desvenlafaksin i klozapin

Serotoninski sindrom ili reakcije slične neuroleptičkom malignom sindromu (NMS) Kao i kod primene ostalih serotoninergičkih lekova i kod primene desvenlafaksina može doći do nastanka serotoninskog sindroma sa potencijalno smrtnim ishodom i neuroleptičkog malignog sindroma. Mogućnost za nastanak ovih sindroma je veća ukoliko se desvenlafaksin primenjuje zajedno sa ostalim serotoninergičkim lekovima (uključujući triptane, SSRI, ostale SNRI, amfetamin, litijum, sibutramin, opioide (kao što su fentanil i njegove analoge, tramadol, dekstrometorfan, tapentadol, meperidin, metadon, pentazocin) ili kantarion - Hypericum perforatum), sa lekovima koji utiču na metabolizam serotonina (kao što su MAOI, uključujući i linezolid – antibiotik koji strukturno odgovara neselektivnim reverzibilnim MAOI), intravenski primenjenim metilen plavim, sa antipsihoticima ili ostalim antagonistima dopamina (videti odeljke 4.2 4.3 i 4.5). Simptomi serotoninskog sindroma uključuju izmene mentalnog statusa (npr agitacija, halucinacije, koma), nestabilnost autonomnog nervnog sistema (npr tahikardija, nestabilan krvni pritisak, hipertermija), neuromuskularne simptome (hiperrefleksija, gubitak koordinacije pokreta) i/ili gastrointestinalne simptome (npr mučnina, povraćanje i dijareja). U težem obliku, serotoninski sindrom se manifestuje kao NMS sa hipertermijom, ukočenošću mišića, nestabilnošću autonomnih funkcija sa brzim fluktuacijama vitalnih znakova i izmenjenim mentalnim statusom (videti odeljak 4.5). Ukoliko kliničko stanje zahteva istovremenu primenu desvenlafaksina sa drugim lekovima koji utiču na serotoninske /dopaminske neurotransmitere, neophodan je pažljiv nadzor nad ovim pacijentima, posebno na početku lečenja i prilikom povećanja doze. Istovremena primena desvenlafaksina sa prekursorima serotonina (npr suplementi triptofana) se ne preporučuje.

Verovatno zahvaljujući svojim antiholinergičkim svojstvima, primena klozapina je povezana sa različitim stepenom poremećaja crevne peristaltike, koje varira od konstipacije do crevne opstrukcije, fekalne impakcije i paralitičkog ileusa, megakolona i infarkta/ishemije creva (videti odeljak 4.8). U retkim slučajevima ovakvi događaji se završavaju smrtnim ishodom. Neophodna je posebna pažnja kod pacijenata koji su na istovremenoj terapiji lekovima za koje se zna da izazivaju konstipaciju (posebno onim sa antiholinergičkim osobinama kao što su neki antipsihotici, antidepresivi i antiparkinsonici), kod pacijenata koji imaju oboljenje debelog creva u anamnezi ili hiruršku intervenciju donjeg dela abdomena u anamnezi, jer to može pogoršati stanje. Izuzetno je važno da se konstipacija prepozna i aktivno leči.

Verovatno zahvaljujući svojim antiholinergičkim svojstvima, primena klozapina je povezana sa različitim stepenom poremećaja crevne peristaltike, koje varira od konstipacije do crevne opstrukcije, fekalne impakcije, paralitičkog ileusa, megakolona i intestinalnog infarkta/ishemije creva (videti odeljak 4.8). U retkim slučajevima ovakvi događaji se završavaju smrtnim ishodom. Neophodna je posebna pažnja kod pacijenata koji su na istovremenoj terapiji lekovima za koje se zna da izazivaju konstipaciju (posebno onih sa antiholinergičkim osobinama kao što su neki antipsihotici, antidepresivi i antiparkinsonici), kod pacijenata koji imaju oboljenje debelog creva u anamnezi ili hiruršku intervenciju donjeg dela trbuha u anamnezi, jer to može pogoršati stanje. Najvažnije je da se konstipacija prepozna i aktivno leči.

Verovatno zahvaljujući svojim antiholinergičkim svojstvima, primena klozapina je povezana sa različitim stepenom pogoršanja crevne peristaltike, koje varira od konstipacije do crevne opstrukcije, fekalne impakcije, paralitičkog ileusa, megakolona i infarkta/ishemije creva (videti odeljak 4.8). U retkim slučajevima ovakvi događaji su se završavali smrtnim ishodom. Neophodna je posebna pažnja kod pacijenata koji su na istovremenoj terapiji lekovima za koje se zna da izazivaju konstipaciju (posebno onih sa antiholinergičkim osobinama kao što su neki antipsihotici, antidepresivi i antiparkinsonici), kod pacijenata koji imaju oboljenje debelog creva u anamnezi ili hiruršku intervenciju donjeg dela abdomena u anamnezi, jer to može pogoršati stanje. Izuzetno je značajno da se konstipacija prepozna i aktivno leči.

Verovatno zahvaljujući svojim antiholinergičkim svojstvima, primena klozapina je povezana sa različitim stepenom poremećaja crevne peristaltike, koje varira od konstipacije do crevne opstrukcije, fekalne impakcije, paralitičkog ileusa, megakolona i infarkta/ishemije creva (videti odeljak 4.8). U retkim slučajevima ovakvi događaji su se završavali smrtnim ishodom. Neophodna je posebna pažnja kod pacijenata koji su na istovremenoj terapiji lekovima za koje se zna da izazivaju konstipaciju (posebno onih sa antiholinergičkim osobinama kao što su neki antipsihotici, antidepresivi i antiparkinsonici), kod pacijenata koji imaju oboljenje debelog creva u anamnezi ili hiruršku intervenciju donjeg dela abdomena u anamnezi, jer to može pogoršati stanje. Izuzetno je značajno da se konstipacija prepozna i aktivno leči.

Verovatno zahvaljujući svojim antiholinergičkim svojstvima, primena leka Leponex je povezan sa različitim stepenom poremećaja crevne peristaltike, koje varira od konstipacije do crevne opstrukcije, fekalne impakcije, paralitičkog ileusa, megakolona i intestinalnog infarkta/ishemije creva (videti odeljak 4.8). U retkim slučajevima ovakvi događaji se završavaju sa smrtnim ishodom. Neophodna je posebna pažnja kod pacijenata koji su na istovremenoj terapiji lekovima za koje se zna da izazivaju konstipaciju (posebno onih sa antiholinergičkim osobinama kao što su neki antipsihotici, antidepresivi i antiparkinsonici), kod pacijenata koji imaju oboljenje debelog creva u anamnezi ili operaciju donjeg dela trbuha u anamnezi, jer to može pogoršati sitauciju. Najvažnije je da se konstipacija prepozna i aktivno leči. Groznica (

Lekovi koji deluju na centralni nervni sistem (CNS) Primena desvenlafaksina u kombinaciji sa drugim lekovima koji deluju na CNS nije sistematski ispitana osim u slučajevima opisanim u ovom odeljku. Zbog toga se savetuje oprez pri istovremenoj primeni desvenlafaksina i lekova koji deluju na CNS.

Klozapin može pojačati centralne efekte CNS depresora, kao što su narkotici, antihistaminici i benzodiazepini. Savetuje se poseban oprez kada se terapija klozapinom započinje kod pacijenata koji već uzimaju benzodiazepine ili neki drugi psihotropni lek. Ovi pacijenti mogu imati povećan rizik od cirkulatornog kolapsa, koji u retkim slučajevima može biti ozbiljan i može dovesti do srčanog i/ili respiratornog zastoja. Nije jasno da li srčani ili respiratorni zastoj mogu biti sprečeni prilagođavanjem doze.

Istovremena upotreba litijuma ili drugih lekova koji deluju na CNS mogu povećati rizik od nastanka neuroleptičkog malignog sindroma (NMS).

Klozapin može pojačati centralne efekte depresora centralnog nervnog sistema kao što su narkotici, antihistaminici i benzodiazepini. Savetuje se poseban oprez kada se terapija klozapinom započinje kod pacijenata koji dobijaju benzodiazepine ili bilo koji drugi psihotropni lek. Kod ovih pacijenata može postojati povećan rizik od cirkulatornog kolapsa, koji, u retkim slučajevima, može biti ozbiljan i može dovesti do srčanog i/ili respiratornog zastoja. Nije jasno da li srčani i respiratorni zastoj mogu biti sprečeni prilagođavanjem doze.

Istovremena primena litijuma ili drugih centralno aktivnih agenasa može da poveća rizik od razvoja malignog neuroleptičnog sindroma (MNS).