doksorubicin i etopozid

Doksorubicin ne treba mešati sa drugim lekovima.

Ukoliko se doksorubicin primenjuje u kombinaciji sa drugim antitumorskim lekovima, koji imaju slična toksična dejstva, preporučena doza po ciklusu doksorubicina je od 30 do 60 mg/m2.

Ukoliko se doksorubicin primenjuje u kombinaciji sa drugim antitumorskim lekovima, koji imaju slična toksična dejstva, može biti potrebno smanjenje doze doksorubicina na 30 do 60 mg/m2 na svake trinedelje. Ukoliko se doza izračunava na osnovu telesne mase, pokazano je da primena doksorubicina u obliku pojedinačne doze na svake tri nedelje u velikoj meri smanjuje neprijatno neželjeno dejstvo, mukozitis. Ipak, postoji uverenje da se primenom ukupne doze podeljene na tri uzastopna dana (0,4-0,8 mg/kg ili 20-25 mg/m2 svakog dana) postiže veća efektivnost na račun povećane toksičnosti. Ukoliko se doza izračunava na osnovu telesne mase, treba primenjivati pojedinačnu dozu od 1,2-2,4 mg/kg na svake tri nedelje. Primena doksorubicina jednom nedeljno pokazala se podjednako efikasnom kao i primena jednom u tri nedelje. Kada se lek primenjuje jedanput nedeljno, preporučuje se doza od 20 mg/m2, iako je adekvatan odgovor moguće postići i sa dozom od 16 mg/m2. Primenom leka jednom nedeljno postiže se smanjenje kardiotoksičnosti. Može biti potrebno smanjenje doze kod dece, gojaznih i starijih pacijenata. Lek treba primenjivati u manjim početnim dozama ili sa dužim intervalima između terapijskih ciklusa kod pacijenata koji su prethodno lečeni velikim dozama ili kod pacijenata sa neoplastičnom infiltracijom koštane srži (videti odeljak 4.4).

Može se očekivati da će prethodna ili istovremena primena drugih lekova sa sličnim mijelosupresivnim delovanjem koje ima etopozid imati aditivna ili sinergistička dejstva (videti odeljak 4.4).

Ispitivanja interakcija su sprovedena samo kod odraslih.

Doziranje treba prilagoditi uzimajući u obzir mijelosupresivna dejstva drugih lekova u toj kombinaciji ili dejstva prethodne radioterapije ili hemioterapije (videti odeljak 4.4) koja su mogla da dovedu do kompromitacije rezerve koštane srži.

Ispitivanja interakcija su vršena samo kod odraslih.

Potrebno je prilagoditi doziranje, uzimajući u obzir mijelosupresivni efekat drugih lekova koji se primenjuju u kombinovanoj terapiji, ili efekat prethodne radioterapije ili hemioterapije (videti odeljek 4.4), koje mogu kompromitovati rezerve koštane srži.

Doksorubicin se uglavnom primenjuje u kombinaciji sa drugim citotoksičnim lekovima. Može se javiti aditivna toksičnost, naročito s obzirom na to da deluje na koštanu srž/hematološke i gastrointestinalne efekte (videti odeljak 4.4).

Doksorubicin može potencirati toksičnost drugih antineoplastičnih lekova. Prijavljeno je pogoršanje ciklofosfamidom izazvanog hemoragijskog cistitisa i povećanje hepatotoksičnosti 6-merkaptopurina. Takođe je prijavljena toksičnost uzrokovana zračenjem (na nivou miokarda, sluzokože, kože i jetre).

Doksorubicin se uglavnom primenjuje u kombinaciji sa drugim citotoksičnim lekovima. Može se javiti aditivna toksičnost, naročito s obzirom na to deluje na koštanu srž/hematološke i gastrointestinalne efekte (videti odeljak 4.4).

Potreban je oprez prilikom istovremene primene bilo kojih drugih citotoksičnih sredstava, posebno mijelotoksičnih sredstava.