celekoksib i hidrokortizon

Komplikacije gornjeg i donjeg dela gastrointestinalnog trakta (perforacije, ulceracije ili krvarenja), od kojih su neke sa smrtnim ishodom, javljale su se kod pacijenata lečenih celekoksibom. Savetuje se oprez u primeni NSAIL kod pacijenata sa najvećim rizikom od razvoja gastrointestinalnih komplikacija; starije osobe, pacijenata koji koriste bilo koje druge NSAIL ili antiagregacione lekove (kao što je acetilsalicilna kiselina), ili istovremeno primenjuju glukokortikoide, pacijenata koji koriste alkohol ili kod pacijenata sa prethodnom istorijom gastrointestinalnih bolesti, kao što su ulceracije i GI krvarenje. Rizik od pojave gastrointestinalnih neželjenih efekata celekoksiba (gastrointestinalne ulceracije ili druge gastrointestinalne komplikacije) je povećan kod istovremene primene celekoksiba sa acetilsalicilnom kiselinom (čak i u malim dozama). U dugotrajnim kliničkim ispitivanjima nije pokazana značajna razlika u GI bezbednosti kombinacije COX-2 selektivnih inhibitora + acetilsalicilna kiselina u odnosu na kombinaciju NSAIL + acetilsalicilna kiselina (videti odeljak 5.1).

NSAIL – velike doze acetilsalicilne kiseline 1) Može doći do povećanja incidence gastrointestinalnog krvarenja i ulceracija kada se kortikosteroidi primenjuju istovremeno sa NSAIL. 2) Kortikosteroidi mogu povećati klirens velikih doza acetilsalicilne kiseline, što može dovesti do smanjenja koncentracije salicilata u serumu. Prekid terapije kortikosteroidom može dovesti do povećanja koncentracije salicilata u serumu, što vodi povećanju rizika od toksičnosti salicilata.

Acetilsalicilna kiselina i nesteroidne antiinflamatorne lekove treba koristiti sa oprezom zajedno sa kortikosteroidima (videti odeljak 4.5). 23. Prijavljen je Kapošijev sarkom kod pacijenata koji su primali kortikosteroidnu terapiju. Prekid primene kortikosteroida može dovesti do kliničke remisije. 24. Kortikosteroide treba primenjivati sa oprezom kod pacijenata sa konvulzijama. 25. Velike doze kortikosteroida mogu da izazovu akutni pankreatitis. Ne postoji univerzalno slaganje oko toga da li su kortikosteroidi sami po sebi odgovorni za nastanak peptičkog ulkusa za vreme trajanja terapije; međutim, glukokortikoidna terapija može maskirati simptome peptičkog ulkusa tako da se perforacija ili krvavljenje mogu pojaviti bez značajnog bola. Glukokortikoidna terapija može maskirati peritonitis i druge znakove ili simptome povezane sa gastrointestinalnim poremećajima kao što su perforacija, opstrukcija ili pankreatitis. U kombinaciji sa NSAIL (nesteroidni antiinflamatorni lekovi) povećan je rizik od nastanka gastrointestinalnog ulkusa.