domperidon i eritromicin

Usled farmakodinamskih i/ili farmakokinetičkih interakcija, povećan je rizik za produženje QT intervala. Istovremena primena sledećih lekova je kontraindikovana Lekovi koji produžavaju QTc interval (rizik od pojave torsades de points): - antiaritmici klase IA (npr. dizopiramid, hidrokvinidin, kvinidin); - antiaritmici klase III (npr. amjodaron, dofetilid, dronedaron, ibutilid, sotalol); - određeni antipsihotici (npr. haloperidol, pimozid, sertindol); - određeni antidepresivi (npr. citalopram, escitalopram); - određeni antibiotici (npr. eritromicin, levofloksacin, moksifloksacin, spiramicin); - određeni antimikotici (npr. flukonazol, pentamidin); - određeni antimalarici (naročito halofantrin, lumefantrin); - određeni gastro-intestinalni lekovi (npr. cisaprid, dolasetron, prukaloprid); - određeni antihistaminici (npr. mekvitazin, mizolastin); - određeni lekovi koji se koriste u terapiji kancera (npr. toremifen, vandetanib, vinkamin); - određeni drugi lekovi (npr. bepridil, difemanil, metadon); -

Primena domperidona je kontraindikovana u sledećim situacijama: - Poznata preosetljivost na domperidon ili na bilo koju od pomoćnih supstanci (navedenih u odeljku 6.1); - Prolaktin-oslobađajući tumor hipofize (prolaktinom); - Kada stimulacija želudačne pokretljivosti može biti štetna npr. kod pacijenata sa gastrointestinalnom hemoragijom, mehaničkom opstrukcijom ili perforacijom; - Kod pacijenata sa umerenim ili teškim oštećenjem funkcije jetre (videti odeljak 5.2); - Kod pacijenata sa poznatim postojećim produženjem sprovodnih intervala srca, naročito QTc intervala, kao i kod pacijenata sa značajnim poremećajem vrednosti elektrolita ili sa postojećim bolestima srca kao što je kongestivna srčana insuficijencija (videti odeljak 4.4); - Kod pacijenata koji istovremeno primenjuju lekove koji produžavaju QT interval, sa izuzetkom apomorfina (videti odeljke 4.4 i 4.5); - Kod pacijenata koji istovremeno primenjuju snažne CYP3A4 inhibitore (nezavisno od njihovog uticaja na produženje QT intervala) (videti odeljak 4.5); -

Kardiovaskularni efekti Domperidon je povezan sa produženjem QT intervala na elektrokardiogramu. Tokom postmarketinškog praćenja leka, kod pacijenata koji su primali domperidon veoma retko su prijavljeni slučajevi produženja QT intervala i torsades de pointes. Ove prijave su uključivale i pacijente sa dodatnim faktorima rizika, poremećajima elektrolita i istovremenom terapijom sa drugim lekovima, što mogu biti faktori koji doprinose pojavi neželjenih efekata (videti odeljak 4.8). Epidemiološke studije su pokazale da je domperidon povezan sa povećanim rizikom od ozbiljnih ventrikularnih aritmija ili iznenadne srčane smrti (videti odeljak 4.8). Veći rizik je primećen kod pacijenata starijih od 60 godina, kod pacijenata koji primenjuju domperidon u dnevnim dozama većim od 30 mg, kao i kod pacijenata koji istovremeno sa domperidonom uzimaju lekove koji produžavaju QT interval ili lekove koji su CYP3A4 inhibitori. Domperidon treba primenjivati u najnižim efikasnim dozama. Usled rizika od pojave ventrikularnih aritmija, domperidon je kontraindikovan kod pacijenata kod kojih je već utvrđeno produženje sprovodnog intervala srca, naročito QTc intervala, kod pacijenata sa postojećim produženjem sprovođenja srčanih impulsa, naročito QTc-a, sa značajnim poremećajem vrednosti elektrolita (hipokalemija, hiperkalemija, hipomagnezemija), ili sa bradikardijom, ili kod pacijenata sa postojećim bolestima srca kao što je kongestivna srčana insuficijencija (videti odeljak 4.3). Za poremećaje vrednosti elektrolita (hipokalemija, hiperkalemija, hipomagnezemija) ili za bradikardiju je od ranije poznato da su stanja koja povećavaju rizik od pojave aritmija. Terapiju domperidonom treba obustaviti ukoliko se pojave znaci ili simptomi koji mogu biti povezani sa srčanim aritmijama, a pacijenti treba da konsultuju svog lekara. Pacijente treba savetovati da blagovremeno prijave bilo koji simptom koji se odnosi na probleme sa srcem.

Poznata preosetljivost na eritromicin ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1. Eritromicin je kontraindikovan kod pacijenata koji su na terapiji simvastatinom, tolterodinom, mizolastinom, amisulpridom, astemizolom, terfenadinom, domperidonom, cisapridom ili pimozidom.

Ukoliko se sledeći lekovi, koji se metabolišu putem citohroma P450, primenjuju istovremeno sa eritromicinom može doći do povećanja njihove koncentracije u serumu: acenokumarol, alfentanil, astemizol, bromokriptin, karbamazepin, cilostazol, ciklosporin, digoksin, dihidroergotamin, dizopiramid, ergotamin, heksobarbiton, metilprednizolon, midazolam, omeprazol, fenitoin, hinidin, rifabutin, sildenafil, takrolimus, terfenadin, domperidon, teofilin, triazolam, valproat, vinblastin i antimikotici, kao što su flukonazol, ketokonazol i itrakonazol. Neophodan je nadzor pacijenata i prilagođavanje doze po potrebi. Poseban oprez potreban je kod pacijenata koji su na terapiji lekovima koji produžavaju QTc interval.

Kardiovaskularni događaji Kod pacijenata lečenih makrolidima, uključujući eritromicin, primećeno je produženje QT intervala, što može uticati na repolarizaciju srca i predstavlja rizik od razvoja srčane aritmije i aritmije torsades de pointes (videti odeljke 4.3, 4.5 i 4.8). Prijavljeni su smrtni slučajevi. Eritromicin je potrebno primenjivati s oprezom kod sledećih pacijenata: Kod pacijenata sa bolešću koronarnih arterija, teškom srčanom insuficijencijom, poremećajima provodnog sistema srca ili klinički značajnom bradikardijom. Kod pacijenata koji istovremeno uzimaju druge lekove povezane s produženjem QT intervala (videti odeljke 4.3 i 4.5).