desvenlafaksin i risperidon

Serotoninski sindrom ili reakcije slične neuroleptičkom malignom sindromu (NMS) Kao i kod primene ostalih serotoninergičkih lekova i kod primene desvenlafaksina može doći do nastanka serotoninskog sindroma sa potencijalno smrtnim ishodom i neuroleptičkog malignog sindroma. Mogućnost za nastanak ovih sindroma je veća ukoliko se desvenlafaksin primenjuje zajedno sa ostalim serotoninergičkim lekovima (uključujući triptane, SSRI, ostale SNRI, amfetamin, litijum, sibutramin, opioide (kao što su fentanil i njegove analoge, tramadol, dekstrometorfan, tapentadol, meperidin, metadon, pentazocin) ili kantarion - Hypericum perforatum), sa lekovima koji utiču na metabolizam serotonina (kao što su MAOI, uključujući i linezolid – antibiotik koji strukturno odgovara neselektivnim reverzibilnim MAOI), intravenski primenjenim metilen plavim, sa antipsihoticima ili ostalim antagonistima dopamina (videti odeljke 4.2 4.3 i 4.5). Simptomi serotoninskog sindroma uključuju izmene mentalnog statusa (npr agitacija, halucinacije, koma), nestabilnost autonomnog nervnog sistema (npr tahikardija, nestabilan krvni pritisak, hipertermija), neuromuskularne simptome (hiperrefleksija, gubitak koordinacije pokreta) i/ili gastrointestinalne simptome (npr mučnina, povraćanje i dijareja). U težem obliku, serotoninski sindrom se manifestuje kao NMS sa hipertermijom, ukočenošću mišića, nestabilnošću autonomnih funkcija sa brzim fluktuacijama vitalnih znakova i izmenjenim mentalnim statusom (videti odeljak 4.5). Ukoliko kliničko stanje zahteva istovremenu primenu desvenlafaksina sa drugim lekovima koji utiču na serotoninske /dopaminske neurotransmitere, neophodan je pažljiv nadzor nad ovim pacijentima, posebno na početku lečenja i prilikom povećanja doze. Istovremena primena desvenlafaksina sa prekursorima serotonina (npr suplementi triptofana) se ne preporučuje.

Lekovi koji produžavaju QT interval Kao i kod drugih antipsihotika, treba biti oprezan pri propisivanju risperidona istovremeno sa lekovima za koje se zna da produžavaju QT interval, kao što su antiaritmici (npr. hinidin, dizopiramid, prokain-amid, propafenon, amjodaron, sotalol), tricikličnim antidepresivima (npr. amitriptilin), tetracikličnim antidepresivima (npr. maprotilin), nekim od antihistaminika, ostalim antipsihoticima, nekim od antimalarika (npr. kinin i meflohin), lekovima koji izazivaju elektrolitni disbalans (hipokalijemiju, hipomagnezijemiju), bradikardiju ili lekovima koji inhibiraju metabolizam risperidona u jetri.

Lekovi za koje se zna da produžavaju QT interval Kao i kod primene drugih antipsihotika potreban je oprez pri istovremenoj primeni risperidona sa lekovima koji produžavaju QT interval npr. antiaritmici (hinidin, dizopiramid, prokainamid, propafenon, amjodaron, sotalol), triciklični antidepresivi (npr. amitriptilin), tetraciklični antidepresivi (npr. maprotilin), neki antihistaminici, drugi antipsihotici, pojedini antimalarici (npr. hinin i meflokin) i lekovi koji izazivaju elektrolitni disbalans (hipokalijemiju, hipomagnezijemiju), bradikardiju ili oni koji inhibiraju metabolizam risperidona u jetri.

Lekovi sa delovanjem na centrali nervni sistem i alkohol Risperidon treba primenjivati sa oprezom u kombinaciji sa drugim lekovima koji deluju na centralni nervni sistem, posebno sa alkoholom, opijatima, antihistaminicima i benzodijazepinima zbog povećanog rizika od sedacije.

Lekovi koji deluju na centralni nervni sistem (CNS) Primena desvenlafaksina u kombinaciji sa drugim lekovima koji deluju na CNS nije sistematski ispitana osim u slučajevima opisanim u ovom odeljku. Zbog toga se savetuje oprez pri istovremenoj primeni desvenlafaksina i lekova koji deluju na CNS.

Lekovi koje se metabolišu putem enzima CYP2D6 Primena desvenlafaksina u dozi od 100 mg dnevno, sa lekom despiramin u dozi od 50 mg (koji je supstrat za enzim CYP2D6), dovodi do povećanja PIK despiramina za približno 17%. Primena desvenlafaksina u dozi od 400 mg, povećava PIK despiramina za oko 90%. Istovremena primena desvenlafaksina sa lekovima koji se metabolišu preko izoenzima CYP2D6 može dovesti do značajnog povećanja koncentracije ovih lekova. Ipak, kliničke studije su potvrdile da desvenlafaksin, primenjen u dozi od 100 mg dnevno, nema klinički značajan uticaj na metabolizam putem CYP2D6. Kada je desvenlafaksin primenjen u dozi od 100 mg sa jednom dozom kodeina od 60 mg, supstratom CYP2D6 koji se metaboliše u morfin, PIK kodeina je bio nepromenjen, a PIK morfina se smanjio za približno 8%. Istovremena primena desvenlafaksina sa lekom koji se metaboliše putem CYP2D6 može dovesti do povećanja koncentracije tog leka i smanjenja koncentracije njegovih metabolita.