deksametazon i golimumab

Imunosupresivni agensi (ciklosporin): Povećana osetljivost na infekcije i pogoršanje ili manifestacija latentnih infekcija. Uz ciklosporin, postoji dodatno povećan rizik od cerebralnih napada.

Imunosupresivne supstance: Povećana sklonost ka infekcijama i moguće pogoršanje ili manifestacija latentnih infekcija.

Kada se primjenjuje istovremeno sa drugim imunosupresivima, povećana je osetljivost na infekcije i moguće je pogoršanje ili manifestacija latentnih infekcija.

Imunosupresivne supstance povećana sklonost ka infekcijama i moguće pogoršanje ili manifestacija latentnih infekcija (

Imunosupresivi: povećana sklonost infekcijama i pogoršanje ili manifestacija latentnih infekcija. Dodatno, za ciklosporin: povećanje koncentracije ciklosporina u krvi; povećan rizik od konvulzija.

Imunosupresivne supstance: povećan rizik od infekcija i moguće pogoršanje ili manifestovanje latentnih infekcija. Dodatno za ciklosporin: povećanje nivoa ciklosporina u krvi: postoji povećane rizika od cerebralnih konvulzija.

Eliminacija Procenjuje se da je sistemski klirens golimumaba 6,9 2,0 mL/dan/kg. Poluvreme eliminacije procenjuje se na oko 12 3 dana kod zdravih dobrovoljaca, a slične vrednosti zabeležene su kod pacijenata sa reumatoidnim artritisom, psorijatičnim artritisom, ankilozirajućim spondilitisom ili ulceroznim kolitisom. Kad je golimumab primenjen supkutano u dozi od 50 mg kod pacijenata sa reumatoidnim artritisom, psorijatičnim artritisom i ankilozirajućim spondilitisom svake 4 nedelje, njegove serumske koncentracije su dostigle stanje dinamičke ravnoteže do 12. nedelje. Uz istovremenu primenu metotreksata, lečenje golimumabom primenjenim supkutano u dozi od 50 mg svake 4 nedelje dovelo je do prosečne (standardna devijacija) koncentracije pred narednu dozu leka u stanju dinamičke ravnoteže od približno 0,6  0,4 mikrograma/mL kod pacijenata sa aktivnim reumatoidnim artritisom uprkos terapiji metotreksatom, približno 0,5 0,4 mikrograma /mL kod pacijenata sa aktivnim psorijatičnim artritisom i približno 0,8  0,4 mikrograma /mL kod pacijenata s ankilozirajućim spondilitisom. Prosečne koncentracije golimumaba pred narednu dozu u stanju dinamičke ravnoteže kod pacijenta sa nr-Axial SpA bile su slične onima kod pacijenata sa AS nakon supkutane primene 50 mg golimumaba svake 4 nedelje. Pacijenti sa reumatoidnim artritisom, psorijatičnim artritisom i ankilozirajućim spondilitisom koji istovremeno nisu primali MTX imali su oko 30% niže koncentracije golimumaba pred narednu dozu u stanju dinamičke ravnoteže od onih koji su uz golimumab primali i MTX. Kod malog broja pacijenata obolelih od reumatoidnog artritisa lečenih golimumabom koji je primenjen supkutano tokom perioda od 6 meseci, istovremena primena sa MTX smanjila je prividni klirens golimumaba za oko 36%. Međutim, populaciona farmakokinetička analiza ukazuje i da istovremena primena NSAIL, oralnih kortikosteroida ili sulfasalazina nije uticala na prividni klirens golimumaba. Nakon uvodnih doza od 200 mg i 100 mg golimumaba u 0. i 2. nedelji, i doza održavanja od 50 mg ili 100 mg golimumaba supkutano svake 4 nedelje nakon toga, kod pacijenata sa ulceroznim kolitisom serumske koncentracije golimumaba su dostigle stanje ravnoteže približno 14 nedelja nakon početka terapije. Terapija golimumabom u supkutanoj dozi od 50 mg odnosno100 mg svake 4 nedelje u toku terapije održavanja dovela je do srednjih vrednosti najnižih serumskih koncentracija pred narednu dozu u stanju ravnoteže od približno 0,9 ± 0,5 mikrograma/mL, odnosno 1,8 ± 1,1 mikrograma/mL. Kod pacijenata sa ulceroznim kolitisom na terapiji golimumabom u supkutanoj dozi od 50 mg odnosno 100 mg svake 4 nedelje i istovremenom primenom imunomodulatora nije imala značajan efekat na najniže nivoe golimumaba pred narednu dozu u stanju ravnoteže. Pacijenti kod kojih su se razvila antitela na golimumab uopšteno su imali niske najmanje serumske koncentracije golimumaba pred narednu dozu u stanju dinamičke ravnoteže (videti odeljak 5.1).

Eliminacija Procenjuje se da je sistemski klirens golimumaba 6,9 2,0 mL/dan/kg. Terminalno poluvreme eliminacije procenjuje se na oko 12 3 dana kod zdravih dobrovoljaca, a slične vrednosti zabeležene su kod pacijenata sa reumatoidnim artritisom, psorijatičnim artritisom, ankilozirajućim spondilitisom ili ulceroznim kolitisom. Kad je golimumab primenjen supkutano u dozi od 50 mg kod pacijenata sa reumatoidnim artritisom, psorijatičnim artritisom i ankilozirajućim spondilitisom svake 4 nedelje, njegove serumske koncentracije su dostigle stanje dinamičke ravnoteže do 12. nedelje. Uz istovremenu primenu metotreksata, lečenje golimumabom primenjenim supkutano u dozi od 50 mg svake 4 nedelje dovelo je do prosečne (standardna devijacija) koncentracije pred narednu dozu leka u stanju dinamičke ravnoteže od približno 0,6  0,4 mikrograma/mL kod pacijenata sa aktivnim reumatoidnim artritisom uprkos terapiji metotreksatom, približno 0,5 0,4 mikrograma/mL kod pacijenata sa aktivnim psorijatičnim artritisom i približno 0,8  0,4 mikrograma/mL kod pacijenata sa ankilozirajućim spondilitisom. Prosečne koncentracije golimumaba pred narednu dozu u serumu u stanju dinamičke ravnoteže kod pacijenta sa aksijalnim spondilitisom bez radiografskog dokaza bile su slične onima kod pacijenata sa ankilozirajućim spondilitisom nakon supkutane primene 50 mg golimumaba svake 4 nedelje. Pacijenti sa reumatoidnim artritisom, psorijatičnim artritisom i ankilozirajućim spondilitisom koji istovremeno nisu primali MTX imali su oko 30% niže koncentracije golimumaba pred narednu dozu u stanju dinamičke ravnoteže od onih koji su uz golimumab primali i MTX. Kod ograničenog broja pacijenata obolelih od reumatoidnog artritisa lečenih golimumabom koji je primenjen supkutano tokom perioda od 6 meseci, istovremena primena sa MTX smanjila je prividni klirens golimumaba za oko 36%. Međutim, populaciona farmakokinetička analiza ukazuje i da istovremena primena NSAIL, oralnih kortikosteroida ili sulfasalazina nije uticala na prividni klirens golimumaba. Nakon uvodnih doza od 200 mg i 100 mg golimumaba u 0. i 2. nedelji, i doza održavanja od 50 mg ili 100 mg golimumaba supkutano svake 4 nedelje nakon toga, kod pacijenata sa ulceroznim kolitisom serumske koncentracije golimumaba su dostigle stanje ravnoteže približno 14 nedelja nakon početka terapije. Terapija golimumabom u supkutanoj dozi od 50 mg odnosno 100 mg svake 4 nedelje u toku terapije održavanja dovela je do srednjih vrednosti serumskih koncentracija pred narednu dozu u stanju dinamičke ravnoteže od približno 0,9 ± 0,5 mikrograma/mL, odnosno 1,8 ± 1,1 mikrograma/mL. Kod pacijenata sa ulceroznim kolitisom na terapiji golimumabom u supkutanoj dozi od 50 mg odnosno 100 mg svake 4 nedelje i istovremenom primenom imunomodulatora nije imala značajan efekat na najniže nivoe golimumaba pred narednu dozu u stanju dinamičke ravnoteže. Pacijenti kod kojih su se razvila antitela na golimumab uopšteno su imali niske serumske koncentracije golimumaba pred narednu dozu u stanju dinamičke ravnoteže (videti odeljak 5.1).