ciklofosfamid i vinorelbin

Kada se upotrebljava u kombinaciji sa drugim citotoksičnim lekovima sa sličnim nivoom toksičnosti, može biti neophodno da se smanji doza ili produže intervali između terapijskih ciklusa.

Tešku mijelosupresiju treba očekivati naročito kod pacijenata koji su prethodno i/ili istovremeno dobijali hemioterapiju i/ili terapiju zračenjem.  Detaljno praćenje hematoloških parametara je potrebno za sve pacijente tokom terapije. - Broj leukocita mora se redovno proveriti pre svake doze i redovno tokom terapije (u intervalima od 5 do 7 dana na početku lečenja i svaka 2 dana ukoliko njihov broj padne ispod 3000 ćelija/mikrolitru (ćelije/mm³). Za dugotrajno lečenje, praćenje je dovoljno u intervalima od oko 14 dana. - Broj trombocita i vrednost hemoglobina treba održavati pre svake doze i u adekvatnim intervalima nakon doziranja.

Lek Endoxan je kontraindikovan kod pacijenata sa:  poznatom preosetljivošću na ciklofosfamid, njegove metabolite ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1;  teškim oštećenjem funkcije koštane srži (mijelosupresija, posebno pacijenti koji su prethodno lečeni hemioterapijom i/ili radioterapijom);  zapaljenje mokraćne bešike (cistitis);  opstrukcijom protoka urina;  aktivnom infekcijom.

Interakcije specifične za vinorelbin: Primena vinorelbina u kombinaciji sa lekovima za koje se zna da su toksični za koštanu srž povećava mogućnost razvoja mijelosupresije.

Fenitoin: postoji rizik od pogoršanja konvulzija usled smanjene resorpcije fenitoina u digestivnom sistemu zbog primene citotoksičnog leka ili rizik gubitka efikasnosti citotoksičnog leka zbog povećanja hepatičkog metabolizma fenitoinom. Istovremenu primenu sledećih lekova treba razmotriti Ciklosporin, takrolimus: prekomerna imunosupresija sa rizikom od limfoproliferacije.

Nije zapažena klinički značajna farmakokinetička interakcija kod kombinacije vinorelbina sa nekoliko drugih hemioterapeutika (paklitaksel, docetaksel, kapecitabin i oralni ciklofosfamid).