omeprazol i digoksin

Tada treba intenzivnije pratiti koncentracije digoksina u plazmi.

Digoksin: Može doći do porasta koncentracije digoksina u plazmi, zbog toga se preporučuje redovno praćenje koncentracija digoksina u serumu. Kardiotonični glikozidi: Istovremena primena srčanih glikozida i NSAIL kod pacijenta može da dovede do pogoršanja srčane insuficijencije, redukcije brzine glomerularne filtracije (engl. glomerular filtratioin rate, GFR) i povećanja koncentracije glikozida u plazmi. Litijum: Može doći do smanjene eliminacije litijuma, tako da se preporučuje redovno praćenje koncentracija litijuma u serumu. Metotreksat: Potreban je oprez kada se NSAIL i metotreksat primenjuju u vremenskom razmaku od 24 sata. Diklofenak može da inhibira tubularni bubrežni klirens metotreksata i na taj način poveća njegovu koncentraciju, što može dovesti do toksičnog dejstva. Ciklosporin: Povećan je rizik od nefrotoksičnosti, tako da je potrebno primenjivati diklofenak u nižim dozama u odnosu na doze koje primaju pacijenti koji nisu na terapiji ciklosporinom. Mifepriston: NSAIL ne treba da se koriste 8-12 dana nakon primene mifepristona, jer mogu da smanje njegovo dejstvo. Kortikosteroidi: Povećan je rizik od gastrointestinalnih ulceracija i krvarenja (videti odeljak 4.4). Antikoagulansi i antitrombocitni lekovi: Preporučuje se oprez pošto istovremena terapija može povećati rizik od krvarenja (videti odeljak 4.4). Iako klinička ispitivanja ne ukazuju na to da diklofenak utiče na antikoagulantni efekat, prijavljeni su slučajevi kod kojih je istovremena primena dikofenaka i antikoagulantnih lekova povećala rizik od krvarenja. Neophodno je pažljivo praćenje ovih pacijenata. Hinolonski antibiotici: Podaci na životinjama ukazuju da NSAIL mogu da povećaju rizik od pojave konvulzija povezanih sa primenom hinolonskih antibiotika. Kod pacijenata koji primaju NSAIL i hinolone povećan je rizik od pojave konvulzija. Selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina (SSRI): Povećan je rizik od gastrointestinalnog krvarenja (videti odeljak 4.4). Takrolimus: Moguć je porast rizika od nefrotoksičnosti kod istovremene primene NSAIL sa takrolimusom. Zidovudin: Povećan je rizik od hematološke toksičnosti kada se NSAIL primenjuju sa zidovudinom. Postoji dokaz za povećan rizik od hemartroza i hematoma kod HIV (+) hemofila koji istovremeno primaju zidovudine i ibuprofen. Fenitoin: Preporučuje se praćenje koncentracija fenitoina u plazmi, zbog očekivanog povećanja nivoa fenitoina. Holestipol i holestiramin: Ovi lekovi mogu da indukuju odlaganje ili smanjenje resorpcije diklofenaka, te se preporučuje primena diklofenaka najmanje 1 sat pre ili 4-6 sati nakon primene holestipola/holestiramina. Snažni inhibitori CYP2C9: Preporučuje se oprez u slučaju kada se istovremeno propisuju diklofenak i snažni inhibitori CYP2C9 (kao što su sulfinpirazon i vorikonazol), što može dovesti do značajnog porasta koncentracije u plazmi i raspoloživosti diklofenaka usled inhibicije metabolizma diklofenaka. Antidijabetici: Kliničke studije su pokazale da diklofenak može da se primenjuje istovremeno sa oralnim antidijabeticima bez uticaja na njihovo kliničko dejstvo. Međutim, prijavljeni su izolovani slučajevi pojave hiperglikemije i hipoglikemije kod istovremene primene oralnih antidijabetika i diklofenaka, kada je bilo neophodno korigovati dozu oralnih antidijabetika. Preporučuje se praćenje nivoa glukoze u krvi kao mera predostrožnosti kod istovremene primene ovih lekova. Omeprazol Uticaj omeprazola na farmakokinetiku drugih aktivnih supstanci Aktivne supstance čija resorpcija zavisi od pH vrednosti Smanjena želudačna kiselost tokom terapije omeprazolom može povećati ili smanjiti resorpciju aktivnih supstanci čija resorpcija zavisi od vrednosti pH u želucu. Nelfinavir, atazanavir Prilikom istovremene primene nelfinavira i atazanavira sa omeprazolom dolazi do smanjene koncentracije nelfinavira i atazanavira u plazmi. Istovremena primena omeprazola i nelfinavira je kontraindikovana (videti odeljak 4.3). Istovremena primena omeprazola (40 mg jednom dnevno) smanjuje raspoloživost nelfinavira za 40 %, a njegovog glavnog metabolita M8 za 75 – 90 %. Interakcija može ići preko inhibicije CYP2C19. Istovremena primena omeprazola sa atazanavirom nije preporučljiva (videti odeljak 4.4). Istovremena primena omeprazola (40 mg jednom dnevno) i atazanavira 300 mg/ritonavira 100 mg kod zdravih dobrovoljaca dovodi do smanjenja raspoloživosti atazanavira za 75 %. Povećanje doze atazanavira na 400 mg ne kompenzuje uticaj omeprazola na raspoloživost atazanavira. Istovremena primena omeprazola (20 mg jednom dnevno) sa atazanavirom 400 mg/ritonavirom 100 mg kod zdravih dobrovoljaca rezultira u smanjenju raspoloživosti atazanavira za 30 % u poređenju sa atazanavirom 300 mg/ritonavirom 100 mg jednom dnevno. Digoksin Istovremena primena sa omeprazolom (20 mg dnevno) kod zdravih dobrovoljaca dovodi do povećanja biološke raspoloživosti digoksina za 10 %. Toksičnost digoksina retko je primećena. Ipak, oprez je potreban kod starijih osoba koje uzimaju veće doze omeprazola. Potrebno je terapijsko praćenje koncentracije digoksina.

Kod pacijenata lečenih inhibitorima protonske pumpe, kao što je omeprazol, u periodu od najmanje tri meseca ili, u većini slučajeva, od godinu dana, može se javiti težak oblik hipomagnezijemije. Mogu se javiti ozbiljni znaci hipomagnezijemije, kao što su umor, grčevi, delirijum, konvulzije, vrtoglavica i ventrikularne aritmije. Ovi znaci u početku mogu biti neprimetni i mogu se lako prevideti. Kod većine pacijenata kod kojih se javi, hipomagnezijemija se koriguje nadoknadom magnezijuma i prestankom terapije inhibitorima protonske pumpe. Kod pacijenata kod kojih se pretpostavlja da će biti na dužoj terapiji inhibitorima protonske pumpe ili koji istovremeno uzimaju digoksin ili lekove koji mogu dovesti do hipomagnezijemije (npr. diuretici), zdravstveni stručnjaci treba da razmotre merenje nivoa magnezijuma, pre započinjanja terapije i periodično u toku same terapije.

Omeprazol povećava resorpciju nepromenjenog digoksina i smanjuje metabolizam gastrointestinalnom traktu, što rezultira povećanjem nivoa digoksina u plazmi.

Resoprpcija neizmenjenog digoksina je povećana i metabolizam digoksina u gastrointestinalnom traktu je inhibiran u prisustvu omeprazola, što rezultira povećanjem koncentracije digoksina u plazmi.

Digoksin Istovremena primena omeprazola (20 mg dnevno) i digoksina kod zdravih ispitanika povećala je bioraspoloživost digoksina za 10%.