doksorubicin i ciklofosfamid

Doksorubicin ne treba mešati sa drugim lekovima.

Kada se upotrebljava u kombinaciji sa drugim citotoksičnim lekovima sa sličnim nivoom toksičnosti, može biti neophodno da se smanji doza ili produže intervali između terapijskih ciklusa.

Tešku mijelosupresiju treba očekivati naročito kod pacijenata koji su prethodno i/ili istovremeno dobijali hemioterapiju i/ili terapiju zračenjem.  Detaljno praćenje hematoloških parametara je potrebno za sve pacijente tokom terapije. - Broj leukocita mora se redovno proveriti pre svake doze i redovno tokom terapije (u intervalima od 5 do 7 dana na početku lečenja i svaka 2 dana ukoliko njihov broj padne ispod 3000 ćelija/mikrolitru (ćelije/mm³). Za dugotrajno lečenje, praćenje je dovoljno u intervalima od oko 14 dana. - Broj trombocita i vrednost hemoglobina treba održavati pre svake doze i u adekvatnim intervalima nakon doziranja.

Ukoliko se doksorubicin primenjuje u kombinaciji sa drugim antitumorskim lekovima, koji imaju slična toksična dejstva, preporučena doza po ciklusu doksorubicina je od 30 do 60 mg/m2.

Ukoliko se doksorubicin primenjuje u kombinaciji sa drugim antitumorskim lekovima, koji imaju slična toksična dejstva, može biti potrebno smanjenje doze doksorubicina na 30 do 60 mg/m2 na svake trinedelje. Ukoliko se doza izračunava na osnovu telesne mase, pokazano je da primena doksorubicina u obliku pojedinačne doze na svake tri nedelje u velikoj meri smanjuje neprijatno neželjeno dejstvo, mukozitis. Ipak, postoji uverenje da se primenom ukupne doze podeljene na tri uzastopna dana (0,4-0,8 mg/kg ili 20-25 mg/m2 svakog dana) postiže veća efektivnost na račun povećane toksičnosti. Ukoliko se doza izračunava na osnovu telesne mase, treba primenjivati pojedinačnu dozu od 1,2-2,4 mg/kg na svake tri nedelje. Primena doksorubicina jednom nedeljno pokazala se podjednako efikasnom kao i primena jednom u tri nedelje. Kada se lek primenjuje jedanput nedeljno, preporučuje se doza od 20 mg/m2, iako je adekvatan odgovor moguće postići i sa dozom od 16 mg/m2. Primenom leka jednom nedeljno postiže se smanjenje kardiotoksičnosti. Može biti potrebno smanjenje doze kod dece, gojaznih i starijih pacijenata. Lek treba primenjivati u manjim početnim dozama ili sa dužim intervalima između terapijskih ciklusa kod pacijenata koji su prethodno lečeni velikim dozama ili kod pacijenata sa neoplastičnom infiltracijom koštane srži (videti odeljak 4.4).

Ukoliko se doksorubicin-hidrohlorid primenjuje u kombinaciji sa drugim antitumorskim lekovima, koji imaju slične toksične efekte, kao što je velika doza i.v. ciklofosfamida ili srodnih jedinjenja antraciklina kao što su daunorubicin, idarubicin i/ili epirubicin, može biti potrebno smanjenje doze doksorubicina na 30-60 mg/m2 na svake tri 3-4 nedelje.

Lek Endoxan je kontraindikovan kod pacijenata sa:  poznatom preosetljivošću na ciklofosfamid, njegove metabolite ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1;  teškim oštećenjem funkcije koštane srži (mijelosupresija, posebno pacijenti koji su prethodno lečeni hemioterapijom i/ili radioterapijom);  zapaljenje mokraćne bešike (cistitis);  opstrukcijom protoka urina;  aktivnom infekcijom.

Povećana kardiotoksičnost može biti posledica istovremene primene ciklofosfamida sa, npr. sledećim lekovima: - antraciklinima; - citarabinom; - pentostatinom; - radioterapijom srčane regije; - trastuzumabom. 

Planirana istovremena ili sekvencijalna primena drugih lekova ili terapija, koji mogu povećati verovatnoću ili težinu toksičnih dejstava (s obzirom na farmakodinamske ili farmakokinetičke interakcije) zahteva pažljivu individualnu procenu odnosa očekivane koristi i rizika. Pacijenti koji primaju takve kombinacije moraju se pažljivo pratiti na pojavu znakova toksičnosti radi pravovremene intervencije. Pacijente koji se leče ciklofosfamidom i lekovima koji smanjuju njegovu aktivnost treba pratiti zbog potencijalnog smanjenja terapijske efikasnosti i potrebe za prilagođavanjem doze. Uopšteno, kod pacijenata treba pratiti povećanje/smanjenje terapijske efikasnosti i/ili povećanje učestalosti i težine neželjenih reakcija lekova koji stupaju u interakciju. Može biti potrebno prilagođavanje doze.

Kao i sa drugim antineoplastičnim agensima koji oštećuju DNK, sekundarne mijeloidne leukemije i mijelodisplazije su prijavljene kod pacijenata koji su primili kombinovanu terapiju sa doksorubicinom. Stoga, svi pacijenti koji se leče doksorubicinom treba da budu pod hematološkim nadzorom.

Kardiotoksičnost doksorubicina pojačana je prethodnom ili istovremenom upotrebom drugih antraciklina ili drugih potencijalno kardiotoksičnih lekova (npr. 5-fluorouracil, ciklofosfamid ili paklitaksel) ili sa proizvodima koji utiču na funkciju srca (poput antagonista kalcijuma). Kada se doksorubicin koristi zajedno sa gore pomenutim lekovima, mora se pažljivo pratiti srčana funkcija.

Ako pacijent ima i druge potencijalne faktore rizika od kardiotoksičnosti (istorija kardiovaskularnih bolesti, prethodna terapija drugim antraciklinima ili antracenedionima, prethodna ili istovremena radioterapija u oblasti medijastinuma/perikarda, kao i istovremena primena lekova sa sposobnošću suzbijanja srčane kontraktilnosti, uključujući ciklofosfamid i 5-fluoruracil), kardiotoksičnost doksorubicinom može se pojaviti pri nižim kumulativnim dozama, zbog čega je neophodno pažljivo pratiti srčanu funkciju.