogu uticati na sisteme serotonergičke neurotransmisije, ili sa buprenorfinom/opioidima (videti odeljke 4.3 i 4.5). Ukoliko je istovremena primena duloksetina i drugih serotonergičkih lekova koji mogu da utiču na serotonergičke i/ili dopaminergičke neurotransmiterske sisteme klinički neophodna, preporučuje se pažljivo praćenje pacijenta, posebno pri započinjanju lečenja i povećanju doze. Simptomi serotoninskog sindroma mogu uključivati promene mentalnog statusa (npr. uznemirenost, halucinacije, komu), nestabilnost autonomnog nervnog sistema (npr. tahikardiju, promenljiv krvni pritisak, hipertermiju), neuromuskularne aberacije (npr. hiperrefleksiju, gubitak koordinacije) i/ili gastrointestinalne simptome (npr. mučninu, povraćanje, dijareju).

Serotonergički lekovi U retkim slučajevima prijavljen je serotoninski sindrom kod pacijenata koji su upotrebljavali lekove iz grupe SSRI/SNRI istovremeno sa serotonergičkim lekovima. Preporučuje se oprez kada se duloksetin primenjuje istovremeno sa serotonergičkim lekovima kao što su SSRI: SNRI: triciklični antidepresivi poput klomipramina ili amitriptilina; inhibitori MAO poput moklobemida ili linezolida; preparati na bazi kantariona (Hypericum perforatum); triptani; tramadol; petidin i triptofan (videti odeljak 4.4).

Serotoninski sindrom Kao i kod drugih serotonergičkih lekova, prilikom terapije duloksetinom može se javiti serotoninski sindrom, stanje koje može biti opasno po život, posebno pri istovremenoj primeni sa drugim serotonergičkim lekovima (uključujući selektivne inhibitore preuzimanja serotonina (SSRI), inhibitore ponovnog preuzimanja serotonina i noradrenalina (SNRI), triciklične antidepresive ili triptane) i lekova koji utiču na metabolizam serotonina, poput MAOI ili antipsihotika ili drugih antagonista dopamina koji mogu uticati na sisteme serotonergičke neurotransmisije (videti odeljke 4.3 i 4.5). Simptomi serotoninskog sindroma mogu uključivati promene mentalnog statusa (npr. uznemirenost, halucinacije, komu), nestabilnost autonomnog nervnog sistema (npr. tahikardiju, promenljiv krvni pritisak, hipertermiju), neuromuskularne aberacije (npr. hiperrefleksiju, gubitak koordinacije) i/ili gastrointestinalne simptome (npr. mučninu, povraćanje, dijareju). Ukoliko je istovremena primena duloksetina i drugih serotonergičkih lekova koji mogu da utiču na serotonergičke i/ili dopaminergičke neurotransmiterske sisteme klinički neophodna, preporučuje se pažljivo praćenje pacijenta, posebno pri započinjanju lečenja i povećanju doze.

Lekovi sa serotonergičkim dejstvom: Serotoninski sindrom je u retkim slučajevima prijavljen kod pacijenata na istovremenoj terapiji SSRI/SNRI sa serotonergičkim lekovima. Savetuje se oprez kada se duloksetin primenjuje istovremeno sa serotonergičkim lekovima poput SSRI, SNRI, sa tricikličnim antidepresivima kao što su klomipramin ili amitriptilin, MAO inhibitorima poput moklobemida ili linezolida, preparatima na bazi kantariona (Hypericum perforatum) ili triptanima, tramadolom, petidinom i triptofanom (videti odeljak 4.4).

Serotoninski sindrom Kao i usled primene drugih serotoninskih lekova, primena duloksetina može dovesti do pojave serotoninskog sindroma, stanja potencijalno opasnog po život, naročito kod istovremene primene sa drugim serotoninskim lekovima (uključujući SSRI- eng: Selective serotonin reuptake inhibitor, SNRI- eng Serotonin and Norepinephrine reuptake inhibitor, triciklične antidepresive ili triptane), sa lekovima koji ometaju metabolizam serotonina poput MAO inhibitora ili antipsihoticima ili drugim antagonistima dopamina koji mogu uticati na sistem serotoninskih neurotransmitera (videti odeljke 4.3 i 4.5). Simptomi serotoninskog sindroma mogu obuhvatiti promenu mentalnog statusa (npr. agitaciju, halucinacije, komu), autonomne poremećaje (npr. tahikardiju, promenljiv krvni pritisak, hipertermiju), neuromišićne aberacije (npr. hiperrefleksiju, inkoordinaciju) i/ili gastrointestinalne simptome (npr. nauzeju, povraćanje, dijareju). Ukoliko je klinički opravdana, istovremena primena duloksetina i drugih serotoninskih lekova koji mogu uticati na serotoninski i/ili dopaminergički sistem neurotransmitera, savetuje se pažljivo praćenje pacijenta, naročito na početku terapije i pri povećanju doze leka.

Lekovi koji se metabolišu pomoću CYP2D6 Duloksetin je umereni inhibitor CYP2D6. Kada je duloksetin bio primenjen u dozi od 60 mg dva puta dnevno sa pojedinačnom dozom dezipramina, supstrata izoenzima CYP2D6, PIK dezipramina je uvećan 3 puta. Istovremena primena duloksetina (40 mg dva puta dnevno) povećava PIK tolterodina (primenjenog u dozi od 2 mg dva puta dnevno) u stanju dinamičke ravnoteže za 71%, ali ne utiče na farmakokinetiku njegovog aktivnog 5-hidroksi metabolita, pa se prilagođavanje doze ne preporučuje. Savetuje se oprez ako se duloksetin primenjuje istovremeno sa lekovima koji se u najvećoj meri metabolišu pomoću CYP2D6 (risperidon, triciklični antidepresivi kao što su nortriptilin, amitriptilin i imipramin), naročito ako imaju malu terapijsku širinu (kao što su flekainid, propafenon i metoprolol).

Lekovi koji se metabolišu pomoću CYP2D6: Duloksetin je umereni inhibitor CYP2D6. Kada je duloksetin bio primenjen u dozi od 60 mg dva puta dnevno sa pojedinačnom dozom dezipramina, supstrata izoenzima CYP2D6, PIK dezipramina je uvećan 3 puta. Istovremena primena duloksetina (40 mg dva puta dnevno) povećava PIK tolterodina (primenjenog u dozi od 2 mg dva puta dnevno) u stanju dinamičke ravnoteže za 71%, ali ne utiče na farmakokinetiku njegovog aktivnog 5-hidroksi metabolita, pa se prilagođavanje doze ne preporučuje. Savetuje se oprez ako se duloksetin primenjuje istovremeno sa lekovima koji se u najvećoj meri metabolišu pomoću CYP2D6 (risperidon, triciklični antidepresivi kao što su nortriptilin, amitriptilin i imipramin), naročito ako imaju malu terapijsku širinu (kao što su flekainid, propafenon i metoprolol).

Lekovi koji se metabolišu preko CYP2D6: Duloksetin je umereni inhibitor sistema CYP2D6. Kada se duloksetin primenjuje u dozi od 60 mg dva puta dnevno sa pojedinačnom dozom desipramina, koji se metaboliše preko sistema CYP2D6, PIK desipramina je uvećan 3 puta. Istovremena primena duloksetina (40 mg dva puta dnevno) povećava PIK u stanju ravnoteže tolterodina (primenjenog u dozi od 2 mg dva puta dnevno) za 71%, ali ne utiče na farmakokinetiku njegovog aktivnog 5-hidroksi metabolita i nije potrebno prilagođavanje doze. Treba biti oprezan prilikom istovremene primene duloksetina sa lekovima koji se najvećim delom metabolišu preko enzimskog sistema CYP2D6 (risperidon, triciklični antidepresivi (TCA) kao što su nortriptilin, amitriptilin i imipramin), naročito ukoliko imaju malu terapijsku širinu (kao što su flekainid, propafenon i metoprolol).