daunorubicin i epirubicin

Daunorubicin-hidrohlorid se ne sme koristiti ukoliko su se prethodno primenjivale kumulativne doze daunorubicin-hidrohlorida (500 – 600 mg/m2 kod odraslih, 300 mg/m2 kod pedijatrijskih pacijenata uzrasta iznad dve godine, 10 mg/kg telesne mase kod pedijatrijskih pacijenata uzrasta ispod dve godine) ili nekog drugog kardiotoksičnog antraciklina, jer bi se tako značajno povećao rizik od oštećenja srca koje je opasno po život.

prethodno lečenje maksimalnim kumulativnim dozama epirubicina i/ili drugim antraciklinima i antracendionima (videti odeljak 4.4) -

Pre početka primene daunorubicin-hidrohlorida, pacijent mora da se oporavi od prethodne citotoksične terapije (stomatitis, neutropenija, trombocitopenija i generalizovane infekcije).

Epirubicin ne treba mešati sa drugim lekovima.

Kumulativna doza od 550 mg/m2 i.v. se kod odraslih pacijenata ne sme prekoračiti zbog rizika od teških kardioloških poremećaja. U slučaju prethodnog ili istovremenog zračenja medijastinuma ili primene drugih potencijalno kardiotoksičnih supstanci, ne sme se prekoračiti kumulativna doza od 400 mg/m2 i.v. daunorubicinhidrohlorida.

Dozu leka treba smanjiti kod pacijenata koji su prethodno primali velike doze citostatika ili su lošeg opšteg stanja.

Ukoliko se epirubicin primenjuje u kombinaciji sa drugim citotoksičnim lekovima, koji imaju slična toksična dejstva, preporučenu dozu epirubicina za jedan ciklus treba smanjiti (videti specifične indikacije).

Istovremena primena daunorubicin-hidrohlorida sa drugim kardiotoksičnim lekovima ili zračenjem medijastinuma povećava kardiotoksičnost daunorubicin-hidrohlorida. Zato je potrebno naročito pažljivo praćenje funkcije srca tokom cele terapije, kao i kod istovremene primene sa drugim kardioaktivnim supstancama (blokatori kalcijumskih kanala).

Primena epirubicina u kombinovanoj hemioterapiji sa drugim potencijalno kardiotoksičnim lekovima, kao i istovremena primena drugih lekova koji imaju dejstva na srce (npr. blokatora kalcijumskih kanala), zahteva praćenje funkcije srca tokom kompletne terapije.

Faktori rizika za kardiotoksičnost obuhvataju: postojeće ili latentno kardiovaskularno oboljenje, prethodnu ili istovremenu radioterapiju u području medijastinuma/perikarda, prethodnu terapiju drugim antraciklinima ili antracendionima, istovremenu primenu drugih lekova koji imaju sposobnost da suprimiraju kontraktilnost srca ili kardiotoksičnih lekova (npr. trastuzumab) (videti odeljak 4.5) sa povećanim rizikom kod starijih osoba.

Faktori rizika za kardiotoksičnost obuhvataju: postojeće i latentno kardiovaskularno oboljenje, prethodnu ili istovremenu radioterapiju u području medijastinuma/perikarda, prethodnu terapiju drugim antraciklinima ili antracendionima, istovremenu primenu drugih lekova koji imaju sposobnost da suprimiraju kontraktilnost srca ili kardiotoksičnih lekova (npr. trastuzumab) (videti odeljak 4.5) sa povećanim rizikom kod starijih osoba.

Kod pacijenata lečenih antraciklinima, uključujući daunorubicin-hidrohlorid, prijavljeni su slučajevi sekundarne leukemije, sa ili bez preleukemične faze. Sekundarna leukemija se mnogo češće javlja kada se ovi lekovi daju u kombinaciji sa antineoplastičnim agensima koji oštećuju DNK, u kombinaciji sa radioterapijom, kada su pacijenti prethodno bili prekomerno tretirani citotoksičnim lekovima ili kada su povećane doze antraciklina. Ove leukemije imaju period latencije od 1 do 3 godine.