dabrafenib i digoksin

Do početka indukcije verovatno dolazi nakon 3 dana od ponovljenih doza dabrafeniba. Nakon prekida terapije dabrafenibom, smanjenje indukcije nastupa postupno, koncentracije osetljivih supstrata CYP3A4, CYP2B6, CYP2C8, CYP2C9 i CYP2C19, UDP glukuronozil transferaze (UGT) i transportera (npr. Pgp ili MRP-2) mogu se povećati, pa je pacijente potrebno pratiti zbog toksičnosti, a doze navedenih lekova možda treba prilagoditi.

Istovremena primena dabrafeniba sa digoksinom može dovesti do smanjene izloženosti digoksinu. Potreban je oprez i preporučuje se dodatno praćenje digoksina kada se digoksin (supstrat transportera) primenjuje istovremeno sa dabrafenibom, kao i nakon prekida primene dabrafeniba (videti odeljak 4.5).

Očekuju se interakcije sa brojnim lekovima koji se eliminišu kroz metabolizam ili aktivni transport. Ako je terapijsko dejstvo tih lekova jako važno za pacijenta, a prilagođavanja doze nisu jednostavna na osnovu praćenja efikasnosti ili koncentracija u plazmi, ove lekove treba izbegavati ili ih primenjivati sa oprezom. Sumnja se da je rizik od oštećenja jetre nakon primene paracetamola veći kod pacijenata koji istovremeno primaju induktore enzima. Očekuje se da je broj lekova na koji se to odnosi veliki; iako jačina interakcije može da varira. Grupe lekova na koje se to odnosi uključuju, ali nisu ograničene na:  analgetike (npr. fentanil, metadon)  antibiotike (npr. klaritromicin, doksiciklin)  antitumorske lekove (npr. kabazitaksel)  antikoagulanse (npr. acenokumarol, varfarin,videti odeljak 4.4)  antiepileptike (npr. karbamazepin, fenitoin, primidon, valproinska kiselina)  antipsihotike (npr. haloperidol)  blokatore kalcijumovih kanala (npr. diltiazem, felodipin, nikardipin, nifedipin, verapamil)  glikozide digitalisa (npr. digoksin, videti odeljak 4.4)  kortikosteroide (npr. deksametazon, metilprednizolon)  HIV antivirusne lekove (npr. amprenavir, atazanavir, darunavir, delavirdin, efavirenz, fosamprenavir, indinavir, lopinavir, nelfinavir, sakvinavir, tipranavir)  hormonske kontraceptive (videti odeljak 4.6)  hipnotike (npr. diazepam, midazolam, zolpidem)  imunosupresive (npr. ciklosporin, takrolimus, sirolimus)  statine koji se metabolišu putem CYP3A4 (npr. atorvastatin, simvastatin).

Dabrafenib indukuje enzime i povećava sintezu enzima za metabolisanje lekova uključujući CYP3A4, CYP2Cs i CYP2B6 i može povećati sintezu transportera. Ovo rezultira smanjenim koncentracijama u plazmi lekova koji se metabolišu putem tih enzima, a može uticati i na neke lekove koji koriste transportere. Smanjenje koncentracija u plazmi može dovesti do gubitka ili smanjenog kliničkog dejstva tih lekova. Postoji takođe i rizik od povećanog stvaranja aktivnih metabolita navedenih lekova. Enzimi koji mogu biti indukovani uključuju CYP3A u jetri i crevima, CYP2B6, CYP2C8, CYP2C9, CYP2C19 i UGT enzime (glukuronid konjugujući enzimi). Transportni protein Pgp takođe može biti indukovan, kao i drugi transporteri, npr. MRP-2. Na osnovu zapažanja iz kliničke studije sa rosuvastatinom, indukcija OATP1B1/1B3 i BCRP nije verovatna.

Uticaji dabrafeniba na druge lekove Dabrafenib indukuje metaboličke enzime što može dovesti do gubitka efikasnosti mnogih lekova koji se uobičajeno koriste (videti primere u odeljku 4.5). Pri započinjanju terapije dabrafenibom nužno je proveriti pregled upotrebe leka (engl. drug utilisation review, DUR). Ako nije moguće praćenje efikasnosti i prilagođavanje doze, obično treba izbegavati istovremenu primenu dabrafeniba i lekova koji su osetljivi supstrati određenih metaboličkih enzima ili transportera (videti odeljak 4.5).