Provera interakcije aktivnih supstanci
Sažetak potvrđenih podataka iz dostupne SmPC dokumentacije.
Kratak odgovor
Zajednička primena zahteva odgovarajuće praćenje.
životno ugrožavajućeg sindroma
Pre zajedničke primene obratite se lekaru ili farmaceutu. Ako ste već uzeli oba leka, javite im se što pre i nemojte samostalno menjati terapiju.
Deo izvora važi samo za određene proizvode, doze ili puteve primene. Ta ograničenja su sačuvana u stručnim detaljima; proveru konkretnog pakovanja uradite kroz glavni alat.
Važno: Informacije ne zamenjuju procenu lekara ili farmaceuta. Nemojte samostalno menjati ili prekidati terapiju.
Prikazane su jedinstvene, izvorno podržane tvrdnje. Kada više SmPC dokumenata navodi isti nalaz, sadržaj se ne ponavlja.
Citati ispod su originalni evidence tekstovi povezani sa objavljenim interaction zapisima.
Serotoninski sindrom Kao i kod primene drugih serotoninergičkih lekova, primena desvenlafaksina može dovesti do pojave ovog, životno ugrožavajućeg sindroma, naročito pri istovremenoj primeni drugih lekova koji deluju na serotoninergički sistem npr triptani, SSRI, ostali SNRI, amfetamin, litijum, sibutramin, opioidi (kao što je fentanil i njegovi analozi, tramadol, deksmetorfan, tapentadol, meperidin, metadon, pentazocin) ili kantarion, lekova koji utiču na metabolizam serotonina (kao što su MAOI uključujući linezolid – antibiotik koji pripada reverzibilnim MAOI, metilensko plavo) ili prekursora serotonina (kao što su suplementi triptofana) (videti odeljke 4.2 4.3 i 4.4). Ukoliko je ipak klinički opravdana istovremena primena desvenlafaksina i lekova iz grupe SSRI, SNRI ili agonista 5-HT receptora (triptan), neophodan je pažljiv nadzor nad ovim pacijentima, posebno na početku lečenja i nakon povećanja doze.Otvori ALIMS dokument ↗
Serotoninski sindrom ili reakcije slične neuroleptičkom malignom sindromu (NMS) Kao i kod primene ostalih serotoninergičkih lekova i kod primene desvenlafaksina može doći do nastanka serotoninskog sindroma sa potencijalno smrtnim ishodom i neuroleptičkog malignog sindroma. Mogućnost za nastanak ovih sindroma je veća ukoliko se desvenlafaksin primenjuje zajedno sa ostalim serotoninergičkim lekovima (uključujući triptane, SSRI, ostale SNRI, amfetamin, litijum, sibutramin, opioide (kao što su fentanil i njegove analoge, tramadol, dekstrometorfan, tapentadol, meperidin, metadon, pentazocin) ili kantarion - Hypericum perforatum), sa lekovima koji utiču na metabolizam serotonina (kao što su MAOI, uključujući i linezolid – antibiotik koji strukturno odgovara neselektivnim reverzibilnim MAOI), intravenski primenjenim metilen plavim, sa antipsihoticima ili ostalim antagonistima dopamina (videti odeljke 4.2 4.3 i 4.5). Simptomi serotoninskog sindroma uključuju izmene mentalnog statusa (npr agitacija, halucinacije, koma), nestabilnost autonomnog nervnog sistema (npr tahikardija, nestabilan krvni pritisak, hipertermija), neuromuskularne simptome (hiperrefleksija, gubitak koordinacije pokreta) i/ili gastrointestinalne simptome (npr mučnina, povraćanje i dijareja). U težem obliku, serotoninski sindrom se manifestuje kao NMS sa hipertermijom, ukočenošću mišića, nestabilnošću autonomnih funkcija sa brzim fluktuacijama vitalnih znakova i izmenjenim mentalnim statusom (videti odeljak 4.5). Ukoliko kliničko stanje zahteva istovremenu primenu desvenlafaksina sa drugim lekovima koji utiču na serotoninske /dopaminske neurotransmitere, neophodan je pažljiv nadzor nad ovim pacijentima, posebno na početku lečenja i prilikom povećanja doze. Istovremena primena desvenlafaksina sa prekursorima serotonina (npr suplementi triptofana) se ne preporučuje.Otvori ALIMS dokument ↗
Lekovi koji deluju na centralni nervni sistem (CNS) Primena desvenlafaksina u kombinaciji sa drugim lekovima koji deluju na CNS nije sistematski ispitana osim u slučajevima opisanim u ovom odeljku. Zbog toga se savetuje oprez pri istovremenoj primeni desvenlafaksina i lekova koji deluju na CNS.Otvori ALIMS dokument ↗
