diltiazem i karbamazepin

Za vreme istovremene terapije diltiazem-hidrohloridom, može se povećati koncentracija karbamazepina, alfentanila, teofilina, ciklosporina A kao i digoksina i digitoksina u plazmi. Zato preventivno treba obratiti pažnju na simptome predoziranja ovim lekovima, eventualno odrediti koncentraciju leka u plazmi i ako je potrebno smanjiti dozu aktivne supstance (videti odeljak 4.4).

U slučaju istovremene terapije diltiazema sa karbamazepinom, midazolamom, triazolamom, alfentanilom, teofilinom, ciklosporinom A, digoksinom ili digitoksinom treba preventivno obratiti pažnju na simptome predoziranja ovim lekovima (videti odeljak 4.5).

За време истовремене терапије дилтиазем-хидрохлоридом, могу се повећати коцентрације карбамазепина, алфентанила, теофилина, циклоспорина А као и дигоксина и дигитоксина у плазми. Зато превентивно треба обратити пажњу на симптоме предозирања овим лековима, евентуално одредити концентрацију лека у плазми и ако је потребно смањити дозу активне супстанце (видети одељак 4.4).

У случају истовремене терапије дилтиазема са карбамазепином, мидазоламом, триазоламом, алфентанилом, теофилином, циклоспорином А, дигоксином или дигитоксином треба превентивно обратити пажњу на симптоме предозирања овим лековима (видети одељак 4.5).

Lekovi ili supstance koje mogu povisiti koncentracije karbamazepina u plazmi S obzirom na to da povećane koncentracije karbamazepina u plazmi mogu dovesti do pojave neželjenih dejstava (npr. vrtoglavica, pospanost, ataksija, diplopija), doze karbamazepina treba prilagoditi i/ili meriti njegovu koncentraciju u plazmi ukoliko se koristi istovremeno sa nekim od sledećih lekova ili supstanci: Analgetici, antiinflamatorni lekovi: dekstropropoksifen. Androgeni: danazol. Antibiotici: makrolidni antibiotici (npr. eritromicin, klaritromicin), ciprofloksacin. Antidepresivi: fluoksetin, fluvoksamin, paroksetin, trazodon. Antiepileptici: vigabatrin. Antimikotici: azoli (npr. itrakonazol, ketokonazol, flukonazol, vorikonazol). Pacijentima koji su na terapiji vorikonazolom ili itrakonazolom, mogu se preporučiti alternativni antikonvulzivi. Antihistaminici: loratadin. Antipsihotici: olanzapin. Antituberkulozni lekovi: izoniazid. Antiviralni lekovi: inhibitori proteaze za lečenje HIV-a (npr. ritonavir). Inhibitori karbonske anhidraze: acetazolamid. Kardiovaskularni lekovi: diltiazem, verapamil. Gastrointestinalni lekovi: moguće cimetidin, omeprazol. Druge interakcije: sok od grejpfruta, nikotinamid (samo u visokim dozama).

Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija). Mere opreza Karbamazepin se propisuje isključivo nakon pažljive procene koristi i rizika, a tokom terapije treba posebno nadzirati pacijente koji u anamnezi imaju oštećenje srca, jetre ili bubrega, neželjene hematološke reakcije na druge lekove, ili ukoliko je bilo prekida terapije karbamazepinom. Preporuka je da se rade kompletne analize urina i određivanje azotnih materija (urea) u krvi, kako na početku, tako i periodično tokom terapije. Hiponatremija Poznato je da se hiponatremija javlja pri upotrebi karbamazepina. Kod pacijenata sa već postojećim bubrežnim stanjima povezanim sa niskim natrijumom ili kod pacijenata lečenih istovremeno lekovima koji dovode do smanjenja natrijuma (npr. diuretici, lekovi kod neadekvatne ADH sekreciju), koncentraciju natrijuma u serumu treba odrediti pre započinjanja terapije karbamazepinom. Nakon toga, koncentraciju serumskog natrijuma treba meriti nakon otprilike dve nedelje, a zatim u mesečnim intervalima tokom prva tri meseca terapije, ili u skladu sa kliničkom potrebom. Ovi faktori rizika se posebno odnose na starije pacijente. U slučaju hiponatremije, ograničenje unosa vode je važna protivmera, ukoliko je klinički indikovano. Hipotireoidizam Karbamazepin može smanjiti koncentracije tireoidnih hormona u serumu indukcijom enzima, što zahteva povećanje doze supstitucione terapije kod pacijenata sa hipotireozom. Iz tog razloga, savetuje se praćenje tiroidne funkcije kako bi se podesila doza supstitucione terapije. Antiholinergički efekti Karbamazepin ima blagu antiholinergičku aktivnost; treba pažljivo pratiti stanje pacijenata sa povišenim intraokularnim pritiskom i urinarnom retencijom (videti odeljak 4.8). Psihijatrijski efekti Treba imati na umu da karbamazepin može aktivirati latentnu psihozu, a kod starijih pacijenata izazvati agitaciju ili konfuziju. Interakcije Istovremena primena inhibitora CYP3A4 ili inhibitora epoksid hidrolaze sa karbamazepinom može prouzrokovati neželjene reakcije (porast koncentracije karbamazepina ili karbamazepin-10,11 epoksida u plazmi). Dozu leka treba prilagoditi i/ili pratiti vrednosti u plazmi. Istovremena primena CYP3A4 induktora sa karbamazepinom može smanjiti koncentracije karbamazepina u plazmi i njegovo terapijsko dejstvo, dok prekid primene CYP3A4 induktora može povećati njegovu koncentraciju u plazmi. Dozu karbamazepina bi trebalo prilagoditi. S obzirom na to da je karbamazepin potentan induktor CYP3A4 i drugih enzimskih sistema faze I i faze II u jetri, ovaj lek može doprineti smanjenju koncentracije u plazmi istovremeno primenjenih lekova koji se dominantno metabolišu preko CYP3A4 indukcijom njihovog metabolizma (videti odeljak 4.5 - Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija). Pacijentkinje u reproduktivnom periodu treba upozoriti da istovremena upotreba karbamazepina sa hormonskim kontraceptivima može ovu vrstu kontracepcije da učini neefikasnom. U slučaju da se karbamazepin koristi u terapiji, preporučuju se drugačiji, nehormonski oblici kontracepcije (videti odeljke

Diltiazem se metaboliše putem CYP3A4. U slučajevima zajedničke primene sa jačim inhibitorom CYP3A4 postoje izveštaji o umerenom povećanju (manje od dva puta) koncentracije diltiazema u plazmi. Diltiazem je takođe i inhibitor CYP3A4 izoformi. Zajednička primena sa drugim CYP3A4 supstratima može da dovede do povećanja plazma koncentracije oba primenjena leka. Zajednička primena diltiazema sa nekim induktorom CYP3A4 može da dovede do smanjenja koncentracije diltiazema u plazmi.

Дилтиазем се метаболише путем CYP3A4. У случајевима заједничке примене са јачим инхибитором CYP3A4 постоје извештаји о умереном повећању (мање од два пута) концентрације дилтиазема у плазми. Дилтиазем је такође и инхибитор CYP3A4 изоформи. Истовремена примена са другим CYP3A4 супстратима може да доведе до повећања концентрације оба примењена лека у плазми. Истовремена примена дилтиазема са неким индуктором CYP3A4 може да доведе до смањења концентрације дилтиазема у плазми.