daunorubicin i hidroksikarbamid

Pre početka primene daunorubicin-hidrohlorida, pacijent mora da se oporavi od prethodne citotoksične terapije (stomatitis, neutropenija, trombocitopenija i generalizovane infekcije).

Dozu leka treba smanjiti kod pacijenata koji su prethodno primali velike doze citostatika ili su lošeg opšteg stanja.

Ukoliko se lek Litalir koristi istovremeno sa drugim mijelosupresivnim lekovima, može biti neophodno prilagođavanje doza. Stariji pacijenti Stariji pacijenti mogu biti osetljiviji na dejstvo leka Litalir, kada bi trebalo primenjivati manje doze ovog leka. Deca Režim doziranja u ovoj populaciji nije utvrđen jer su retke indikacije za primenu leka kod dece. Pacijenti sa oštećenom funkcijom bubrega S obzirom na to da se ovaj lek eliminiše putem bubrega, treba razmotriti smanjenje doze leka Litalir u ovoj populaciji. Način primene leka Oralna upotreba. Ako pacijent to želi, ili ukoliko ima teškoća sa gutanjem kapsule, sadržaj kapsule se može rastvoriti u čaši vode i odmah popiti. Može da se desi da ne dođe do rastvaranja neke slabo rastvorljive pomoćne materije i da ona pluta na površini. Sadržaj kapsule ne sme da se inhalira, niti sme da dođe u direktan kontakt sa kožom ili sluzokožom. Ukoliko dođe do prosipanja, sadržaj se mora odmah obrisati.

Mijelosupresivna aktivnost može biti povećana ukoliko je pacijent primao ili prima radioterapiju ili citotoksičnu terapiju.

Depresija koštane srži je verovatnija kod pacijenata koji su prethodno bili na radioterapiji ili primali citotoksične lekove za lečenje malignih oboljenja. Kod njih treba davati lek Litalir uz oprez. Oporavak od mijelosupresije je brz kada se prekine primena leka Litalir.

Kod pacijenata koji su na terapiji hidroksikarbamidom, naročito ukoliko koriste druge citotoksične lekove, treba imati u vidu mogućnost povećanih vrednosti mokraćne kiseline, koja može dovesti do nastanka gihta ili u najgorem slučaju nefropatije uzrokovane mokraćnom kiselinom. Zbog toga je važno da se nivo mokraćne kiseline prati redovno i da se za vreme terapije unose velike količine tečnosti.

Kod pacijenata lečenih antraciklinima, uključujući daunorubicin-hidrohlorid, prijavljeni su slučajevi sekundarne leukemije, sa ili bez preleukemične faze. Sekundarna leukemija se mnogo češće javlja kada se ovi lekovi daju u kombinaciji sa antineoplastičnim agensima koji oštećuju DNK, u kombinaciji sa radioterapijom, kada su pacijenti prethodno bili prekomerno tretirani citotoksičnim lekovima ili kada su povećane doze antraciklina. Ove leukemije imaju period latencije od 1 do 3 godine.

Prijavljeni su slučajevi pojave PRES, kada je daunorubicin primenjivan u kombinaciji sa hemioterapijom. PRES je neurološki poremećaj koji se može manifestovati glavoboljom, konvulzijama, letargijom, konfuzijom, slepilom i drugim vizuelnim i neurološkim poremećajima. Može biti prisutna blaga do teška hipertenzija. Potrebno je izvršiti snimanje magnetnom rezonancom da bi se potvrdila dijagnoza PRES. Kod pacijenata sa PRES, treba razmotriti obustavljanje terapije daunorubicinom.

Budući da se daunorubicin-hidrohlorid često upotrebljava u kombinaciji sa drugim citotoksičnim lekovima, ukupna toksičnost se može povećati, naročito kada se radi o mijelosupresiji i gastrointestinalnoj toksičnosti.

Ako je primena leka udružena sa drugim citostaticima (npr. citarabinom, ciklofosfamidom), toksična dejstva lečenja daunorubicin-hidrohloridom mogu se povećati.

Nakon istovremene primene sa drugim citostaticima povećava se rizik od pojave gastrointestinalnih neželjenih dejstava.

Treba imati na umu da oralni i gastrointestinalni mukozitis koji se često javlja uz intenzivnu hemioterapiju daunorubicin-hidrohloridom može znatno uticati na unos i resorpciju oralnih lekova koji se koriste istovremeno sa hemioterapijom.