digoksin i hidrohlortiazid

Lekovi koja uzrokuju hipokalemiju ili intracelularni nedostatak kalijuma mogu uzrokovati povećanu osetljivost na digoksin. Ovi lekovi uključuju soli litijuma, kortikosteroide, karbenoksolon i neke diuretike.

Lekovi koji uzrokuju hipokalemiju ili intracelularni nedostatak kalijuma mogu uzrokovati povećanu osetljivost na digoksin. Ovi lekovi uključuju soli litijuma, kortikosteroide, karbenoksolon i neke diuretike.

Glikozidi digitalisa Produžavanje vremena atrioventrikularnog sprovođenja, smanjenje srčanog ritma. Ukoliko se razviju hipokalemija i/ili hipomagnezemija tokom terapije lekom Lodoz miokard može pokazati povećanu osetljivost na kardiotonične glikozide, što vodi ka pojačanom delovanju i neželjenim efektima glikozida.

Kalijum u krvi Najveći rizik koji se dovodi u vezu sa tiazidnim diureticima i sličnim lekovima je gubitak kalijuma koji dovodi do hipokalemije. Rizik od pojave hipokalemije (< 3.5 mmol/L) treba sprečiti kod visokorizičnih populacija, npr. kod starijih pacijenata i/ili neuhranjenih pacijenata i/ili pacijenata koji uzimaju više lekova u isto vreme, pacijenti sa koronarnom arterijskom bolešću ili srčanom insuficijencijom, kod kojih hipokalemija povećava kardiotoksičnost glikozida i rizik od srčanih aritmija. Rizik postoji i kod pacijenata sa produženim QT intervalom, bilo kongenitalnim ili jatrogenim. Hipokalemija (kao i bradikardija) olakšava nastanak teških aritmija, pogotovo torsade de pointes, koje mogu biti sa smrtnim ishodom. Kod svih gore navedenih populacija su neophodne česte kontrole koncentracije kalijuma u krvi, i treba da se sprovode već nakon prve nedelje od početka terapije.

Glikozidi digitalisa: dovode do smanjenja srčane frekvence, produženja vremena atrioventrikularne provodljivosti. Ako se tokom terapije bisoprololom/hidrohlortiazidom jave hipokalemija i/ili hipomagnezemija, miokard može biti osetljiviji na kardiotonične glikozide a kao rezultat toga mogu se intenzivirati njihovi efekti i neželjena dejstva.

Tokom dugotrajne terapije bisoprololom/hidrohlortiazidom potrebno je redovno pratiti vrednosti elektrolita u serumu (posebno kalijuma, natrijuma i kalcijuma), kreatinina i uree, lipida u serumu (holesterola i triglicerida), mokraćne kiseline i šećera u krvi.

Pri istovremenoj primeni s diureticima Henleove petlje ili hidrohlorotiazidom treba pažljivo pratiti serumske elektrolite i funkcije bubrega.

Pri istovremenoj primeni s diureticima Henleove petlje ili hidrohlortiazidom treba pažljivo pratiti serumske elektrolite i funkciju bubrega.

U slučaju istovremene primene glikozida digitalisa treba uzeti u obzir da hidrohlortiazidom indukovana hipokalemija i/ili hipomagnezemija može da pojača osetljivost miokarda na glikozide digitalisa i da može da pojača efekat ili neželjene reakcije glikozida digitalisa.

Može se razmotriti dodatna oralna primena kalijum u vidu soli (KCl), kod pacijenata koji primaju trapiju sa digitalisom (videti odeljak 4.5), koji imaju simptome koronarne bolesti srca (osim ako takođe primaju ACE inhibitore), i kod pacijenata koji primaju velike doze beta-agonista, i u svim slučajevima kada je koncentracija kalijuma u serumu manja od 3,0 mmol/L.

Preparati na koje utiču poremećaji koncentracije kalijuma u serumu Preporučuje se periodično praćenje koncentracije kalijuma u serumu kada se lek Irbenida plus primenjuje istovremeno sa preparatima na koje utiču promene koncentracije kalijuma u serumu (npr. glikozidi digitalisa, antiaritmici).

glikozidi digitalisa, antiaritmici). Nesteroidni antiinflamatorni lekovi Pri istovremenoj primeni antagonista angiotenzin II receptora i nesteroidnih antiinflamatornih lekova NSAIL (tj. selektivnih COX-2 inhibitora, acetilsalicilne kiseline (> 3 g/dnevno) i neselektivnim nesteroidnim antiinflamatornim lekovima NSAIL), može doći do smanjenja antihipertenzivnog dejstva. Kao i pri primeni ACE inhibitora, istovremena primena antagonista angiotenzin II receptora i NSAIL može povećati rizik od pogoršanja bubrežne funkcije, uključujući moguću akutnu renalnu insuficijenciju i porast koncentracije kalijuma u serumu, posebno kod pacijenata sa već postojećom smanjenom bubrežnom funkcijom. Zbog toga se ova kombinacija treba primenjivati uz oprez, posebno kod starijih pacijenata. Pacijente treba adekvatno hidrirati uz praćenje renalne funkcije nakon započinjanja istovremene terapije i periodično nakon toga. Repaglinid Irbesartan ima potencijal da inhibira OATP1B1. U jednoj kliničkoj studiji zapaženo je da administracija irbesartana 1 sat pre repaglinida (koji je supstrat za OATP1B1) utiče na farmakokinetiku repaglinida i dovodi do povećanja vrednosti Cmax od 1,8 puta i PIK-a od 1,3 puta. U drugoj studiji nisu zapažene bitne farmakokinetičke interakcije pri istovremenoj administraciji ova dva leka. Zbog ovoga, može biti potrebno prilagođavanje doze antidijabetesnog leka, kao što je repaglinid (videti odeljak 4.4). Dodatne informacije o interakcijama irbesartana U kliničkim studijama, hidrohlortiazid nije imao uticaja na farmakokinetiku irbesartana. Irbesartan se uglavnom metaboliše putem CYP2C9, a u manjem stepenu glukuronidacijom. Nisu zapažene z načajne farmakokinetičke ili farmakodinamske interakcije pri istovremenoj primeni irbesartana i varfarina, koji se takođe metaboliše putem CYP2C9. Dejstva induktora CYP2C9, kao što je rifampicin, na farmakokinetiku irbesartana nisu procenjena. Farmakokinetika digoksina se ne menja pri istovremenoj primeni sa irbesartanom. Dodatne informacije o interakcijama hidrohlortiazida Pri istovremenoj primeni sa sledećim preparatima može doći do pojave interakcija: Alkohol: može doći do potenciranja ortostatske hipotenzije. Antidijabetici (oralni preparati i insulin): može biti potrebno prilagođavanje doze antidijabetika (videti odeljak 4.4). Holestiramin i holestipol: smanjena resorpcija hidrohlortiazida u prisustvu anjonskih smola. Zbog toga lek Irbenida plus treba uzeti najmanje jedan sat pre ili četiri sata posle primene ovih lekova. Kortikosteroidi, ACTH: može doći do poremećaja elektrolita, posebno hipokalemije. Glikozidi digitalisa: hipokalemija ili hipomagnezemija izazvana tiazidima pogoduju pojavi aritmija indukovanih digitalisom (videti odeljak 4.4).