idarubicin i dasatinib

Svi ovi dozni režimi moraju, ipak, uzeti u obzir hematološki status pacijenta i doze drugih citotoksičnih lekova kada se primenjuju istovremeno.

Produženje QT intervala Podaci iz in vitro studija pokazuju da dasatinib može produžiti repolarizaciju srčane komore (QT interval) (videti odeljak 5.3). Od 258 pacijenata lečenih dasatinibom i 258 pacijenata lečenih imatinibom u studiji faze III terapije novodijagnostifikovane HML u hroničnoj fazi, nakon najmanje 60 meseci praćenja, po 1 pacijent (< 1%) u svakoj grupi imao je produženje QTc intervala koje je bilo prijavljeno kao neželjena reakcija. Medijana promene QTcF u odnosu na početnu vrednost iznosila je 3,0 msec kod pacijenata lečenih dasatinibom u odnosu na 8,2 msec kod pacijenata lečenih imatinibom. Po jedan pacijent (<1%) u svakoj grupi imao je QTcF >500 msec. Kod 865 pacijenata sa leukemijom koji su bili lečeni dasatinibom u kliničkim studijama faze II, prosečne promene od početnih vrednosti QTc intervala prema Fridericija metodi (QTcF) iznosile su 4-6 msec; gornje granice 95% intervala pouzdanosti za sve prosečne promene u odnosu na početne vrednosti bile su <7 msec (videti odeljak 4.8). Produženja QTc intervala bila su prijavljena kao neželjena reakcija kod 15 (1%) od 2182 pacijenata koji ne podnose ili su rezistentni na prethodnu terapiju imatinibom, a koji su primali dasatinib u kliničkim studijama. Kod 21 pacijenata (<1%) zabeležen je QTcF >500 msec. Dasatinib se mora primenjivati oprezno kod pacijenata koji imaju ili kod kojih se može razviti produženje QTc intervala. To uključuje pacijente sa hipokalemijom ili hipomagnezemijom, pacijente sa kongenitalnim sindromom dugog QT intervala, pacijente koji uzimaju antiaritmike ili druge lekove koji mogu dovesti do produženja QT intervala kao i pacijente na kumulativno visokoj dozi terapije antraciklinom. Hipokalemija ili hipomagnezemija se mora korigovati pre primene dasatiniba.

Produženje QT intervala Podaci iz in vitro studija pokazuju da dasatinib može potencijalno produžiti repolarizaciju srčane komore (QT interval) (videti odeljak 5.3). Od 258 pacijenata lečenih dasatinibom i 258 pacijenata lečenih imatinibom u studiji faze III terapije novodijagnostikovane HML u hroničnoj fazi, nakon najmanje 60 meseci praćenja, po 1 pacijent (<1%) u svakoj grupi imao je produženje QTc intervala koje je bilo prijavljeno kao neželjena reakcija. Medijana promene QTcF u odnosu na početnu vrednost iznosila je 3,0 msec kod pacijenata lečenih dasatinibom u odnosu na 8,2 msec kod pacijenata lečenih imatinibom. Po jedan pacijent (<1%) u svakoj grupi imao je QTcF >500 msec. Kod 865 pacijenata sa leukemijom koji su bili lečeni dasatinibom u kliničkim studijama faze II, prosečne promene od početnih vrednosti QTc intervala prema Fridericija metodi (QTcF) iznosile su 4-6 msec; gornje granice 95% intervala pouzdanosti za sve prosečne promene u odnosu na početne vrednosti bile su <7 msec (videti odeljak 4.8). Od 2182 pacijenta koji su rezistentni ili ne podnose prethodnu terapiju imatinibom, a koji su primali dasatinib u kliničkim studijama, 15 (1%) je imalo QTc produženje, prijavljeno kao neželjenu reakciju. Kod 21 pacijenta (1%) zabeležen je QTcF >500 msec. Dasatinib treba da se primenjuje sa oprezom kod pacijenata koji imaju ili kod kojih se može razviti produženje QTc intervala. To uključuje pacijente sa hipokalemijom ili hipomagnezemijom, pacijente sa kongenitalnim sindromom dugog QT intervala, pacijente koji uzimaju antiaritmike ili druge lekove koji mogu dovesti do produženja QT intervala, kao i pacijente na kumulativnoj velikoj dozi antraciklinske terapije. Hipokalemija ili hipomagnezemija se mora korigovati pre primene dasatiniba.

Продужење QТ интервала Подаци из испитивања in vitro показују да дасатиниб може продужити реполаризацију срчане коморе (QТ интервал) (видети одељак 5.3). Од 258 пацијената лечених дасатинибом и 258 пацијената лечених иматинибом у испитивању фазе III терапије новодијагностиковане CML у хроничној фази, након најмање 60 месеци праћења, по 1 пацијент (< 1%) у свакој групи имао је продужење QТc интервала које је било пријављено као нежељена реакција. Средња вредност промене QТcF у односу на почетну вредност износила је 3,0 msec код пацијената лечених дасатинибом у односу на 8,2 msec код пацијената лечених иматинибом. По један пацијент (<1%) у свакој групи имао је QТcF >500 msec. Код 865 пацијената са леукемијом који су били лечени дасатинибом у клиничким испитивањима фазе II, просечне промене од почетних вредности QТc интервала према Фридериција методи (QТcF) износиле су 4-6 msec; горње границе 95% интервала поузданости за све просечне промене у односу на почетне вредности биле су <7 msec (видети одељак 4.8). Продужења QТc интервала била су пријављена као нежељене реакције у 15 (1%) од 2182 пацијената који су резистентни или не подносе претходну терапију иматинибом, а који су примали дасатиниб у клиничким испитивањима. Код 21 пацијента (<1%) забележен је QТcF >500 msec. Дасатиниб се мора примењивати сa опрезом код пацијената који имају или код којих се може развити продужење QТc интервала. То укључује пацијенте са хипокалемијом или хипомагнеземијом, пацијенте са конгениталним синдромом дугог QТ интервала, пацијенте који узимају антиаритмике или друге лекове који могу довести до продужења QТ интервала те пацијенте на кумулативно високој дози антрациклинске терапије. Хипокалемија или хипомагнеземија се морају кориговати пре примене дасатиниба.

Pre započinjanja terapije idarubicin-hidrohloridom, potrebno je da se pacijenti oporave od akutnih toksičnosti prethodne citotoksične terapije (poput stomatitisa, neutropenije, trombocitopenije i generalizovanih infekcija).

Kod pacijenata koji su primali antracikline (uključujući i idarubicin) primećena je sekundarna leukemija, sa ili bez preleukemične faze. Sekundarna leukemija je češća kada se takvi lekovi primenjuju u kombinaciji sa antineoplasticima koji oštećuju DNK, kada su pacijenti prethodno bili na terapiji velikim dozama citotoksičnih lekova ili prilikom povećanja doze antraciklina. Ove leukemije mogu imati latentni period od 1 do 3 godine.

Idarubicin je potentni mijelosupresiv i zbog toga se može očekivati da u kombinaciji sa drugim lekovima sličnog mehanizma delovanja može dovesti do aditivnog mijelosupresivnog dejstva (videti odeljak 4.4).